Piše: Jelena Šapić (Blog o socijalnom uključivanju)
Tokom novogodišnjih praznika nastojimo da obradujemo i iznenadimo drage ljude birajući specijalne poklone za njih. Na listama za kupovinu nalaze se stvari za koje znamo da vole ili da su im potrebne kako bi bili srećniji, zdraviji i zadovoljniji u narednoj godini. Ove liste su, u poslednjih nekoliko godina, proširene različitim digitalnim proizvodima koji treba da olakšaju svakodnevnu rutinu i unaprede kvalitet života.*
Tako se na novogodišnjim listama mogu naći najnoviji model pametnog telefona, pametni sat, pametne sprave za vežbanje (kao što su nove verzije trake za trčanje, ili interaktivni uređaji za vežbanje u obliku ogledala), pretplata na omiljene aplikacije (wellness programi, mindfullness, ili streaming platforme), kuhinjski uređaji sa Wi-Fi konekcijom, bezbednosne kamere ili kućni glasovni asistenti (eng. home voice assistant).
Svi ovi uređaji i aplikacije su promovisani kroz vizuru kvalitetnijeg i efikasnijeg načina života. Najnoviji pametni telefoni su opremljeni moćnim baterijama koje traju više nego ranije i kamerom koja pomera granice u pogledu kvaliteta foto i video zapisa. Pametni sat omogućiće nam da ne propustimo nijednu poruku ili imejl, odgovorimo na poziv i kada nam telefon nije u blizini, a dodatno će se postarati da dobijemo pregled rada srca i kvaliteta sna. Pametne sprave za vežbanje i aplikacije će, ne samo meriti koliko smo kalorija potrošili, već će rezultate pretvoriti u niz brojeva i indeksa kako bismo nastavili trku protiv sebe i drugih korisnika. Kuhinjski uređaji povezani sa Wi-Fi pomoći će nam da ih pokrenemo jednim klikom iz druge sobe ili ćemo dobiti automatsku poruku da je veš mašina završila sa pranjem. Kamera na ulaznim vratima pomoći će da prostor za stanovanje bude bezbedniji, a kućni glasovni asistenti uštedeti vreme ručne pretrage vremenske prognoze, odgovarajuće plejliste ili podešavanja alarma za naredni dan.
No, koja je (nevidljiva) cena ove udobnosti?
Kao što ovaj kratak pregled pokazuje, digitalni (pametni) uređaji prikupljaju i obrađuju naše vrlo lične (ili privatne) podatke na osnovu kojih, mašinskim učenjem, izvode zaključke o našem ponašanju. Korisnici mogu imati nikakve ili ograničene informacije šta se tačno dešava sa njihovim podacima, gde se skladište i ko im može pristupiti (ili kome su dostupni).** Dalje, ovi proizvodi utiču na naše ponašanje, pa neretko je rezultat sve veće onlajn prisustvo koje može imati posledice na sveukupno psihičko i fizičko zdravlje. Pored prikupljanja osetljivih podataka, pametni uređaji se nalaze u našim privatnim prostorima. Tako, kućni glasovni asistenti su „spremni“ da slušaju sve vreme, a neki od njih imaju i ugrađene kamere koje prate korisnike dok se kreću u svom prostoru. Mediji su izvestili da su glasovni asistenti snimali glasove preko milion dece u Americi bez saglasnosti roditelja ili staratelja, koje kompanijama onda omogućavaju praćenje korišćenja uređaja i prikupljanje niza detalja o njihovom životu, uključujući i pitanja koja su postavila „sveznajućem“ asistentu. Imajući u vidu obim i tip podataka, kao i prisutnost u svakodnevnom životu, ne čudi da su pametni uređaji opisani i kao nadzirujući pokloni.
Naposletku, uz brigu o privatnosti treba napomenuti i šire socio-ekološke posledice razvoja ovih proizvoda. Istraživanja pokazuju da izrada jednog uređaja koji se kasnije koristi kao glasovni asistent podrazumeva ekstrakciju retkih ruda i metala kao što su kobalt i litijum, čiji se finalni proizvodi (npr. baterije) ne mogu reciklirati. Radnici u rudnicima, među kojima su deca i od sedam godina starosti, rade u lošim uslovima (često izloženi i nasilju, iznudi i zastrašivanju) za dnevnicu od jednog dolara. Dodatno, analize su pokazale da treniranje jednog mašinskog modela – na osnovu kojeg se kasnije vrši obrada podataka – pravi ugljenični otisak kao 125 povratnih letova između Njujorka i Pekinga.
Imajući u vidu ove podatke, ne možemo, a ne zapitati se da li nam je najnoviji model telefona ili frižider povezan sa Wi-Fi mrežom zaista inovacija koja menja svet nabolje.
Stoga, ove godine, pre kupovine pametnih uređaja, razmislite dva puta da li želite da ih darujete dragim ljudima. Ukoliko se odlučite za njihovu kupovinu, predočite budućim korisnicima obe strane slike kako bi ih savesno i odgovorno koristili, a što da ne, naredne godine i zahtevali svrishodne i održive tehnološke inovacije.
——-
*Inspirisano epizodama ovog i ovog podkasta
**Dok je privatnost korisnika predmet GDPR-a, korisnici van EU se suočavaju sa problemima kome da se obrate i kako da pristupe svojim podacima.
***
Tekst „Tehnologija između inovacije i nadzora” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Jelene Šapić možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
Napiši komentar