Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Stefana Novakovića na 32. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 3” (29. oktobar 2015., Impact Hub, Beograd)

Ja sam Stefan Novaković, imam 20 godina. Rođen sam u Pančevu gde sam završio osnovnu i srednju školu. Večeras sam ovde da vam ispričam priču o sebi, ali i da govorim u ime svih onih koje zovu deca sa posebnim potrebama. To je bez veze naziv jer svi imamo posebne potrebe i svi se razlikujemo, to nam je svima zajedničko. Ljudi moraju da shvate da svi oni žele da funkcionišu samostalno i da bi voleli da idu u vrtić, školu i da nađu poslove jer su korisni za celo društvo.

Evo, ja sam sada upisao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dovde sam stigao zato što sam imao podršku, pre svega porodice, drugara iz škole, nastavnika i psihologa. Nije bilo lako kretati uvek iz početka. Kada sam krenuo u osnovnu školu, morao sam da naučim put do škole, gde mi je učionica. Nisam voleo buku i posebno nisam voleo kada me ismevaju i kada su neka velika deca bila gruba prema meni. Ja nisam želeo da se tučem i da upadam u nevolje, jer je to nasilje. Ali sam i to prevazišao tako što sam im govorio da me ostave na miru. I ostavili su me.

Kako smo rasli i kad sam prešao u više razrede problem je bio menjati učionice i sve to zapamtiti. Tu su mnogo pomogli drugari i nastavnici. Teški su mi bili matematika i fizika, nisam razumeo kako se radi kontrolni, ali kad su mi objasnili bilo je mnogo lakše. Jedne godine sam išao i na takmičenje iz biologije. U osnovnoj školi sam naučio mnogo stvari, da budem fin prema prijateljima, da im pomognem, i da ako uradim nešto pogrešno to mogu da ispravim, kao i greške svojih drugara. Išao sam i na matursko veče, bilo mi je lepo, ali mi je malo smetala glasna muzika.

Posle osnovne, sve iz početka. Učenje puta do Gimnazije, novi drugari, nastavnici, učionice. Ali i to sam naučio. Lepo mi je bilo u srednjoj školi. Drugari su bili super prema meni i pomagali mi. U početku sam se malo plašio strogih profesora, ali kada sam im prišao i kada smo pričali, odmah su bili drugačiji i sprijateljili smo se. U srednjoj školi sam išao i na žurku. To je bila svirka, igranka, čak sam i igrao.

Inače najviše sam voleo da provodim vreme u biblioteci. Tamo sam se osećao dobro jer ima puno knjiga. Volim da čitam istorijske knjige i enciklopedije, ali volim i stripove i da gledam crtaće. Istoriju sam zavoleo još u četvrtom razredu kada smo počeli da učimo o našoj državi i narodu. Mi smo dobar narod, ali moramo da vodimo više računa o svom zdravlju, o susedima i o azilantima. Moramo da negujemo svoj jezik, jer ako ga ne pazimo, on će nestati.

Osim istorije, volim i televiziju. Više puta sam bio u TV Pančevu, a video sam i TV Vojvodinu. Nekad sam želeo i da radim tamo.

Sada kao student imam novi izazov – fakultet i Beograd. U početku sam se plašio da se neću snaći, smetala mi je gužva i video sam da ljudi prelaze na crveno. Sviđa mi se ovaj grad, veliki je, velika je i zgrada mog fakulteta, lepo je osvetljena i ima lep pogled. Malo me plaši da ne propustim predavanja, jer se raspored promeni, a obaveštenje ne stigne na vreme. Plašilo me je da će profesori biti stroži i kako će da me prihvate nove kolege. Plašio sam se da će da me odbace jer sam drugačiji. Drugačiji sam jer imam slab kontakt sa drugima. Kad me neko nešto pita nisam siguran kako da odgovorim, malo teže nalazim odgovarajuće reči. Međutim, upoznao sam nove drugare iz drugih gradova, ponekad pričaju sa mnom, ponekad ja s njima. Dekan je takođe dobar, na početku me je upoznao sa zgradom, pokazao mi je gde je amfiteatar i gde će biti predavanja.

Posle fakulteta voleo bih da se zaposlim, da zarađujem i da živim samostalno, da osnujem porodicu kad dođe vreme za to i da jednog dana pozovem prijatelje u goste. Još uvek imam mali problem u komunikaciji, ali učim se. Samo bih voleo da ljudi budu bolji i da pomognu drugima u nevolji i da budu iskreni. Moramo da pazimo na sebe, na svoju okolinu, ali i da ne pravimo razlike među ljudima i da ih ne ismevamo.

***

32. Beogradski Ignite “Uključi se 3”, posvećen obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i temi socijalnog uključivanja, održan je 29. oktobra 2015. godine u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21) u Beogradu, u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženja „Srbija u pokretu“.

Deset sjajnih i inspirativnih govornika je i ovog puta, uz prevod na znakovni jezik i u prostoru koji ispunjava standarde pristupačnosti, u petominutnim nastupima predstavilo šta za njih znači socijalno uključivanje. Tako je publika mogla da sazna: kako u Srbiji izgleda život sa HIV/AIDS; da li naše društvo prihvata osobe koje su promenile pol; da li je kretanje pomoću kolica prepreka za aktivan život; kako svojoj porodici izgraditi dom sopstvenim rukama; kako kroz samozaposlenje stići do posla koji se voli; kako muzika može da pomogne u osnaživanju mladih; kako svako od nas može pomoći izbeglicama koje prolaze kroz Srbiju; kako inkluzivnim obrazovanjem podržati profesionalni razvoj osoba s autizmom; da li je moguće voditi aktivan život i nakon 60. godine života.

Stefan Novaković je rođen u Pančevu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Upisao je studije istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Vreme najradije provodi u biblioteci, uz enciklopedije i knjige iz istorije. Stefan ima poteškoća iz spektra autizma, a uz podršku porodice, obrazovnih ustanova i nevladinih organizacija, uči o okruženju, koje ne prepoznaje na koje sve načine osobe mogu uspešno da se obrazuju i žive.