Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Lana Nikolić (Blog o socijalnom uključivanju)

Pregurali ste osnovnu školu, i sad je vreme za srednju ili fakultet? Bojite se da to što imate hendikep nosi suviše problema  i razmišljate da je bolje da ostanete kod kuće? Nikako! Evo zašto je neizmerno važno da nastavite da se školujete!

(Tekst se prevashodno odnosi na srednjoškolce i studente sa hendikepom koji na dalje školovanje odlaze u drugi grad, bez roditelja ili nekih drugih članova porodice. Ipak, ovde se mogu pronaći svi mladi sa hendikepom koji žele da napreduju u školovanju).

Odlazak u nepoznato? Samo napred!

Školovanje mlade osobe sa hendikepom može da bude veoma stresno i komplikovano. Sama zgrada škole/ fakluteta  često nije pristupačna, nemate obezbeđen prevoz, nemate personalnog asistenta. Ako sve to i postoji makar u nekom obliku, nemate pojma kako da to dobijete, i kako da se osamostalite. Toliko toga vam je otežano, novo i zastrašujuće da vam dođe da dignete ruke i odustanete, jer prosto ne znate kako dalje.

To je baš ono što nikako ne smete da uradite jer nastavak školovanja će vas učiniti zrelijim, sigurnijim, i otvorenijim za svet oko sebe.

Selidba u novi grad, potpuno nepoznati ljudi i gradivo? Upravo vam to treba! Pročitajte zašto.

Imaćete gomilu novih prijatelja

Neminovno ćete upoznati nove ljude, bilo da se školujete na daljinu/ vanredno (društvene mreže su tu) ili odlazite na časove u školu ili na fakultet. Ako možete da birate, uvek se odlučite za pohađanje redovne nastave, jer to znači da ćete stalno biti u središtu događanja, i neće vam promaći važne informacije. Bićete deo svih druženja između časova i predavanja, ispijaćete kafu na klupicama ispred škole ili u hodniku na faksu. Dogovaraćete zajednička učenja koja će se pretvarati u slušanje muzike i pričanje o smislu života, dakle u sve samo ne u ponavljanje gradiva.

Muke oko spremanja neke lekcije ili ispita samo će vas zbližiti i po završetku srednje škole ili studija, sigurno ćete imati bar jednog “pravog” prijatelja za ceo život.

Hendikep će vas verovatno ometati na milion načina (svaki hendikep je različit, znači različito kreativno će vam komplikovati život), ali ćete se uvek snalaziti. Uostalom, upravo zato imate prijatelje iz škole/ sa faksa – da zajedno prevazilazite prepreke koje hendikep ume da nosi. Oni će vas naučiti kako da budete samostalniji i otkrićete gomilu novih mesta i događaja zajedno. Vi ćete njih naučiti da se ne boje osoba sa hendikepom, i da čak i ako su imali predrasude, posle poznanstva sa vama zaborave na njih.

Bićete mnogo samostalniji

Dok su mladi sa hendikepom kod kuće, sa porodicom, često su prezaštićeni. U pokušaju da vam pomognu što više, ljudi koji vas vole rade sve umesto vas. Boje se da ne padnete, da se ne povredite, da se ne umorite suviše, da se ne opečete vrelom vodom. Neko drugi će sve to brže, lakše i bolje od vas, jer vam treba više vremena, a obično se čuje i ono “Ne možeš ti to, daj meni ja ću.”

Uvek neko drugi zaliva cveće, plaća račune, određuje koliko novca na šta ide, odlazi u nabavku namirnica, sprema ručak. Zato kad se odselite na studije ili u srednju školu u drugi grad, može da se desi da bukvalno ne znate da ispržite jaje, nemate pojma kako se i gde plaća račun ili kako da rasporedite ono malo novca što imate za mesec.

Ne brinite, sve ćete naučiti. Ama baš sve, i ono što ste mislili da nikad ne možete i ne umete, sve ćete znati da uradite. I ono što stvarno ne možete zbog prirode hendikepa – i to ćete da uradite. Što je najlepše od svega, nećete imati pojma kako ste uspeli. Samo ćete odjednom shvatiti da vi zapravo sve možete, samo možda malo sporije i drugačije.

(…)

Tekst je izvorno objavljen na sajtu involvednotinvalid.com, a u celini ga možete pročitati i na Blogu o socijalnom uključivanju.