Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Templ Grendin rođena je u Bostonu 1947. godine. Kada je imala tri godine dijagnostikovan joj je autizam, koji se u to vreme smatrao oblikom oštećenja mozga. Tadašnje ekspertsko mišljenje bilo je da je njen mozak veoma oštećen i da je najbolje da bude smeštena u neku od institucija kako bi dobila dugotrajnu negu, što su njeni roditelji odlučno odbili.

Njena majka, koja je prvobitno optužila lekare za njeno stanje, neumorno je radila na tome da pronađe najbolju negu i uputstva za rad sa detetom od strane raznih stručnjaka. Pronašla joj je dobre lekare i po njihovom savetu angažovala dadilju koja je sa Templ i njenom sestrom kroz igru sprovodila logopedske tretmane, što je pomoglo Templ u ovladavanju komunikacijom. Počela je da govori sa četiri godine. Iako su njeni roditelji tražili najbolje moguće nastavnike, njene socijalne interakcije su i dalje bile otežane u osnovnoj i srednjoj školi zbog verbalnih tikova koje je imala i drugačijeg načina govora. U srednjoj školi deca su je smatrala „čudnom“ i često ismevala. Nazivali su je „magnetofonska traka“, jer je često ponavljala reči tokom govora. „Sada tome mogu da se nasmejem“, kaže Templ, „ali tada me je to zaista bolelo“.

Kao dete u govoru ispuštala je reči koje same po sebi nemaju slikovno značenje, kao što su reči je, ono, to,od, neki ili biti. Sama kaže: „Dok čitam pretvaram pisane reči u koloritne filmove ili jednostavno fotografski zapamtim pisanu stranu da bih je kasnije pročitala. Kada mi zatreba taj materijal pozivam fotokopiju strane u svest. Mogu da je čitam poput spikera na televiziji koji gleda tekst na monitoru, red po red, dok gledaocima izgleda kao da on govori spontano, iz glave.“

Uprkos svim teškoćama, Grendin je ostvarila značajan akademski uspeh, stekla je diplomu iz psihologije, master diplomu iz stočarstva i doktorirala je na naukama o životinjama na  Univerzitetu Ilinois. Od tada radi kao konsultant za rad sa životinjama.

Prvi put javno je govorila o autizmu 1980. godine, na zahtev jednog od osnivača američkog Udruženja autizma. Od tada zbog specifičnog načina na koji opisuje svet oko sebe ostvaruje veliki uspeh kao savetnik za roditelje dece sa autizmom.

Kao osoba sa visokofunkcionalnim autizmom, Aspergerovim sindromom, Grendin je bila u stanju da shvati i artikuliše svoja neobična životna iskustva. Ona je opisala svoju preosetljivost na buku i druge čulne stimuluse kao „biti vezan za prugu pred nadolazećim vozom“. Opisala je kako je ona vizuelni mislilac, a da joj je verbalna komunikacija sekundarna veština.

(…)

Tekst “Život u slikama” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.