Vlada Republike Srbije
Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM je 5. februara održao završnu konferenciju Koalicije za ravnopravnost – KORAK, “Tri pogleda na borbu protiv diskriminacije”. Na konferenciji su sumirane sve aktivnosti u okviru projekta “Umrežavanje civilnog društva u zaštiti ugroženih ljudskih prava”, koji se realizuje uz finansijsku podršku Evropske komisije, i koji je podržan od strane ambasade Velike Britanije. Na konferenciji su učestvovali predstavnici državnih i međunarodnih institucija, pre svega Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, delegacije EU u Srbiji, velikog broja organizacija civilnog društva iz regiona i medija.
Predstavnica Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Jolanda San Hoze izjavila je da je Srbija učinila brojne korake u borbi protiv diskriminacije da bi dostigla evropske standarde, ali je istakla da je od usvajanja zakona mnogo važnija njihova primena i da Srbija može da računa na podršku EU. San Hoze je, na završnoj konferenciji Koalicije za ravnopravnost – Korak, rekla da je Srbija usvojila Antidiskriminacionu strategiju, kao i Akcioni plan za njenu primenu, a zakon o krivičnom postupku je izmenjen kako bi se uvelo krivično delo zločin iz mržnje. Prema njenim rečima, potrebno je ojačati policijske i sudske kapacitete za procesuiranje slučajeva diskriminacije.
Unija je spremna da pomogne pravosuđu da ojača kapacitet za borbu protiv diskiminacije, rekla je San Hoze i navela da će sredstva iz IPA fondova biti obezbeđena za podršku Kancelariji za ljudska i manjinska prava i kancelariji Poverenika za ravnopravnost.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) rekao je da je koalicija formirana sa ciljem da sprovede regionalnu akciju na unapređenju stanja ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. Antonijević je objasnio da se koalicija bavi pravima LGBT populacije, jačanja uloge žena u političkom i javnom životu i praćenja suđenja povodom diskriminacije. Koaliciju čine Yukom, Centar za građansko obrazovanje, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Gej Strejt Alijansa, LGBT Forum Progres, Beogradski centar za ljudska prava i Inicijativa mladih za ljudska prava Kosovo. Antonijević je iskoristio priliku i da čestita Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) na nagradi “Jug Grizelj”, uz konstataciju da je otišla u prave ruke.
Kosana Beker iz kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti rekla je da je vrlo jasna diskriminacija LGBT osoba, ali da nema jasnog stava koliko je rodna diskriminacija izražena. Beker je kao primer navela mehanizam upozorenja javnosti, koje je Poverenik nekoliko puta koristila, a to je kako se u medijima govori o političarkama, a kako o političarima. Političarkama se komentariše izgled, odeća, da li stižu da kuvaju ručak, ukazala je ona i dodala da je još jedan vid diskriminacije izveštavanje o ženama na položaju u muškom rodu.
Potpredsednica Skupštine Srbije i članica Ženske parlamentarne mreže Gordana Čomić istakla je da nema demokratskog društva u Srbiji bez demokratizacije političkih stranaka, a toga nema bez promenjene uloge žena u tim strankama.
“Ženska parlamentarna mreža je nastala tako što smo se okupile oko cilja, da sve ono što su sporovi lični ili ideološki među nama ostavimo po strani, zato što ima nešto mnogo važnije, a to je zdravlje žena”, istakla je Čomić.
“Nije mi važno da li glasa za naprednjake, mada to ne razumem, ali mi je važno njeno zdravlje. Nasilje nad ženama, jer je svejedno da li vas bije naprednjak ili demokrata. Ekonomski položaj žena – to nas brine, da žena i njena deca ne zavise od muškarca, bio on socijalista, naprednjak ili demokrata”, objasnila je Čomić.
“Imamo rezultat u radu”, rekla je ona i navela primer da su se članice Mreže dogovarale oko amandmana i glasale protiv volje svojih stranaka. Usvojen je jedan takav amandman, a 11 je odbijeno, rekla je Čomić. Čomić je istakla i da se Ženska parlamentarna mreža povezala sa ženama iz Prištine, ali da su još 2006. godine “ispod radara” uspostavljeni prvi kontakti.
“Utvrdile smo da nema razlika među nama, identični su nam problemi i nevolje”, rekla je Čomić i dodala da podržava napore koalicije Korak.
Jasna Plavšić iz Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava rekla je da su podaci pokazali da je od 2010. godine do 2013. godine zabeležen porast žena na funkcijama. U sudskoj vlasti 2010. godine bilo je 1.703 žene od ukupno 2.399 sudija, dok je 2013. godine taj broj povećan pa je zabeleženo 2.015 žena sudija od 2.869.
U sektoru bezbednosti, rekla je Plavšić, povećan je broj žena na rukovodećim položajima sa 14 odsto u 2010. godini na 21 odsto 2013. godine. Plavšić je rekla i da je povećano učešće žena u diplomatiji pa je 2010. godine bilo 10 ambasadorki i četiri žene na položaju generalnog konzula, a 2013. godine 11 ambasadorki i pet žena generalnih konzula.
Izvor: www.mc.rs
Foto: Medija Centar Beograd
pdf [3 MB]
Napiši komentar