Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Dobrom voljom do boljeg položaja Roma

Objavljeno 08.09.2014.

poljoprivreda - ilustracijaMestašce Čerdi na jugozapadu Mađarske pre 10 godina je bilo sinonim za prljavštinu, lenjost i nasilje koji se često zbog predrasuda pripisuju Romima, većinskom stanovništvu ovog mesta. Tokom dva mandata na mestu predsednika opštine Laslo Bogdan, i sam romskog porekla, odlučno se borio protiv stereotipa i pravim merama promenio situaciju. Danas je to mesto sa dobro održavanim kućicama, zaposlenim stanovnicima i stopom delinkvencije u slobodnom padu.

“Bili smo kao arapski teroristi iz kraja, svi su nas se plašili”, rekao je Bogdan, 40-godišnjak koji je odrastao u ovom mestašcu od 430 stanovnika.

U Mađarskoj, čija romska zajednica je među većima u Evropi, predrasude o ovoj manjini su široko rasprostranjene. Prema proceni Saveta Evrope Romi čine 7% stanovništva Mađarske, odnosno 10 miliona stanovnika, životni standard im je znatno niži od mađarskog proseka i suočavaju se sa velikom diskriminacijom.

Laslo Bogdan je na čelo Čerdija izabran po prvi put 2006. godine i od tada je uspeo da stanovnicima promeni pogled na stvari i ubedi ih da se one mogu promeniti. U svojim planovima nije predviđao nikakve ustupke, a jedna od prvih mera bilo je drastično smanjenje socijalne pomoći.

U isto vreme, on je iskoristio državni program za zapošljavanje i omogućio otvaranje 72 radna mesta za proizvodnju paradajza, ljutih paprika i krompira na neobrađenom zemljištu.

Opština je podstakla uvođenje kupatila u najsiromašnije kuće. To je postignuto zahvaljujući subvencijama, ali i tome što su stanovnici podsticani da zasuču rukave, izvedu radove i uzmu novac predviđen za to.

Takođe, stanovnici su za novac raskrčili hiljadu hektara zemljišta za jednog privatnog preduzimača, i počupali korenje.

Strogost donela korist

Takve inicijative dovele su, prema podacima policije, do pada kriminala, a stanovnici kažu da je celokupna zajednica imala koristi, bez obzira da li je reč o Romima.

Tako Jožefne Takač, koja nije Romkinja, ne skriva zadovoljstvo što je uspela da utrostruči prihode, budući da je ranije imala 22.000 forinti odnosno 69 evra socijalne pomoći, a sada zarađuje više jer je dobila posao u poljoprivredi.

“Njegova rigoroznost bila je dobra za nas. Smanjio se broj krađa”, kazala je 29-godišnja Eržebet Kata, koja radi u jednom potpuno novom pogonu za ceđenje voća. Priznala je i da je na početku bila nepoverljiva u pogledu mogućnosti za uspeh plana Lasla Bogdana.

Bogdan je otišao i korak dalje u nastojanjima da stanovnike izvede na pravi put. Tako je organizovao posetu zatvoru za mlade Rome, kako bi im pokazao šta ih čeka ukoliko krenu pogrešnim putem, a devojke su imale priliku da posete jedan univerzitet u Budimpešti koji im je predstavljen kao alternativa ranim trudnoćama, koje su česte u romskoj zajednici.

Predsednik opštine takođe je ojačao socijalne kontrole. U kancelariji između ostaloh drži velike listove papira sa računima prihoda i izdataka svakog domaćinstva kako bi im pomogao da kontrolišu troškove.

Čudo iz Čerdija ili uzor za ostale?

Informatičar koji radi za više lokalnih zajednica u regionu Gabor Volčanj ocenio je da je romsko poreklo samog Bogdana dalo dodatnu težinu njegovim inicijativama.

“Isuviše je lako neprekidno se žaliti, ukazivati prstom na političare i optuživati druge zato što nemamo ništa da pojedemo”, rekao je Bogdan.

Predsednika opštine Lasla Bogdana redovno pozivaju u inostranstvo da govori o svojim neuobičajenim metodama koje se zasnivaju na dobroj volji. On kaže da je svoje prve cipele dobio sa 13 godina i da je i sam nekada rado učestvovao u tučama. Takođe, on odbija da se ono što je učinio naziva “čudom iz Čerdija”, što je često u mađarskom medijima.

“Kakvo je to čudo naterati Rome da rade”, zapitao je on.

Ovaj čelnik lokalne vlasti i dalje smišlja planove za svoje mesto. Sada želi da privuče ulagače, a planira i da već naredne godine otvori restoran čiji specijalitet će biti “romburger”.

“Romska verzija hamburgera”, kaže s osmehom.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Aktuelnosti

Blog

Earlier
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch
Braća Mohamadi, Maks i Alen (desno), ispred svoje kancelarije u Sodermalmu ©Chris Welsch Kada su braća Mohamadi izgubila voljenu osobu zbog [...]
pet, nov 01, 2019
Source: Inkluzija blog
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch
Sandra Rej, osnivačica kompanije Glowee, u svojoj laboratoriji u okolini Pariza ©Chris Welsch Francuska dizajnerka proizvodi svetlo bez električne energije Dok je [...]
pet, okt 25, 2019
Source: Inkluzija blog
Milutin (foto: Sara Ristić)
Milutin (foto: Sara Ristić) Razgovor vodila: Dragana Nikoletić Milutin Savić zvani Milutko nosilac je laskave titule najkreativnijeg prodavca magazina Liceulice. Kad bi [...]
pon, okt 21, 2019
Source: Inkluzija blog
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch
Učenje o emocionalnoj inteligenciji kroz igru ©Chris Welsch Švedska start-up kompanija Peppy Pals (Živahni drugari) osmislila je aplikaciju sa likovima životinja, [...]
pet, okt 18, 2019
Source: Inkluzija blog
Stefan na treningu
Dok sam bio mali sport me nije mnogo interesovao. Kada su i prikazivane utakmice na televiziji, više sam voleo sam [...]
sri, okt 16, 2019
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

E2E: Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika
Novembar, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Novembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
Septembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Septembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine
Juli, 2019 arrow right pdf [657 KB]
Program za kreiranje obrazovnih politika na osnovu podataka i rezultata istraživanja – Zbornik istraživačkih radova
Maj, 2019 arrow right pdf [3 MB]
Rodna analiza nastavnih programa i udžbenika za srpski jezik od prvog do četvrtog razreda osnovne škole
Mart, 2019 arrow right pdf [2 MB]
Treći nacionalni izveštaj o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji za period 2014-2017. godine
Februar, 2019 arrow right pdf [5 MB]