Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: liceulice (Blog o socijalnom uključivanju)

Zovem se Jelena Radeta, imam 22 godine i bez posla sam, tj. bez radnog iskustva. Želje su jedno, mogućnosti drugo, a realnost nešto sasvim treće. Završila sam srednju zanatsku školu za knjigovesca. Prodavac sam časopisa Liceulice, a drugog posla nema. Nemaština je i veliki broj naroda gladuje. Naš grad bi trebalo da se zapita šta će biti sa ovim narodom i od čega će da živi. Naš grad ima veliki broj odraslih, i mladih nezaposlenih ljudi, pitaju li se oni dokle će trajati ova životna borba za opstanak na ovoj zemlji. Niko ne misli na nas mlade i na naše drugare koji, nažalost, nemaju krov nad glavom i to ne svojom krivicom. Treba pomoći tim našim drugarima koji još uvek imaju nadu u budućnost, svoju porodicu i svoj bolji život. Ne treba njih izbegavati, treba im pomoći, saslušati i razumeti.

Moje najveće želje su da mene, moju porodicu i moje prijatelje služi zdravlje i sreća. Da se jednog dana moji vršnjaci i ja zaposlimo za stalno. Da se svako od nas oženi i uda i da svako od nas jednog dana ima svoju porodicu i da svako od nas ima pristojnu platu i da živimo jedan pristojan život. Da ne zavisimo od drugih i da ne mislimo od danas do sutra. Već da gledamo u budućnost.

(…)

Tekst “Želje, mogućnosti i realnost” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.