Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Sanja Denić (Blog o socijalnom uključivanju)

Pregled trenutnog stanja pokazuje da besplatnih edukativnih igrica na srpskom jeziku, kao i igrica koje su namenjene samostalnoj, spontanoj i istraživačkoj igri dece sa smetnjama u razvoju od strane domaćih autora skoro i da nema.

Edukatori su otkrili edukativnu snagu kompjutera, i kao posledica toga dolazi do razvijanja novih edukativnih kompjuterskih programa koji se nazivaju edukativnim softverima. “Edukativni softveri sjedinjuju edukaciju i zabavu, to znači da se učenje vrši pomoću softvera koji je istovremeno i edukativan i zabavan.”(Egenfeldt-Nielsen, 2007). Svrha edukativnih softvera je da zainteresuje i zadrži pažnju i motivaciju deteta pomoću bogatih animacija. Upotrebom adekvatnih edukativnih softvera/igrica detetu se može omogućiti samostalno aktivno učenje, u skladu sa njegovim sposobnostima, mogućnostima.

Kompjuterske igre su svoj deci veoma zabavne. Deca, kako redovne populacije, tako i deca sa smetnjama u razvoju, veoma lako otkrivaju uzročno – posledične odnose pomoću kompjuterskih igrica. Kompjuterske igrice deci sa smetnjama u razvoju daju mogućnost kontrole dešavanja. One omogućavaju stimulaciju čula kroz upotrebu slika, zvuka, tona, filma i takva multimedijalna ili multisenzorna stimulacija podstiče dečiju pažnju i omogućava lakše i brže sticanje veština.

Igrajući se kompjuterskim igricama, detetu sa smetnjama u razvoju daje se mogućnost da bude kreativno, da stvara ili da rešava problem i postepeno savladava prepreke. Rešavanjem prepreke/problema dete prelazi na sledeći, viši, teži nivo i na taj način je u mogućnosti da samostalno razvija svoje veštine i znanja.

Još jedna značajna karakteristika kompjuterskih igrica je što omogućavaju bezbrojna ponavljanja, kojima dete samostalno teži, sa ciljem da pređe na sledeći nivo. Dakle, ukoliko je kompjuterska igrica koja se daje detetu u skladu sa njegovim interesovanjima i trenutnim sposobnostima, neće biti potrebno podsticanje deteta na rad, jer je ono motivisano samom kompjuterskom igricom. Samostalnost u radu je nešto čemu se teži prikom rada sa decom sa smetnjama u razvoju, a kompjuterske igrice to omogućavaju na indirektan način.

Upotreba kompjutera i kompjuterskih igrica pored pozitvnih uticaja na kognitivni, socijalni, vizuelni i motorni razvoj dece sa smetnjama u razvoju, omogućava ovladavanje sposobnostima i znanjima koja mu mogu pomoći i omogućiti samostalnije i bogatije organizovanje svakodnevnih aktivnosti. Dete koje može samo da organizuje svoje vreme (koliko je to moguće) i da pri tome ne zavisi ni od koga, je dete koje je srećno i zadovoljno. Zašto bi deci, koja ionako malo toga mogu, uskratili puštanje muzike po svom izboru i to onda kada ona to žele, igranje igrica, gledanje filmova, serija, crtanja i svih onih aktivnosti koje kompjuter zajedno sa internetom donosi?

(…)

Tekst “Treba li da nas je STID?” Sanje Denić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.