Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Pišu: Bojana Mitrićeski Anđelković i Slađana Jović (Blog o socijalnom uključivanju)

Šta je STEM? Reč je akronim engleskih reči koje označavaju nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku (STEM – science, technology, engineereing, maths). STEM je jedinstveni model učenja koji integriše ove oblasti u jedan sistem, a temelji se na razvoju kreativnih potencijala kod učenika i učenica. Rešavanje kompleksnih zadataka prema ovom modelu, zasnovano je na interakcijama iz stvarnog okruženja. Učestvujući u raznim projektnim zadacima, učenici/e razvijaju kritičko mišljenje i na kreativan način pronalaze rešenja za probleme iz svog okruženja, poput pravih naučnika i naučnica. STEM je zapravo sinonim za multidisciplinarni pristup učenju, koji omogućava ovladavanje veštinama koje su potrebne za život u savremenom svetu. Ukoliko akronimu dodamo i slovo A dobijemo STEAM. A predstavlja različite vrste umetnosti (art), poput muzikea, filma, vajarstva, slikanja i dr.

Mnogo je razloga zbog kojih umetničko obrazovanje treba da postoji u okviru STEM modela. Dobar primer je kompanija „Lego“ koja je vođena ovim principom izradila komplet proizvoda za učionice koji integrišu STEAM discipline, zahvaljujući kojem učenici/ce razvijju umetničke veštine kroz dizajniranje robota, a kasnije i programiranje. I mi smo želeli da to primenimo u nastavi sa našim učenicima i učenicama.

U kreiranju materijala za rad na času se vodimo potrebama učenika/ca i pratimo plan nastave. Učenici koji imaju poteškoće u učenju uglavnom imaju podršku u porodici tokom rada. Važno je da roditelji pruže informacije kako je najbolje sarađivati sa detetom, kako bi se lakše prilagodilo grupi.

Nakon što se učenici/e podele u četiri grupe, svaka grupa dobija kartice sa slikama hemijskih elemenata. Njihov zadatak je da grupišu elemente koje su dobili i da svoja zapažanja obrazlože. Nakon dogovora na nivou grupe, učenici/e grupišu elemente na način kako su odabrali. To mogu biti osobine – boja, pripadnost grupi periodnog sistema elemenata, pripadnost periodi, primena u svakodnevnom životu i tome slično. Učenici/e prate izlaganja drugih grupa nakon izvršenih podela i postavljaju pitanja na nivou grupe. Nakon toga dobijaju zadatak da svoje elemente prikažu na način na koji ih vide u svakodnevnom životu. Na primer, kalcijum ulazi u sastav kostiju, gvožđe ulazi u sastav krvi, fosfor i sumpor se mogu naći u kostima i kosi.

Prikazivanje elemenata se vrši izradom maske koja prikazuje nešto karakteristično za dati element. Određena grupa učenika/ca prikazuje profesiju koja koristi određen element u svom radu. Primera radi, gvožđe i krv koriste lekari tokom rada, pa tako učenik/ca izrađuje masku lekara. Kalcijum koji gradi zube koriste stomatolozi, kiseonik koriste ronioci i piloti i prema tome učenici/e kreiraju maske sa njihovim profesionalnim simbolima. Ovom radionicom smo povezali hemijske elemente sa njihovom praktičnom primenom u svakodnevnom životu i posebno sagledali njihovu profesionalnu primenljivost, čime smo savladali i upoznali se sa mogućnostima, obavezama i prednostima pojedinih zanimanja. Sve to sagledavali smo na kreativan način i ohrabrili učenike/ce da posmatraju svet iz umetničke perspektive.

Za učenike starijih razreda izazov je bio otkriti njihove skolonosti ka budućim zanimanjima i osnažiti ih da nastave školovanje prema svojim interesovanjima i mogućnostima. Radionice profesionalne orijentacije kroz koju prolaze ovde je implementirana u nastavi tako da učenici/e mogu da prepoznaju značaj budućeg zanimanja, kako bi se i sami opredelili i odabrali ono kojem su najviše skloni.

Učenicima/ama sa teškoćama su prilikom rada na maskama pomogli roditelji, a tokom rada na organizaciji raspodele i prikazivanja hemijskih elemenata, podršku su pružili vršnjaci i vršnjakinje u grupi. Ovakav  pristup obrazovanju deci omogućava da budu radoznali učenici/e koji traže kreativna rešenja za probleme iz stvarnog sveta. STEAM im pomaže da razviju  veštine neophodne za uspeh u daljem obrazovanju, u karijeri i gde god ih život odvede. Ovaj pristup učenju sigurno nije lak zadatak, međutim, benefiti za učenike/ce i celokupnu školsku zajednicu su ogromne. Učenici/e i nastavnici/e angažovani u STEAM-u povezuju gradivo sa stvarnim životom, tako da škola nije mesto gde idete da učite, već postaje sveobuhvatno iskustvo učenja. Uvek učimo, uvek rastemo, uvek eksperimentišemo.

———-

Tekst „Zašto u STEAM-u postoji ‘A’?” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Bojane Mitrićeski Anđelković i Slađane Jović možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.