Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Lidije Bukvić na 39. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 5” (24. oktobar 2017. godine, Impact Hub, Beograd)

Dolazim iz Centra za pozitivan razvoj dece i omladine – CEPORA i ispričaću vam nešto o onome što mi radimo.

Ali, za početak, imam jedno pitanje za vas: da li znate koji sladoled nikad ne jedu deca bez roditeljskog staranja?

Porodični.

Ako vam se čini da ovde nije mesto takvom vicu, reći ću vam da su nam ga ispričala sama deca bez roditeljskog staranja na jednoj od naših radionica. U našem društvu najčešće nailazimo na dva stava o deci bez roditeljskog staranja: ili osećamo sažaljenje prema njima (a ako vam se stomak malo okrenuo kad sam ispričala ovaj vic, onda je taj stav nešto što možete pomalo da prepoznate i kod sebe), ili ih društvo vidi kao problematične, delinkvente, kao nekoga koga treba izbegavati. To ne bi bilo toliko strašno da i sama ta deca ne počinju sebe da doživljavaju na taj način, da i ona ne prihvataju te stavove društva i ponašaju se tako da izazivaju sažaljenje ili da prave probleme.

Danas u Srbiji ima oko 9.500 dece bez roditeljskog staranja, od kojih je oko 600 na institucionalnom smeštaju. Naš sistem ide u pravcu smanjenja broja korisnika u institucijama, što znači da ona deca koja ostaju u ustanovama imaju različite teškoće u funkcionisanju, a one im stvaraju najveće probleme upravo na polju socijalne integracije, tj. kontakta sa ljudima izvan doma, izvan sistema.

CEPORA i Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine iz Zvečanske ulice ove godine slave petogodišnjicu zajedničkog druženja i stvaranja nezaboravnih uspomena. Saradnja podrazumeva organizaciju radionica u tri doma, odnosno dve uzrasne grupe. Drugim rečima, na nedeljnom nivou realizujemo ukupno šest radionica i tako radimo tokom cele godine, svake godine.

U praksi to izgleda tako što svoja stručna znanja o prevenciji problema u ponašanju kombinujemo sa primenjenom dramom, pa kroz igru, vežbe i izazove jačamo veštine i lične snage dece i mladih, uključujemo ih u život zajednice, ali, takođe, uključujemo i zajednicu u njihov život! Do sada smo zajedno pripremili sedam interaktivnih predstava i performansa, postavili smo četiri izložbe i organizovali jednu pervazivnu igru, tj. igru u realnom prostoru i vremenu u beogradskom naselju Braće Jerković.

Pre izvesnog vremena realizovali smo radionice sa decom iz vrtića “Step by Step”, a naši klinci iz domova su mališanima pomagali da naprave lutke od sunđera, nakon čega su ih zajedno oživljavali i pričali priču o igri i rušenju granica. Tom prilikom je jedno dete iz vrtića pitalo našeg dečaka iz doma: “A ko su tebi ovi?” i pokazalo na nas. Naš dečak je odgovorio: “To mi je CEPORA.” Dete ga je zbunjeno pitalo: “Pa ko ti je to – CEPORA?”, a naš klinac je još zbunjenije odgovorio: “Pa CEPORA, šta tu nije jasno?” To je neki odnos koji mi sa njima razvijamo i negujemo: znamo koliko je važno da budemo sa njima i istrajemo i u lepim i u ružnim trenucima – kada su srećni, ali i kada je teško. Zbog toga nastojimo da otvorimo što više mogućnosti, kako bi ta deca imala priliku da ostvare najrazličitije pozitivne interakcije sa okruženjem.

Pored toga, mlade bez roditeljskog staranja uključujemo i u naše druge programe, koji su otvoreni za sve mlade. Tako će Tijana i Stefan za mesec dana obučavati beogradske srednjoškolce o rizicima vožnje pod dejstvom alkohola, pričaćemo o rodnoj ravnopravnosti i govoru mržnje, a Anja, devojka koja je već izašla iz doma i odavno je van sistema, vratiće se u domove kao volonterka, da drži radionice sa decom. Gledamo da iskoristimo taj dobar odnos sa decom i njihovo poverenje, kako bismo ih što više uključili u zajednicu.

Odičan primer je i naša omladinska grupa koja okuplja mlade bez roditeljskog staranja i njihove vršnjake iz srednjih škola – pored redovnih radionica koje imaju sa nama, oni organizuju i svoja samostalna druženja, idu zajedno na kuglanje i u bioskop, igraju društvene igre, pa na jedan potpuno prirodan način dalje izgrađuju svoje veze.

Tu vidimo svoj cilj: da budemo tu za mlade, da im pružimo podršku onda kada im je ona potrebna, ali i da ih poguramo u svet u pravom trenutku. Mi ćemo nastaviti to da radimo, ali znamo da nismo jedini koji imaju znanja i veštine da budu takva podrška. Svi možemo da ih podržimo na ovaj ili onaj način.

Prvi korak ka tome jeste da prestanemo da sažaljevamo decu bez roditeljskog staranja. Umesto toga, treba da počnemo da ih prepoznajemo kao decu i mlade koji žele da se razvijaju, da se igraju i istražuju, kao decu i mlade gladne života i prepune potencijala!

***

39. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 5”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 24. oktobra 2017. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu” – na taj način su, već petu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: kako aktivno starenje produžava mladost; na koji način treba razvijati veštine dece bez roditeljskog staranja; kako izgleda dan prodavca časopisa Liceulice; kako žive i školuju se deca migranti; da li devojčice mogu da budu rokerke; ima li slobode posle odslužene zatvorske kazne; ko su osobe koje pružaju podršku ženama sa invaliditetom; koji su problemi svakodnevice trans osobe u Srbiji; kako osnažiti osobe sa invaliditetom kroz programiranje; kako je jedna mlada žena postala uspešna preduzetnica.

Lidija Bukvić je defektološkinja i programska direktorka Centra za pozitivan razvoj dece i omladine CEPORA. Na Ignite je donela priču o svojim iskustvima iz Razvojno-preventivnog centra za razvoj dece i omladine i tome kako je uspela da u svom radu spoji teoriju i praksu. Lidija veruje da svako – pojedinac, grupa, zajednica i celo društvo – može svojim delovanjem da utiče na pozitivan razvoj dece i omladine i bude podrška svakome kome je to potrebno. Lidiju pokreće vera u ljude i nauku.