Članstvo u EU podržava 56% građana/ki i 64% kompanija Zapadnog Balkana, rezultati su istraživanja Balkanski barometar koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC). U istraživanju iz 2015. članstvo u EU podržavalo je 42% građana i građanki Zapadnog Balkana. Prema istraživanju, članstvo u EU podržava 61% mladih Zapadnog Balkana.
Predstavljajući 4. jula rezultate na samitu Berlinskog procesa u Poznanju, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je da je to prvi put prvi put za pet godina, koliko se radi Balkanski barometar, da je više od polovine ispitanih građana/ki podržalo evropsku integraciju regiona.
Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od građana/ki i kompanija Zapadnog Balkana o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.
Na panelu „Povećavanje napora u pravcu transformacije regiona radi napretka na putu evropskih integracija”, Bregu je kazala i da važnost regionalne saradnje prepoznaje 74% građana/ki i 67% kompanija.
Da bi poslovne i trgovinske veze unutar regiona trebalo da budu poboljšane veruje 53% građana i građanki Zapadnog Balkana.
Ukupno gledano, zadovoljstvo građana/ki situacijom u regionu konstantno je u porastu, ali je ipak manje od polovine njih zadovoljno tom situacijom – 44%, u poređenju s 35% 2015. godine.
Za 60% građana/ki Zapadnog Balkana nezaposlenost je najveći problem, za 47% to je ukupna ekonomska situacija, a sve više brinu i zbog korupcije (26%) i odliva mozgova (13%). Svoj socioekonomski status 69% ispitanika i ispitanica ocenilo je kao prosečan, dok je 26% navelo da je ispod proseka, a 16% da ne može da priušti osnovne potrepštine.
Kompanije su više optimistične nego ranije – 61%, što je znatan skok u odnosu na 47% pre četiri godine.
Gotovo 40% kompanija očekuje da će zaposliti nove radnike i radnice sledeće godine.
Kad je reč o zaposlenosti, zabeležen je pad od osam odsto – svega 34% ispitanih reklo je da je zaposleno, za razliku od 42% u istraživanju 2018. godine.
Da je digitalizacija javnih usluga ključ za povećanje transparentnosti i smanjenje korupcije smatra 58% kompanija Zapadnog Balkana, navela je Bregu.
Većina građana i građanki – njih 61%, rekla je da je nezadovoljna naporima vlade na suzbijanju korupcije, za razliku od 70% u prethodnom istraživanju.
Prvi put otkako se radi Balkanski barometar, većina ispitanika i ispitanica – njih 27%, rekla je da naporan rad smatra najvažnijim faktorom za napredovanje u životu, a ne poznavanje određenih ljudi (26%), dobro obrazovanje (23%), sreću (14%) ili pripadnost bogatoj porodici (sedam odsto).
Kad je reč o socijalnoj inkluziji ranjivih grupa, svega 40% građana i građanki Zapadnog Balkana smatra da je u redu da njihova deca idu u školu s romskom decom, 39% nema problem da radi s Romima i Romkinjama, a svega devet odsto smatra prihvatljivim brak s osobom iz romske populacije. Da ne bi zaposlilo pripadnika ili pripadnicu romske zajednice reklo je 12% kompanija.
Čak 67% kompanija navelo je da ne zapošljava pripadnike/ce društveno ranjivih grupa.
Da uopšte ne koristi internet reklo je 26% ispitanika i ispitanica.
Istraživanje je sprovedeno u novembru i decembru 2018. godine.
Izvor: Beta, preuzeto sa www.euractiv.rs
Napiši komentar