Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dejan Mitić (Blog o socijalnom uključivanju)

Kao što sam u prethodnom blogu ukazao, zadrugarstvo predstavlja svojevrsnu građansku tekovinu našeg društva. Počevši od usvajanja prvog Zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama 1898. godine, zadružni oblik organizovanja je rezervisan isključivo za poslovno udruživanje građana i malih proizvođača. Važeći Zakon o zadrugama (“Sl. glasnik RS”, br. 112/2015), potvrđuje ove tekovine, uvažava zadružnu autonomiju i omogućava da zadrugarstvo bude pod posebnom zaštitom države.

Jasan zakonski ambijent i rastuća podrška države, doprinele su rastu interesovanja građana za zadrugarstvo.

Zadrugarke i zadrugari iz novoformiranih zadruga, kao glavne prednosti upravo ističu tradicionalnost, jasno definisana pravila poslovanja i pravnu sigurnost zadružnog organizovanja.

Motivi i razlozi za pokretanje zadruga bili su predmet istraživanja, koje je tokom 2020. godine, realizovalo Udruženje za lokalni razvoj Kamenica u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije. Istraživanje je obuhvatilo 264 građana/ki, prosečne starosti 42 godine, od čega 63% živi u seoskom području, odnosno 33 zadruge sa teritorije cele Srbije. Velika većina ili 94,7% ispitanih smatra da je udruživanje u zadruge dobra ideja za male proizvođače, pri čemu 76,5% smatra da će preko zadruge poboljšati plasman svojih proizvoda i usluga, 71,2% smatra da će uključivanjem u zadrugu direktno povećati svoje prihode, dok 11% ispitanih vidi zadruge kao priliku za stalno ili sezonsko zaposlenje.

Da li nekome pripadaju posebne zasluge u ovom smislu?

Zasluge za očuvanje i razvoj zadrugarstva u velikoj meri pripadaju zadružnoj reviziji, koja štiti interese zadrugara, zadruga i zadružnih saveza i omogućava im da očuvaju svoju autonomnost i demokratičnost u odlučivanju i upravljanju.

Šta je zadružna revizija i zbog čega joj je posvećen čak 21 član Zakona o zadrugama?

Zadružna revizija se razvijala paralelno sa zadrugarstvom, pružajući mu doprinos kroz očuvanje izvornih principa zadružne samostalnosti i autonomije u kontroli zadružnog poslovanja. Zadružna revizija je eksterna (obavlja je telo van zadruge kao subjekata kontrole) i autonomna s obzirom da se realizuje unutar zadružnog sektora, od strane ovlašćenog zadružnog (revizorskog) saveza. Radi zaštite javnog interesa, Ministarstvo privrede utvrđuje standarde rada revizijskih saveza i ovlašćenih revizora u sprovođenju kontrole nad zadrugama i dodeljuje im dozvole za rad.

Prema Zakonu o zadrugama, zadružna revizija predstavlja kontrolu usklađenosti poslovanja, upravljanja i organizovanja zadruge sa odredbama Zakona o zadrugama, zadružnim principima i zadružnim vrednostima.

Prema funkcijama koje obavlja, pored kontrolne, revizija ima i preventivnu i instruktivnu funkciju u cilju zaštite interesa zadruga, zadrugara i unapređenja zadrugarstva.

Kako revizija obavlja kontrolnu funkciju?

Zadružna revizija vrši naknadnu kontrolu nad poslovanjem zadruge, koja se redovno obavlja svake druge godine, na zahtev zadruge kao obveznika.

Osim redovne revizije, u slučajevima kada postoji opravdana sumnja u zakonitost rada, kršenje zadružnih principa i vrednosti, zadruga je dužna da se podvrgne vanrednoj zadružnoj reviziji. Vanredna revizija se pokreće na zahtev bilo kog organa zadruge, najmanje 50 zadrugara, odnosno najmanje 30% zadrugara, ako zadružnim pravilima nije određen veći broj zadrugara, zadružnog saveza čiji je član, nadležnih ministarstava i poverilaca zadruge.

Tokom obavljanja revizije, zadruga je u obavezi da obezbedi zapisnike sa sednica, odluke, finansijske izveštaje i druge prateće materijale koji dokumentuju odlučivanje i rad zadruge u periodu od poslednje revizije. Revizija kontroliše statusne izmene, poslovanje zadruge sa zadrugarima i trećim licima; imovinsko-pravne odnose i odnos zadruge i zaposlenih. Zadruga je dužna da omogući revizoru učešće u radu sednice skupštine i drugih organa zadruge, davanjem odgovora i mišljenja o svim pitanjima koja su predmet zadružne revizije.

Zadružni revizor sačinjava pisani izveštaj sa obrazloženjem  o obavljenoj zadružnoj reviziji koji sadrži ocenu o tome da li zadruga posluje u skladu sa zakonom.

Zaključci o izvršenoj reviziji javno su dostupni u Agenciji za privredne registre, prilikom pojedinačne pretrage zadruge u rubrici 16 na portalu APR-a.

Kako revizija obavlja preventivnu i instruktivnu funkciju?

Pored podataka o zadruzi, revizoru i vrsti revizije, izveštaj revizora sadrži i uočene nepravilnosti u radu zadruge, nepravilnosti koje su otklonjene tokom zadružne revizije, nepravilnosti koje treba otkloniti i rokove, mere, uputstva i instrukcije revizora. Iz samog sadržaja revizorskog izveštaja može se zaključiti da revizija osim kontrolne, obavlja i izuzetno važnu preventivnu i edukativnu funkciju u cilju zaštite interesa zadruga i zadrugara.

Tokom vršenja revizije, revizor savetuje zadrugare i zadrugu kako da u određenom roku usklade uočene nepravilnosti i urede poslovanje radi postizanja boljih poslovnih rezultata.

Samo u krajnjoj instanci, u slučaju kršenja Zakona o zadrugama, zadružnih principa i vrednosti, zadružni revizor, revizorski savez i Ministarstvo privrede, pokreću procese i postupaju u skladu sa kaznenim odredbama Zakona o zadrugama.

Sa kakvim se izazovima susreće zadružna revizija?

Zakon o zadrugama u odredbama od čl. 80 do čl.101. posvećuje značajnu pažnju uređenju zadružne revizije. Revizija je kompleksan pravni institut, sa složenim funkcijama u smislu obima i vrsti pravnih i ekonomskih pitanja koje obrađuje.

Dodatni izazov za zadružnu reviziju predstavlja rast interesovanja građana za zadružni oblik poslovnog udruživanja. Poseban rast zabeležen je u broju poljoprivrednih i prerađivačkih zadruga na selu, ostvaren zahvaljujući kontinuiranoj četvorogodišnjoj podršci Ministarstva za brigu o selu.

Festival paprike u selu Lokošnica – Zadruga „Lokošnički kozji rog” naziv je dobila po autohtonom semenu paprike starom 600 godina

Rast su u istom periodu zabeležile i druge, novije forme zadruga, poput energetskih, turističkih i socijalnih zadruga, dok se očekuje formiranje prvih zdravstvenih i radnih (radničkih) zadruga.

Zadrugari iz novoformiranih zadruga najčešće raspolažu skromnim znanjima o zadrugarstvu (pravima i obavezama), što ih sprečava da ostvare pun potencijal zadružnog oblika organizovanja i poslovanja. Sa druge strane, kako bi zadružna revizija uspešno obavljala svoju instruktivno-edukativnu funkciju, neophodne su joj informacije o novim oblicima zadružnog poslovanja.

Jačanje kapaciteta zadružne revizije za podršku socijalnim zadrugama

Tri revizorska saveza (Zadružni savez Srbije, Zadružni savez južne Srbije i Opšti savez za poljoprivredu i ruralni razvoj), u partnerstvu sa Udruženjem za lokalni razvoj Kamenica, pokrenuli su projekat „Instalacija socijalnog zadrugarstva”*.

Jedan od osnovnih ciljeva projekta je unapređenje kapaciteta revizorskih saveza za poslovno praćenje, reviziju socijalnih ciljeva, izradu i publikaciju revizorskih izveštaja socijalnih zadruga. S tim u vezi, posebna pažnja posvećena je obuci zadružnih revizora o socijalnim ciljevima i modelima za njihovo ostvarivanje u skladu sa zakonom.

Tokom projekta će, u saradnji sa Ministarstvom privrede, biti analizirane mogućnosti za kvalitetnu reviziju socijalih ciljeva ovih specifičnih socijalnih preduzeća. U saradnji sa Agencijom za privredne registre, biće utvrđena i sadržajna i tehnička ograničenja za potrebe publikacije zaključaka o reviziji.

U cilju promocije zadrugarstva, partneri su pokrenuli newsletter „Zadrugarstvo i socijalno zadrugarstvo”, čija je distribucija započeta u septembru 2021. godine, slanjem na 2.500 e-mail adresa. „Zadrugarstvo i socijalno zadrugarstvo” na mesečnom nivou prati, prikuplja i objavljuje sadržaje od značaja za afirmaciju zadrugarstva i zadružnih vrednosti, bavi se praćenjem politike i prakse u zadružnom sektoru, savetodavnim uslugama i poslovnim informisanjem zadruga. Obavezan sadržaj svakog izdanja je rubrika „Pitali smo zadružne revizore”, čime se doprinosi većoj informisanosti zadruga i zadrugara o pravima i obavezama u zadružnom sektoru.

Možete se prijaviti za newsletter preko zvaničnih stranica Udruženja Kamenica i Zadružnog saveza Srbije: www.kamenica.org.rs  i www.zssrbije.org.

——-

*Projekat „Instalacija socijalnog zadrugarstva” sprovodi se u okviru projekta „Dijalog promena” Beogradske otvorene škole, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Sadržaj ovog teksta nužno ne odražava stavove ni donatora ni Beogradske otvorene škole i za njega je isključivo odgovoran autor.

#ЕУзаТЕБЕ #BOS #ДијалогПромена #InstalacijaSocijalnogZadrugarstva

***

Tekst „Zadružna revizija u službi zadrugara i zadrugarstva” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Dejana Mitića možete da pročitate ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.