Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

Zlostavljanje i nasilje nad starijima dešava se češće nego što se pretpostavlja.

Poslednjih godina više i otvorenije se u javnosti govori o nasilju, ali postavlja se pitanje koliko zaista znamo o ovom problemu i koliko uspešno funkcionišu mehanizmi prevencije i zaštite starijih od nasilja, kao i kakve su mogućnosti da se mehanizmi zaštite unapredite.

Definicija zlostavljanja, nasilja nad starijima

“Zlostavljanje starijih osoba jeste pojedinačni ili ponovljeni čin akcije ili uzdržavanja od delovanja koji se događa u međuljudskom odnosu zasnovanom na poverenju, a koji izaziva bol ili uznemirenje starije osobe.” (WHO, INPEA 2002)

Šta je zlostavljanje starijih?

Zlostavljanje starijih je svaka akcija u nekom odnosu poverenja koja dovodi do povreda ili nevolje starije osobe. Zlostavljenje nad starijima delimo u pet kategorija: fizičko, psihičko, finansijsko i seksualno nasilje i zanemarivanje. Zanemarivanje je nedostatak akcije od strane drugog lica u odnosu poverenja. U poslednje vreme autori ističu i samozanemarivanje kao oblik nasilja nad starijima, gde sama starija osoba prekida da vodi računa o sebi i svojim osnovnim potrebama. Vrlo često, više od jednog tipa zlostavljanja javlja se u isto vreme. Zlostavljanje može biti jedan incident ili ponavljanje ponašanja. Do zlostavljanja starijih često dolazi zbog moći zlostavljača i želje za kontrolom nad starijom osobom.

Zašto je zlostavljanje starijih toliko rasprostranjeno?

Zlostavljanje se može dogoditi bilo kome, u bilo kojoj porodici ili odnosu. Dešava se nezavisno od porekla, uzrasta, vere, rase, kulture i etničkog porekla. Starije osobe predstavljaju specifičnu i ranjivu grupu i kao takve su često potencijalne žrtve nasilja. U većem riziku od nasilja su starije osobe koje imaju funkcionalne i mentalne probleme i zbog toga su zavisne od nege drugih lica. U većem riziku su takođe i starije žene. Zlostavljane starije žene razlikuju se od mlađih po tri osnova: postoji razlika u pogledu usvojenih vrednosti, ekonomski položaj žene se sa godinama pogoršava, a isto važi i za njeno zdravstveno stanje, bilo da je starija žena zavisna od nege drugih, bilo da brine o manje pokretnom partneru ili je socijalno isključena.

Nasilnik može biti partner, član porodice, rođak, prijatelj, komšija, profesionalac u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, zaposlen u ustanovi za smeštaj starijih ili stranac. U nekim slučajevima radi se o beskrupuloznim ljudima koji gledaju da iskoriste starije koji su ranjivi, sa druge strane imamo slučajeve nasilja koji se dešavaju u objektima za smeštaj starijih, jer nedostaje osoblje koje je adekvatno obučeno, ili u porodici u slučajevima kada članovi porodice nemaju odgovarajuću obuku da brinu o starijima sa značajnim fizičkim i mentalnim potrebama ili postoji istorija nasilnog pona[anja u porodici.

Zlostavljane starije osobe vrlo često poznaju osobu koja ih maltretira i veruju joj.

U svakom slučaju, nasilje nad starijima je zločin i treba da se prijavi u najkraćem mogućem roku.

Deset najčešćih znakova koji upućuju na zlostavljanje starijih

1. Starija osoba pokazuje znake fizičke traume, kao što su opekotine, modrice i neobjašnjivi podlivi i povrede koje često nisu u skladu sa objašnjenjem koje daje starija osoba.
2. Osoba deluje povučeno, depresivno i strahuje da otvoreno razgovara.
3. Teško se uspostavlja kontakt sa starijom osobom, jer on ili ona su izolovani od zajednice, ili porodice i prijatelja.
4. Loša lična higijena starije osobe, zapuštena je, ima prljavu kosu i nokte, oseća se loš miris, neuredna i prljava garderoba…
5. Starija osoba pokazuje znake pothranjenosti, dehidratacije ili ima neki netretirani zdravstveni problem.
6. Uslovi života u kojima starija osoba živi su loši i nehigijenski.
7. Starija osoba nema pristup svom bankovnom računu ili sa njega nedostaje određena suma novca.
8. Potpis osobe na čekovima i drugim finansijskim izveštajima se ne podudara sa potpisom osobe na drugim dokumentima.
9. Obrasci potrošnje starije osobe su se odjednom promenili, što pokazuje iznenadna kupovina artikala koje starija osoba ne kupuje ili normalno ne bi kupila.
10. Dolazi do sumnjivih promena u testamentu starije osobe, kao što je promena primarnog korisnika testamenta.

Zašto neke starije osobe nerado govore o zlostavljanju?

Starije osobe mogu osećati stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One mogu da se plaše osvete ili kazne, ili da budu zabrinute za svoju budućnost – ko će o njima brinuti ako prijave, mogu imati osećaj porodične lojalnosti. Često starije osobe nisu svesne resursa i institucija koje im mogu pomoći.

Kako pomoći starijim osobama?

Važno je da starija osoba ima pristup informacijama na osnovu kojih može da donose odluke i da ima na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici. Ovo može uključiti podršku i pomoć članova porodice ili prijatelja, zdravstvenih službi , socijalnih službi, policije, pravnika i/ili članova verskih zajednica.

Međutim, svedoci smo da sistem još uvek ne funkcioniše na efikasan način. Dešava se da kada starija osoba i prijavi zlostavljanje i nasilje, ne dešava se ništa i sistem ne reaguje na adekvatan način.

Ko je zadužen da zaštiti stariju osobu, da li su starije osobe prepuštene same sebi?

Niko nikada zaslužuje da bude zlostavljan ili zanemaren.

(…)

Tekst Nataše Todorović u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.