Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović (Blog o socijalnom uključivanju)

Proces obazovanja je neprekidan tok usvajanja saznanja kroz koji u neposrednom radu u školi unapređuju svoje kompetencije učenici i nastavnici zajedno. To je intenzivna razmena informacija, veština i ideja. U uslovima kada je proces obrazovanja suočen sa novim načinima rada na daljinu, izazvanih prisustvom virusa Covid-19 i potrebom za izolacijom i očuvanjem zdravlja učenika i nastavnika, okrenuli smo se drugačijim mogućnostima za razvoj komunikacije, ideja i veština. Digitalno okruženje je kroz školski sistem krenulo da zauzima mesto u prvom redu kroz Google i Moodle ili Edmodo učionice, koje su postale globalno mesto za rad, razmenu i susrete svih nas u obrazovanju. Upotreba mobilnih telefona, aplikacija i komunikacija u grupi i preko različitih platformi postala je svakodnevica u realizaciji nastave, kako one uobičajene, tako i projektne.

Projektna nastava je interdisciplinarni metod učenja tokom kojeg učenici stiču znanja i veštine radeći duži vremenski period kako bi istražili i odgovorili na autentično, zanimljivo i složeno pitanje, problem ili izazov. Ako ovome dodamo i uključivanje učenika koji imaju teškoće u učenju, onda je projektna nastava još kompleksnija. Danas se nastavnik susreće sa mnogim izazovima prilikom realizacije projektne nastave, a još teže je realizovati projektnu nastavu onlajn. Mi smo se sa ovim problemima izborili umrežavanjem dve osnovne škole iz različitih sredina, urbane i ruralne. Učenici su bili različitih uzrasta – učenici u petom razredu obrađivali su temu atmosfera i klimatologija u okviru predmeta geografije, a učenici osmog razreda na časovima hemije obrađivali su zagađenje životne sredine i fotosintezu. Saradnja između nastavnice hemije Slađane Jović i nastavnice geografije Bojane Mitričeski Anđelković ostvarena je kroz više naučno-metodičkih radionica koje su realizovane proteklih godina i primenjena je u novim okolnostima rada na daljinu.

Uslovi nastave na daljinu su kao izazov postavili saradnju nastavnika u okviru aktiva i realizaciju projektne nastave, koju smo počeli ove godine da uvodimo kao deo redovne nastave. Dali smo mogućnost učenicima da nastave ovaj vid usvajanja znanja i unapređivali digitalne veštine zajedno sa ostalim kompetencijama učenika kao i nastavnika. Učenicima je ponuđeno da odaberu teme za rad kroz projektnu nastavu koje će odgovarati radu u uslovima nastave na daljinu. Nastavne teme za obradu, koje su odabrali učenici petog i osmog razreda naših škola prema svojim interesovanjima su zagađenje vazduha i efekat staklene bašte.

Šta je to vremenska prognoza? Postoji jasna definicija, ali iz ugla učenika ona izgleda drugačije. Njima je samo interesantno da li je napolju kišovito ili možda sunčano, da li da obuku majicu ili duge pantalone. U prethodnim razredima upoznali su se s pojmovima kao što su padavine, oblaci i magla. Naučili su da je vreme promenljivo i da može biti oblačno, vedro hladno, toplo, kišovito, vetrovito i slično. Klima i čovek nalaze se u uzajamnom uzročno-posledičnom odnosu. Praćenjem i analizom vremena saznaju da ljudske aktivnosti utiču na promenu pojedinih klimatskih elemenata.

Tokom rada u uslovima odvojenosti od neposrednog kontakta sa učenicima, bilo je potrebno prilagoditi zadatke njihovim mogućnostima i uslovima za rad u okviru njihovog okruženja. Poseban zadatak je bio uključiti učenike koji imaju teškoće u učenju. U okviru teme o zagađenju okoline učenici su kroz projektni zadatak povezali više predmeta: geografiju, hemiju i biologiju. Bitno je napomenuti da su učenici petog razreda iz ruralne sredine i učenici osmog razreda iz urbane sredine pratili vrednosti za klimatske elemente (temperaturu vazduha, oblačnost, padavine, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha) uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu, na dnevnom nivou, a zatim su pravili nedeljnu tabelu. Pokazalo se u junu da su učenici naših škola unapredili svoje digitalne veštine i uspešno koristili podatke i pravili tabelarni prikaz.

Primer 1: Zadatak u Google učionici

Učenici sa teškoćama u učenju u dve različite škole, koji su radili su kroz sopstveno shvatanje sveta koji ih okružuje, prikazali su na slikovit način dnevne vremenske uslove kroz tabelu sa slikama. Učenici su uz pomoć aplikacije koje su imali na mobilnom telefonu svakodnevno beležili temperaturu vazduha, oblačnost i padavine. Od velikog značaja je bila roditeljska pomoć, budući da su deci pružali pomoć prilikom instaliranja aplikacija, ali i čitanja zadatih vrednosti. Očekivani ishodi su ostvareni kroz savladane veštine da se napravi tabelarni prikaz rezultata opažanja vremenskih uslova, odnosno rad sa podacima na način kako to njihove sposobnosti omogućavaju. Uz podršku nastavnika i njihovih porodica učenici sa teškoćama u učenju su uspešno ostvarili ishode. Roditelji učenika su sarađivali sa nastavnicima, upoznali se sa instrukcijama za rad i davali podršku deci tokom rada na prikazu rezultata, kada su pravili tabelu i beležili dnevne vremenske prilike.

Primer 2. Dnevno praćenje vremena učenika sa poteškoćama u učenju IOP-2

Drugi naš cilj bio je da razvijemo komunikacijske kompetencije kroz rad u grupi i primenimo vršnjačku edukaciju, tako da uspešniji učenici pomognu manje uspešnim. Saradnja između dve škole pokrenuta je od strane nastavnika u cilju unapređenja procesa nastave na daljinu i olakšavanja nastave za učenike sa teškoćama u učenju kroz saradnju i upoređivanje sa drugim učenicima koji su sličnih sposobnosti, što je podiglo njihovu motivaciju za učenje. Učenici su kao predstavnici škole iz grada napravili razmenu informacija koje su sakupili o vremenskim prilikama u određenom periodu jedne nedelje marta meseca sa drugom grupom učenika koji pohađaju školu u seoskoj sredini. Razlika u dnevnim temperaturama koje su učenici uvideli na nedeljnom nivou pokazala im je da je temperatura bila nekoliko stepeni veća u gradskoj sredini nego u seoskoj, a razgovor je obavljen upotrebom Zoom aplikacije. Učenici sa teškoćama u učenju, učestvovali su u razgovoru grupa dve škole uz podršku vršnjaka i roditelja, unapređivali su digitalne kompetencije, učili se pristupu i radu na platformi kao i komunikaciji u grupi. Učenici su zaključili da postoji razlika u temperaturi u dve različite geografske sredine što je uticaj zagađenja u gradu koji je veći u odnosu na selo.

Primer 3. Zoom sastanak – razmena podataka između učenika

Izazov za učenike bio je povezati više predmeta kroz zajednički projekat u jedinstveno saznanje o zagađenju i uzrocima zagađenja. Potrebno je bilo identifikovati koji molekuli su zagađivači vazduha. Očekivani ishod je imenovanje molekula, pisanje formula i prepoznavanje izvora zagađenja. Učenici sa teškoćama u učenju su slikovito prikazivali objekte koji otpuštaju opasne molekule zagađivače atmosfere: ugljen-dioksid i azotove okside. Prepoznali su kao izvore zagađenja dimnjake fabrika, dimnjake domaćinstava koji su se grejali zbog hladnog vremena i automobile.

Primer 4. Kako vidi zagađenje učenica osmog razreda koja radi po IOP 1

Učenici su prepoznali ulogu ugljen-dioksida u formiranju efekta staklene bašte, kao i zašto je on važan u procesu fotosinteze. Učenici sa teškoćama u učenju dobili su domaći zadatak da nacrtaju kako vide taj proces kroz sliku čovek i biljka. Radove su učenici postavljali u Google učionici ili Viber grupi. Očekivani ishod je prepoznati strukturu molekula ugljen-dioksida – nacrtati molekul, shvatiti šta čini proces fotosinteze i kakav je proces kad dišu biljke i ljudi. Učenik je slikovito prikazao fotosintezu jer je tako lakše da razume, a kako ima poteškoća prilikom pisanja ovaj slikovni metod rada se pokazao uspešnim.

(…)

Tekst „Umrežavanje u digitalnom okruženju – ključ uspešne nastave za svako dete” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.