Vlada Republike Srbije
U svetu više od 2,2 milijarde ljudi živi u siromaštvu, pokazao je izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Finansijske krize i prirodne katastrofe mogu ovaj broj dodatno da povećaju, upozorava ova organizacija, ističući da fokus razvoja treba da bude na održivosti i smanjenju rizika od siromaštva. Prema podacima UNDP u Srbiji je siromašno 25.000 ljudi, a blizu siromaštva je 3,1% građana. Srbija je na indeksu ljudskog razvoja zauzela 77. mesto, što je pomak za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu je od zemalja regiona iza Hrvatske, Crne Gore, Rumunije i Bugarske, a ispred Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije.
Srbija 77. mesto deli sa Jordanom i nalazi se u zemljama sa visokim ljudskim razvojem, u kojoj su od zemalja regiona Crna Gora, na 51. mestu, Rumunija na 54, Bugarska na 58, Makedonija na 84, BiH na 86 i Albanija na 95.
Od zemalja bivše Jugoslavije, Hrvatska i Slovenija, koje su sada u EU, spadaju u grupu zemalja sa veoma visokim ljudskim razvojem. Slovenija je na 25. mestu, ispred mnogih članica EU uključujući Italiju, Španiju, Poljsku i Portugaliju, dok je Hrvatska na 47. mestu.
Srbija iz godine u godinu ostvaruje napredak na indeksu ljudskog razvoja, ali je on najsporiji u regionu.
Osnovne komponente indeksa su zdravstvo, školstvo i životni standard, a konkretni pokazatelji očekivani životni vek na rođenju, školovanje i bruto domaći prihod po stanovniku.
Na prvom mestu indeksa nalazi se Norveška, za kojom Srbija kaska sedam godina u očekivanoj dužini žvota i 3,1 godinu u dužini školovanja, dok je bruto domaći prihod po stanovniku, izražen po paritetu kupovne moći, u Norveškoj gotovo šest puta viši.
Tik iza Norveške na listi su Australija, Švajcarska, Holandija i SAD.
Prema podacima iz indeksa, očekivana dužina života na rođenju u Srbiji je 74,1 godinu, u Hrvatskoj 77, Crnoj Gori 74,8 a BiH 76,4. U Srbiji se ljhudi školuju u proseku 9,5 godina, u Hrvatskoj 11, Crnoj Gori 10,5, Makedoniji 8,5 , a BiH 8,3.
Prema pokazateljima UNDP, u Srbiji 25.000 ljudi živi u takozvanom multidimenzionalnom siromaštvu, što obuhvata loš pristup obrazovanju, zdravstvu i nizak životni standard. Kada je reč o životu ispod linije siromaštva, 0,21% živi sa manje od 1,25 dolara na dan, dok 9,2% živi ispod linije siromaštva koju su postavile srpske vlasti.
Od 103. do 144. mesta nalaze se zemlje sa srednjim nivoom ljudskog razvoja, dok su do 187. mesta sa niskim nivoom. Najnerazvijenije su prema ovom indeksu Niger, Kongo i Centralnoafrička Republika.
Osnovna socijalna zaštita nije nedostupna
U izveštaju predstavljenom u Tokiju UNDP je kao osnovne faktore koji produbljuju siromaštvo, pored finansijskih kriza i prirodnih nepogoda, izdvojio cene namirnica i nasilne sukobe.
“Kada ste siromašni manje ste sposobni da te šokove apsorbujete i savladate. Pred vama su mnoge prepreke”, objasnio je glavni autor izveštaja Halid Malik.
UNDP upozorava da, iako siromaštvo u svetu opada, strukturne slabosti i sve veća nejednakost predstavljaju ozbiljne pretnje u borbi protiv te pošasti.
“Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva ne znači samo postići da niko ne bude u toj kategoriji, to treba i održati”, navodi se u izveštaju pod nazivom “Trajni ljudki razvoj – smanjiti slabosti i izgraditi otpornost.
“Posebno je ptorebno zaštititi one kojima prete prirodne katastrofe, klimatske promene ili finansijski šokovi”, navodi se u izveštaju.
Posebno se navodi da bi za osnovnu socijalnu zaštitu siromašnih iz celog sveta bilo potrebno manje od 2% svetskog BDP-a. To je moguće postići boljom raspodelom novca u siromašnim zemljama, uz pomoć međunarodnig donatora.
Procena UNDP-a je da 1,2 milijarda ljudi živi sa manje od 1,25 dolara dnevno, da je 1,5 milijardi ljudi siromašno, u 91 zemji u razvoj, dok je 800 miliona na rubu siromaštva.
Izvor: AFP i S.V.
Preuzeto sa: www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar