Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nemanja Krstonić (Blog o socijalnom uključivanju)

Lični razvoj je esencijalni sastojak u čarobnom napitku za uspeh. Neki postanu svesni toga pre, neki kasnije, neki pak sasvim slučajno tačno na vreme.

Pod ličnim razvojom ne podrazumevam samo besomučno iščitavanje teorije, već svakodnevnu borbu u prevazilaženju raznih prepreka i nesigurnosti sa kojima se susrećemo. Kada bih imao priliku da pričam sa Nemanjom u srednjoj školi, rekao bih mu samo jednu stvar: “Izađi iz svoje komfor zone”.

Ono što nas čini posebnim jeste način na koji reagujemo kad nismo u okruženju u kome smo navikli da budemo. Kada iskusimo nešto novo.

Kada ste poslednji put uradili nešto po prvi put?

Sa sigurnošću mogu da kažem da je srednja škola najbezbrižniji deo odrastanja. Dugo vremena sam provodio “pohađajući školu” tj. pratio njene tokove i nisam se mnogo trudio da uradim nešto što će me malo izbaciti iz te monotonije.

Ono što je u velikoj meri uticalo na mene jeste prvo takmičenje u okviru programa Dostignuća mladih u Srbiji. Sada već davne 2010. godine, timu sastavljenom od 5 ljudi koje sam tek upoznao dat je zadatak. Nisam ni pomislio da rad sa nepoznatim ljudima moze biti tako zanimljiv. Sudar različitih karaktera i pogleda na svet za jednim malim stolom i sa zadatkom da zajedno reše problem.

Takvo iskustvo nisam mogao da dobijem u školskoj klupi. Kada sam prvi put osetio tu euforiju, mogućnost da pred punom salom iskažem svoje mišljenje i ideje probudila je u meni plamičak koji je od tog trenutka sve više rastao. To novo iskustvo mi je dalo hrabrosti da se upustim u sve nove izazove koji su dolazili pred mene. Za tri dana sam od osobe koja je izbegavala izlazak iz svoje komfor zone postao osoba koja oberučke prihvata sve nove izazove koji se nađu ispred nje.

Savet za Nemanju u srednjoj školi: Kad god imaš priliku, probaj nešto novo!

Najčešći strah danas

Strah od javnog nastupa.

Verovali ili ne, strah od javnog nastupa je naizraženiji strah danas. Prema nekim istraživanjima on je jači i od straha od letenja, a na „lestvici straha“ drugi po redu, odmah iza straha od smrti. Obično kada gledamo druge kako to rade ne deluje teško, čak deluje toliko lako da mislimo da mi u toj situaciji ne bismo imali nikakvih problema. U praksi je pak malo drugačije.

Javni nastup je nešto sa čime se ne susrećemo toliko u srednjoj školi, a sa druge strane to je period kada je potrebno najviše da se radi na tome kako bismo kada nastavimo studije bili spremni za sve stvari koje nas čekaju.

Najbitnija stvar jeste: javni nastup je stvar vežbe! Kao i većinu, taj strah nije ni mene zaobišao. Prvi izlazak pred veliki auditorijum se nije najbolje završio, zamuckivanje, drhtanje glasa i trema učinili su svoje. Ali posle prvog probijanja leda osetio sam se izvanredno. Ta želja za pričanjem pred širom masom pretvorila se u potrebu koja me je svaki sledeći put gurala da budem bolji. Ponavljao sam to mnogo puta, sve do trenutka kada je trema postala pozitivna i omogućila mi da ono sto pričam iznesem na najbolji mogući način.

Savet za Nemanju u srednjoj školi: Uvek digni dva prsta i iznesi svoje mišljenje!

(…)

Tekst “Uspeh nije rezultat spontanog sagorevanja. Morate sami sebe da zapalite” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.