Vlada Republike Srbije
Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)
Ovih dana Vlada je predložila i u skupštinskoj proceduri su se našla i dva „reformska“ zakona iz oblasti radnog zakonodavstva a koja su privukla moju pažnju.
U pitanju su Izmene i dopune Zakona o radu i Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO). Tema mog interesovanja u vezi sa najavljenim izmenama Zakona o radu je uticaj izmena na starije, nezaposlene radnike, koji su nekada bili u radnom odnosu, pa su ostali bez posla u tranzicionom periodu. Kod izmena Zakona o PIO posebnu pažnju mi je privuklo podizanje starosne granice za odlazak žena u penziju i argumentacija za istu.
Izmena Zakona o radu u delu plaćanja posebnog dodatka za minuli rad (po važećem zakonu 0,4% godišnje za sve prethodne godine radnog iskustva) predviđa da će se isti plaćati samo za godine provedene na radu kod trenutnog poslodavca. Druga izmena koja se odnosi na isplate otpremnina zaposlenima predviđa da umesto da se ista isplaćuje za sve godine radnog staža (kako je po važećem Zakonu) isplaćuje samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca. Obrazloženje je da će ove izmene bitno doprineti bržem zapošljavanju starijih radnika koji se nalaze na tržištu rada čekajući novu šansu da se zaposle kako bi radeći i zarađujući obezbedili minimum egzistencije i ostvarili pravo na penziju.
Pomenute izmene mogu da budu pretpostavka povoljnosti za poslodavca, ali ne bitno, jer poslodavci inače kada zaključuju ugovor o radu sa zaposlenima, oni ga zaključuju na bruto primanja, a onda se od tih bruto primanja preračunava u skladu sa zakonom koliko će procenata ići na cenu rada, koliko na minuli rad, prevoz, topli obrok… Ne verujem ni da će činjenica da poslodavci neće morati da plaćaju otpremnine za sve godine staža, već samo za one provedene u njegovoj firmi uticati da zapošljavaju starije radnike ako za to nemaju druge jake razloge (iskustvo ovih, njihove veštine i specifična znanja, lojalnost firmi…). Do povećanog zapošljavanja radnika inače, pa i starijih radnika, može doći samo ako postoji potreba za novim radnicima (nove investicije, odnosno, nova radna mesta…).
Novina u Zakonu je i plaćanje penala za slučaj prevremenog odlaska u penziju, na način da se penzija može umanjiti i do 20%. Ovo bi bila dobra mera samo u slučaju da su istovremeno predvideli i mehanizam za stimulisanje starijih radnika za kasniji odlazak u penziju, odnosno, rad i preko perioda (godina radnog iskustva ili godina starosti predviđenih za odlazak u penziju). Tek u tom slučaju bi ova prva navedena mera pokazala željeni efekat.
Da bi predložene izmene i dopune Zakona o radu dale željeni efekat, u delu koji se odnosi na starije radnike, neophodno je i donošenje odgovarajućih politika koje se odnose na veće ekonomsko učešće starijih radnika kroz:
- Uvođenje fleksibilnih mehanizama kako bi se radnicima omogućilo da biraju kada će se penzionisati (nisu važne godine starosti već su važnije radne sposobnosti za obavljanje određenog posla)
- Povećanje ponude radnih mesta kroz otvaranje opcija za rad starijih radnika i sa nepunim radnim vremenom ili sa radom od kuće ukoliko radni proces to dozvoljava.
- Unapređenje uslova rada uključujući i prilagođavanje uslova rada prema zdravstvenim potrebama starijih radnika.
- Stalnim unapređenjem veština, obukama, dokvalifikacijama, prekvalifikacijama i starijih radnika u skladu sa njihovim postojećim obrazovnim kvalifikacijama i interesovanjima kako bi mogli da budu „u korak“ sa novim tehnologijama i kako bi mogli da daju najveći mogući doprinos na svom radnom mestu.
- Stvaranje opcija promene radnog mesta posle određenog broja godina provedenog na jednim istim poslovima. Da li jedna vaspitačica može da obavlja podjednako efikasno svoj posao u vrtiću sa grupom dece kada ona ima 25, 45 ili 65 godina? Nema sumnje, da će u 65-oj njeno iskustvo biti najveće ali ne i njene fizičke sposobnosti da se sagne, presvuče dete od 3-4 godine i da ga prati u njegovom trčanju.
Ako se ne donesu i dosledno primenjuju i odgovarajuće politike, već se samo očekuje da će postojeće izmene Zakona o radu doprineti većem upošljavanju starijih radnika, u praksi ćemo i dalje čitati sumorne podatke statističkih biltena Nacionalne službe za zapošljavanje poput onih iz Mesečnog statističkog biltena br. 139 za mart 2014.godine, u kome se kaže da među 790.501 nezaposlenim, 201.106 (25,44%) je onih koji imaju više od 50 godina starosti. Najveći broj njih se skida sa evidencije odlaskom u penziju, činjenicom da su napunili 65 godina ili da su umrli. U martu mesecu, brisano je sa evidencije rada 678 od ovih lica jer je ispunilo uslove za ostvarivanje prava na starosnu, porodičnu ili invalidsku penziju, a još 337 njih je izašlo iz radne snage činjenicom da su napunili 65 godina života, dok je 72-je brisano sa evidencije usled smrti.
(…)
pdf [3 MB]
Napiši komentar