Vlada Republike Srbije
Piše: Vukašin Kolarević (Blog o socijalnom uključivanju)
U okviru Nacionalne strategije za rodnu ravopravnost (2016-2020) istaknut je nepovoljan položaj žena na selu. Većina žena na selu ne poseduje kuću (88%), zemlju (84%) i bilo kakva sredstva za poljoprivrednu proizvodnju u svom vlasništvu. Neplaćeni pomažući članovi poljoprivrednih gazdinstava su mahom žene (74%). Oko 12% žena na selu nema zdravstveno osiguranje, dok 60% nije uključeno u sistem penzijskog osiguranja. Neplaćene pomažuće članice poljoprivrednih gazdinstava usled nedostatka novca nisu u mogućnosti da samostalno uplaćuju penzijsko osiguranje (93%).
Zaključci sprovedenih istraživanja o položaju žena na selu, pokazuju da su glavne prepreke za formalno zaposlenje žena na selu: male mogućnosti za pronalazak posla izvan poljoprivrede, nepostojanje predškolskih ustanova, nedostatak informacija o slobodnim radnim mestima, ali i diskriminacija usled nespremnosti poslodavaca da zaposle žene koje su ujedno i roditelji[1][2].
Od žena na selu najčešće se očekuje da budu stub porodice, osoba koja održava domaćinstvo, ali i koja doprinosi opstanku domaćinstva kroz obavljanje aktivnosti u poljoprivredi. Takav položaj ne nudi mnogo prostora ženama na selu da „probude“ sopstvene težnje o radu za koji će biti plaćene, o ravnopravnom odlučivanju o sredstvima u domaćinstvu i učestvovanju u donošenju odluka pri upravljanju domaćinstvom. Svetlana Kovačević, dugogodišnja novinarka i glavna i odgovorna urednica portala „Domaćinska kuća“, koja prati stanje u poljoprivredi, smatra da se nezavidan položaj žene na selu ogleda u patrijarhalnom obrascu nasleđivanja u skladu sa kojim žene često bivaju isključene iz nasledstva. Uz to, navodi problem informisanja tj. obaveštavanja o dostupnim sredstvima različitih projekata jer na lokalnom nivou nedostaju posrednici između institucija i potencijalnih korisnika/ca. Po njenom mišljenju, rešenje problema bi bilo sprovođenje edukativnih radionica, kroz koje se omogućava participacija u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), dok bi sa druge strane, bila omogućena revitalizacija ruralnih područja i povećanje produktivnosti u okviru ruralne ekonomije.
Da bi se položaj žena unapredio, u prethodnom periodu je pokrenut veliki broj projekata i mera koje doprinose ekonomskom osnaživanju žena sa sela i unapređenju njihovog položaja u okviru domaćinstva i zajednice. Značajan broj institucija i udruženja žena omogućili su umrežavanje žena različitih interesovanja, ali i žena koje su kroz zajedničku saradnju pronašle put da zajedničke proizvode i usluge plasiraju na tržištu. Unapređivanje položaja za žene predstavlja ne samo materijalno osnaživanje, već i podizanje svesti o ulozi i pravima koje žena na selu treba da ima. Stoga je ženama na selu potrebna podrška i neko ko će im objasniti zbog čega je važno da znaju da imaju pravo na ravnopravno odlučivanje o sudbini domaćinstva i apsolutno pravo da donose samostalno odluke o sopstvenom napredovanju.
Žene iz malih sredina kroz samostalno pokretanje biznisa i udruživanje neretko uspešno valorizuju sopstvene talenate i stvaraju nove vrednosti. Spektar delatnosti je širok. U slučaju Udruženja žena „Mimoza“ iz Novih Banovaca, delatnosti se pretežno odnose na samostalni kreativni rad članica, zajedničko društveno odgovorno delovanje i organizovanje kulturnih manifestacija. Predsednica ovog udruženja, Jasmina Antonović, smatra da su ovakve aktivnosti u njihovom slučaju dobro podržane od strane lokalne samouprave i da je izuzetno važno da lokalne samouprave prepoznaju potencijal i značaj koje udruženja žena generalno imaju za prezentovanje mesta odakle dolaze. Aktivnosti ovog udruženja imaju veoma važan društveni uticaj na celu lokalnu zajednicu, s obzirom da objedinjuju brigu prema starima i mladima, uz organizovanje književnih večeri, izložbi i prikupljanje knjiga za školsku i mesnu biblioteku već duži niz godina.
Predsednica Udruženja žena „Sačuvajmo selo“ iz Priboja, Malina Stanojević, ujedno i žena koja je dobila priznanje „Žena zmaj“ 2019. godine za doprinos razvoju ruralnog ženskog preduzetništva, smatra da su žene ovog udruženja uspele da ostvare cilj zbog kojeg je udruženje i osnovano, a to je da se žene u lokalnoj zajednici osnaže u svakom pogledu. Kaže da put do cilja nije bio lak, ali da se sada, nakon 17 sprovedenih projekata iz različitih sfera, vidi jasna razlika u poimanju sopstvene uloge žena u društvu i porodici, njihovom samopouzdanju, samopoštovanju i kompetencijama u odnosu na stanje po ulasku u udruženje. Malina smatra da su dobri i uspešni primeri privređivanja, uz edukaciju, najvažniji faktori za proširivanje mreže udruženja, ali i otklanjanje predrasuda koje postoje o njihovim poslovnim dometima i dometima u oblasti stručnog usavršavanja.
Osnaživanje žena kao motiv osnivanja imalo je i udruženje žena koje je preraslo u prvu žensku zadrugu na jugu Srbije „Darovi Lužnice“ iz Babušnice. Na pitanje u kom su se trenutku žene iz udruženja oslobodile i odvažile da zajedno sa ostalim članovima domaćinstva donose odluke i ravnopravno raspolažu sredstvima, direktorka zadruge Karolina Stamenković kaže da je za to trebalo vremena. „Verujte da je u početku bilo veoma teško. U tome smo uspele tek nakon četvrte ili pete godine postojanja našeg druženja i realizacije raznih projekata. Imale smo razne seminare, edukacije, druženja i postepeno smo ih osnaživale, da bi one danas bile ovo što jesu. Četiri, pet godina nam je trebalo da mogu da kažu: ja to mogu, ja imam svoje ja, mogu i ja nešto da zaradim.“ Za većinu žena su poslovi koje obavljaju za ovu zadrugu njihovi jedini poslovi, ali nedovoljni za finansijsku samostalnost. Karolina smatra da je bitno da se žene osnažuju i da one žele da napreduju.
Žene iz Udruženja za očuvanje tradicije „Gorska vila“ iz Svrljiga kroz izradu rukotvorina i proizvodnju hrane omogućavaju sebi finansijsku samostalnost, dok se zarađeni novac ponovo ulaže u aktivnosti i ostaje u okviru porodice i domaćinstva, kaže predsednica udruženja Emina Stefanović. One su takođe i svesne da im uplaćivanje penzijskog osiguranja pruža odgovarajuću sigurnost i većina njih to i čini. Emina ističe kao izuzetno značajne aktivnosti udruženja zajednička putovanja, razmene iskustava, druženja i plasmane njihovih proizvoda, kojima neguju lokalnu tradiciju, a gde su svi na dobitku, i udruženje i lokalna samouprava.
U razgovoru sa predstavnicama udruženja žena shvatio sam da se ovakvim vidom povezivanja ostvaruju izuzetno jake prijateljske veze, koje nisu motivisane isključivo poslovnim uspehom. Motivi za osnivanje udruženja uglavnom nisu samo ekonomske prirode, ali kod većina udruženja on svakako postoji, a usled uvećanja kompetencija članica, vremenom se i pojačava. Iako im ovi poslovi još uvek ne donose punu finansijsku samostalnost, žene uživaju da obavljaju poslove u zajednici. To ih ispunjava i čini zadovoljnima. One se mogu smatrati osnaženima, jer su naučile kako se stvaraju nove vrednosti i kako da vrednuju svoj rad, a samim tim i sebe i svoju ulogu za napredak – svoj, svojih domaćinstava i zajednice.
———–
[1] Bradaš, S., Petovar, K., Savić, G. (2018). Žene na selu – od nevidljivosti do razvojnog potencijala. Friedrich Ebert Stiftung, Beograd.
[2] Beker, K. i sar. (2017). Izveštaj o položaju žena na selu u Republici Srbiji. Izveštaj iz senke Komitetu za eliminaciju svih oblika diskrimnacije žena povodom četvrtog ciklusa izveštavanja Republike Srbije. Preuzeto iz: Secons, Finalni izveštaj evaluacija akcionog plana za sprovođenje nacionalne strategije za rodnu ravnopravnost Republike Srbije
***
Tekst „Udruživanje žena u ruralnim sredinama – od ekonomskog osnaživanja do društvenog povezivanja” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Vukašina Kolarevića možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.
pdf [3 MB]
Napiši komentar