Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Komisija je 17. jula objavila svoj godišnji Pregled zaposlenosti i socijalnih kretanja u Evropi (ESDE) 2017.

U ovogodišnjem izdanju su potvrđeni pozitivno stanje na tržištu rada i povoljna socijalna kretanja, te stalan ekonomski rast. Zaposleno je više od 234 miliona ljudi, što je najveći zabeleženi broj zaposlenih u EU-u, a nezaposlenost je na najnižem nivou od decembra 2008. Od 2013. u EU je otvoreno 10 miliona radnih mesta. Međutim, osim ukupnog društvenog i ekonomskog napretka, dokazano je da su posebno opterećene mlađe generacije: oni teže pronalaze posao i češće su zaposleni na nestandardan i nesiguran način, uključujući ugovore o radu na određeno vreme, zbog čega im se može smanjiti pristup socijalnoj zaštiti. Takođe bi mogli da primaju manje penzije u odnosu na plate. Zbog toga je Pregled zaposlenosti i socijalnih kretanja 2017. usmeren na međugeneracijsku pravednost: moramo se pobrinuti da sve generacije imaju koristi od trenutnih pozitivnih ekonomskih kretanja.

Komesarka za zapošljavanje, socijalna pitanja, veštine i mobilnost radne snage Marian Tajsen, izjavila je: „Ovaj godišnji pregled još jednom potvrđuje da smo na dobrom putu prema otvaranju novih radnih mesta i razvoju. Međutim, današnji mladi i njihova deca možda će živeti lošije od svojih roditelja, a to ne želimo. Treba brzo da delujemo. Evropskim stubom socijalnih prava želimo da očuvamo i poboljšamo naše socijalne standarde i životne uslove.“

Izveštaj pokazuje da uprkos stalnom poboljšanju životnih uslova u EU, u poređenju sa starijim generacijama mladi nemaju jednake koristi od tog pozitivnog razvoja. Takođe, udeo mlađih u dohotku od rada vremenom se smanjio. Ti izazovi utiču na odluke mladih ljudi povezane s domaćinstvom, uključujući roditeljstvo i kupovinu kuće. To bi moglo imati negativne posledice za stopu rađanja, a stoga i na održivost penzijskog sistema i rasta.

Osim toga, očekuje se da će se broj radno sposobnog stanovništva smanjivati za 0,3 % godišnje do 2060. To znači da će manji obim radne snage morati da održava trenutni rast. To ujedno znači da će istovremeno biti manje doprinosa u penzijskom sistemu – često uz manje i/ili neredone doprinose jer neće odgovarati radnim mestima s punim radnim vremenom i/ili standardnim radnim mestima – dok će od njih zavisiti više penzionera. Današnji mladi radnici i buduće generacije se stoga suočavaju s dvostrukim opterećenjem zbog demografskih promena i potrebe za osiguranjem održivosti penzijskih sistema.

Dalji koraci?

Kreatori politika mogu se pripremiti za ove promene i ublažiti ih na nekoliko načina. Pre svega, mora u potpunosti da se iskoristi ljudski potencijal na tržištu rada tako da se aktiviraju sve generacije i budu pravilno osposobljene, kao i da se obezbedi proporcionalna povezanost trajanja radnog veka i očekivanog životnog veka. Mogu da pomognu i napori u području politika s ciljem većeg fertiliteta i delotvornog upravljanja migracijama, kao i podrška inovacijama i povećanje efikasnih ulaganja u veštine i obrazovanje, kako mladih, tako i starijih ljudi.

Konačno, socijalni partneri mogu znatno da doprinesu premošćivanju jaza između mladih i starijih radnika i promociji pravednijeg tržišta rada za obe grupe. To obuhvata promovisanje celoživotnog učenja, pružanje socijalne zaštite i doprinos izradi i primeni legislative u oblasti zaštite zaposlenih i aktivne politike tržišta rada.

Kontekst

U godišnjem pregledu zaposlenosti i socijalnih kretanja u Evropi izveštava se o najnovijim trendovima u zapošljavanju i socijalnoj politici i razmatraju se budući problemi i mogući odgovori u okviru politika. Pregled je glavni izveštaj Evropske komisije za predstavljanje dokaza i analize, te ispitivanje kretanja i budućih problema na tržištu rada.

Postoje brojni konkretni primeri načina na koji Komisija namerava da reši probleme otkrivene na osnovu godišnjih Pregleda ESDE-a. Na primer, Evropski stub socijalnih prava putokaz je ka pravednim i funkcionalnim tržištima rada. Njegov je cilj da osigura da su postojeći socijalni modeli primereni 21. veku, posebno u kontekstu starenja stanovništva i digitalizacije. Njegove prateće inicijative, kao što je savetovanje socijalnih partnera o modernizaciji ugovora o radu i pristupa socijalnoj zaštiti, imaju za cilj da se osiguraju jasni radni uslovi i socijalna zaštita radnicima u nestandardnim radnim odnosima.

Okosnica „Novog programa veština za Evropu” upravo je ulaganje u ljude i jačanje njihove sposobnosti da iskoriste mogućnosti za kvalitetna radna mesta. Cilj je podrška razvoju veština građana kako bi se pripremili na promene u svetu rada.

Rezultati Komisijinih nastojanja u području smanjivanja nezaposlenosti uopšte, a posebno nezaposlenosti mladih, postaju vidljivi. U poređenju s vrhuncem krize 2013. u EU ima 1,8 miliona manje nezaposlenih mladih ljudi, odnosno milion manje mladih koji nisu zaposleni, ne obrazuju se ni osposobljavaju (takozvani NEET-ovi). Komisija je produžila program Garancija za mlade, uložila dodatna finansijska sredstva u Inicijativu za zapošljavanje mladih i nedavno predstavila inicijativu za ulaganje u mlade ljude u Evropi kako bi u najvećoj mogućoj meri povećala prilike mladih na tržištu rada.

Izvor: europa.eu