Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nadežda Satarić (Blog o socijalnom uključivanju)

Tema ovogodišnjeg obeležavanja 1. oktobra, Međunarodnog dana starijih osoba, je borba protiv starosne diskriminacije, pa je to prilika da se skrene pažnja i ospore negativni stereotipi, predrasude i zablude o starijim osobama i starenju. Najčešći od njih su:

• oni su beskorisni i teret društvu;
• ne mogu da usvoje novo znanje i steknu nove veštine;
• bolesni su i bespomoćni;
• zaboravni su i senilni.

Još neke od predrasuda prema starijma su da ih karakterišu: škrtost, svadljivost, ružnoća, tvrdoglavost… One mogu da dovedu i do netrpeljivosti prema starijim osobama, do njihove marginalizacije i diskriminacije, a to onda može da ima negativne uticaje na njihovo zdravlje i blagostanje.

Međutim, činjenice o starijima su potpuno drugačije.

Stariji ljudi nisu beskorisni i nisu teret društvu. Penziju prima 81% lica starijih od 65 godina. Nekada je njihova penzija jedini redovni prihod u porodici u kojoj ponekad žive i tri generacije. Tek svaka četvrta osoba sa 65 i više godina ima potrebu za nekim vidom podrške za samostalno funkcionisanje u okviru stana, kuće, lokalne zajednice. Većina njih radi do duboke starosti, izdržavajući i sebe, a u ponekim situacijama i druge, bilo kroz plaćeni ili neplaćeni rad. Koliko vredi to što bake i deke čuvaju unuke, spremaju ručkove svojoj deci, dok su oni na poslu, van kuće? Koliko je starijih žena koje brinu o bolesnim članovima porodice? Koliko njih se volonterski angažuje na pomoći drugim, nemoćnim starijima, ali i mlađim članovima zajednice, kada je to potrebno?

Sposobnost učenja i pamćenja se može menjati sa godinama. Tačno je da stariji ljudi više ne pamte brzo, kao što su to mogli u svojim 20-im, ali oni jesu sposobni da uče i unapređuju svoja znanja i svoje veštine. Godine starosti nisu presudne za sposobnost učenja i usvajanja novog znanja, već motivacija, stil učenja, praktična primena naučenog, mentalne sposobnosti pojedinca i dostupnost novih znanja. Na sposobnost pamćenja može uticati bolest, stres, zabrinutost, a to je svojstveno za bilo koji uzrast, tj. starosnu dob.

Činjenica je da se neki zdravstveni problemi češće javljaju kod starijih osoba, ali bolest i invalidnost nije obavezni sastojak, posebno ne „mlađe starosti“. Osoba stara 60 godina, u Srbiji, može da očekuje još 19 godina života i to 15,7 godina života u zdravlju.  Značajnije zdravstvene probleme češće imaju osobe u dubokoj starosti.

Nisu stariji ljudi baš toliko zaboravni i senilni. Tek svaka deseta osoba starija od 65 godina pati od nekog oblika psihičke izmenjenosti. Demencija je zastupljena kod 6-10% starijih od 65, a češće se javlja kod onih sa 80 i više godina.

Što se tiče škrtosti, tvrdoglavosti, svadljivosti,… one mogu biti svojstvene pojedincima iz bilo koje uzrasne grupe.

Činjenica je da često i sami stariji doprinose stvaranju negativnih stavova o sebi, jer se i sami povlače iz aktivnosti, odnosno socijalnog života, izoluju, gube samopouzdanje… Otuda je važno podsticanje starijih ljudi na aktivnost i u poodmaklim godinama.

Aktivno starenje može doprineti boljem zdravlju, a samim tim i kvalitetnijem životu, sreći i većem zadovoljstvu. Ono podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu i ono podstiče zdravo starenje. Samo kroz rad i svoju stalnu aktivnost, čovek može da ispunjava osnovni i krajnji smisao svog života.

Umerene vežbe, koje stariji redovno upražnjavaju, mogu pomoći da se odlože ili preveniraju neke hronične bolesti, smanji rizik od padova i preloma, poboljša raspoloženje i smanji depresija, poveća mentalna aktivnost i poveća nivo očekivanja od života.

(…)

Tekst “Zašto je važno aktivno starenje?” Nadežde Satarić u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.