Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Više od polovine trudnih imigrantkinja u Evropi nema pristup ni osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, otkriva izveštaj međunarodne humanitarne organizacije Doctors of the World (Lekari sveta) objavljen 18. maja. Lekari sveta su za potrebe ovog izveštaja intervjuisali više od 300 trudnica u klinikama širom Evrope, od Belgije do Turske. Preko 80% intervjuisanih žena nije bilo pokriveno nikakvim programom zdravstvene zaštite, a u nekim gradovima poput Istanbula taj broj iznosi i do 98%, pri čemu većinu ispitanica čine migrantkinje iz zemalja Podsaharske Afrike.

Većina intervjuisanih trudnica nije imala nikakav pristup antenatalnoj zdravstvenoj zaštiti pre stupanja u kontakt sa Lekarima sveta, i većina je dobila lekarsku negu tek nakon dvanaeste nedelje trudnoće. Zbog toga što nemaju legalni građanski status u zemljama u kojima borave, dve trećine intervjuisanih žena kažu da su iz straha od hapšenja bile primorane da ograniče svoje kretanje, čime je ograničen i njihov pristup adekvatnoj antenatalnoj nezi. Takođe, mnoge od ovih žena su tokom trudnoće stanovale u neodgovarajućim uslovima, što dodatno pogoršava rizike po zdravlje. Skoro polovina trudnih ispitanica već ima jedno ili više dece, a od tog broja oko polovina navodi da živi razdvojeno od barem jednog deteta.

Ksenofobija, opasni putevi, loši uslovi stanovanja/zadržavanja kao i stalni strah od izbacivanja predstavljaju okolnosti sa kojima se susreću muškarci i žene koji u potrazi za bezbednim utočištem dolaze u Evropu, kažu iz organizacije Lekari sveta, i ističu da su trudnice posebno ugrožena grupa. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je odgovarajuća zdravstvena nega u trudnoći neophodna kako bi se identifikovala stanja koja mogu naškoditi fetusu i majci i dovesti do komplikacija na porođaju, kao i da bi se sprečilo prenošenje virusa kao što su HIV ili hepatitis B sa majke na dete. „Babice i drugo akušersko osoblje ne bi trebalo da postavljaju prepreke ka dobijanju zdravstvenih usluga. Oni imaju dužnost da brinu o svim trudnicama koje zatraže njihovu negu, kao i da pruže negu svim trudnicima bez obzira na to da li mogu da plate. Potrebni su nam briga i saosećanje, a ne birokratija i ograničavanje“, kaže ovim povodom predsednica Britanskog Kraljevskog koledža za babice, Lesli Pejdž, i dodaje da zdravstvene implikacije po ove žene i njihovu decu, ukoliko im se ne pruži adekvatna nega, mogu biti teške, pa i fatalne.

Izveštaj u celini možete čitati i preuzimati ovde.

Izvor: Mreža za Evropski Ženski Lobi