Na Svetskom omladinskom prvenstvu za slepe i slabovide šahiste održanom na Rodosu, Beograđani – Pavle Dimić (14) učenik osnovne škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević” i Damjan Jandrić (17) iz Prve beogradske gimnazije ostvarili najveći uspeh do sada za našu zemlju osvajajući zlato i bronzu u konkurenciji 19 takmičara iz osam zemalja.
Do Rodosa su putovali skoro 48 sati: autobusom, brodom, pa opet autobusom. Bili su atrakcija na trajektu na kome su, da bi prekratili dokolicu, igrali šah. Tročlana reprezentacija mladih šahista vratila se sa Svetskog omladinskog prvenstva za slepe i slabovide sa zlatnom i bronzanom medaljom.
Pavle Dimić, učenik osmog razreda Škole za zaštitu vida „Dragan Kovačević” i Damjan Jandrić koji pohađa redovnu nastavu u Prvoj beogradskoj gimnaziji ostvarili su najveći uspeh naših sportista u ovoj kategoriji.
Krajem avgusta na takmičenju sa 19 učesnika iz osam evropskih država i igračima iz Indije i Azerbejdžana, njih dvojica uspeli su da steknu i zvanja Fide majstora i kandidata za Fide majstora.
Članovi su Beogradskog šahovskog kluba slepih „Napredak” baš kao i treći član reprezentacija Stefan Janjić , učenik 12. beogradske gimnazije.
Treniraju kod svojih kuća ali i u klubu.
Sva trojica ljubav prema figurama otkrila su u Školi za decu sa oštećenim vidom „Dragan Kovačević” koja u saradnji sa klubom organizuje šahovske sekcije.
Za uspeh na Rodosu, gotovo u glas kažu: Znali smo da možemo da postignemo uspeh.
– Skromni su, dodaje uz osmeh i sa ponosom, Mirko Dimitrijević, predsednik kluba. Navikli smo na uspehe jer i na takmičenjima sa seniorima, onima gde igraju igrači koji nemaju problem sa čulom vida,, dečaci osvajaju visoka mesta , kaže Dimitrijević.
Pavle otkriva da je šah zavoleo kao đak prvak. Damjan i Stefan u nešto starijem uzrastu.
Interesantno je da klub Napredak postoji duže od 70 godina. Osnovan je daleke 1939. kada je kupljena prva oprema, table i prateći materijal na Brajevom pismu kako bi osobe sa oštećenim vidom mogle da nauče drevnu disciplinu.
Na žalost, kako dodaje Petar Vranjković, predsednik Nacionalnog sportskog saveza slepih i slabovidih, problem finansiranja nije najbolje rešen.
Za ovogodišnja takmičenja novac su sakupljali sa raznih strana. Za odlazak na turnir, u junu u Rusiju, novac je stigao iz opštine Stari grad i gradskog Sekretarijata za sport. Za odlazak na Rodos pomoglo je Ministarstvo sporta i omladine i jedan privatni donator.
– Sledeće jeseni održava se šahovska Olimpijada slepih i slabovidih u Indiji u organizaciji IBCA. Samo za put četvoro igrača i pratioce potrebno je oko milion dinara koje klub niti Savez imaju, dodaje Vranjković.
Takođe, dodaje Mirko Dimitrijević, da bi nastavili uspeh koji su započeli na Rodosu mladi šahisti moraju da treniraju sa velemajstorima, posećuju jake turnire. – Ponekad je problem da odemo i do Obrenovca ili Sente jer klub nema sredstava a ne možemo da očekujemo od roditelja da daju novac, kaže Dimitrijević. Slepi i slabovidi šahisti su, prema rečima Petra Vranjkovića , jedini iz kategorije sportista osoba sa invaliditetom isključeni iz mogućnosti dobijanja državnih priznanja, što je, ukazuje on , vid diskriminacije.– Nadam se da će ovakvi uspesi poput Pavlovog i Damjanovog uticati na nadležne da to promene, ukazuje Vranjković.
Mladi šahisti ne razmišljaju o finansijama; vredno treniraju; poput vršnjaka provode vreme na Fejsbuku, šetaju po Kalemegdanu ili nekom od tržnih centara u Beogradu i, naravno, nadaju se da će se iz Indije vratiti sa nekim od odličija.
Napiši komentar