Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ivanka M. potiče iz planinskog sela Propljenica (Tolišnica), udaljenog 50 km od Kraljeva. Od smrti supruga 2006. godine živi sama u skromnom seoskom domaćinstvu. Decu nisu imali. Ivanka potiče iz siromašne porodice. „Moj suprug je bio jedno od devetoro dece u porodici. Zajednički smo, bez podrške porodica, borili se za krov nad glavom“, kaže naša sagovornica. Ivanka je nakon smrti supruga radila za nadnicu, dok je godine i nemoć nisu sustigle, a u svom skromnom domaćinstvu je gajila nekoliko ovaca i kokošaka. Kontakt je imala sa bratancem pokojnog supruga, koji ju je redovno obilazio. „Jednom do dva puta mesečno donosio mi je osnovne namirnice“, objašnjava Ivanka koliko joj je takva pomoć bila važna, budući da je postajala sve nemoćnija da hoda punih 10 km do prve prehrambene prodavnice. Prva kuća u komšiluku udaljena je oko pola kilometra od njene i iz tog domaćinstva je povremeno dobijala sir i kajmak. Ivanka navodi da su je ljudi, kojih je vremenom bivalo sve manje u okruženju, voleli i da je bila omiljena.

Nakon što je napunila 87 godina, prodala je ovce, jer je briga o životinjama za nju postajala sve veći teret, a kokoške su, kako nam je kazala, pojele lisice. U junu 2019. godine, sa nepunih 88 godina, Ivanka je pala u blizini kuće i polomila kuk. Na mestu gde je pala pronašli su je meštani, na sreću ne dugo nakon pada, pa je intervencijom hitne službe prebačena u Opštu bolnicu u Kraljevu, na odeljenje ortopedije. Operisana je, a potom prevezena u Matarušku banju, u rehabilitacioni centar „Agens“, gde je provela pet nedelja. Pred kraj rehabilitacije, ova zdravstvena ustanova obavestila je Centar za socijalni rad Kraljevo da je Ivanka spremna za otpust, ali da živi sama i da nije u mogućnosti da nastavi bez podrške, uzimajući u obzir postojeće zdravstveno stanje.

Ivanku je u „Agensu“ obišla socijalna radnica Maja i sa njom razgovarala o aktuelnoj životnoj situaciji, njenim potrebama i željama, ali i objektivnoj potrebi da život nastavi izvan okruženja u kojem je provela život. Tom prilikom su zajedno pokušale da nađu najprihvatljivije rešenje za njenu buduću životnu organizaciju. Ivanka je bila jasna u stavu da ne želi da bude smeštena u dom za stara lica. Dom za stare je, kako je tada isticala, budio teške uspomene na pokojnog brata, koji je živeo 15 godina u domu u Mataruškoj banji i, nažalost, preminuo dve godine ranije. Tvrdila je da bi za nju život u domu bio neprihvatljiv i da bi je tamo sve podsećalo na njega.

Maja je nakon razgovora sa Ivankom u okviru službe za starija lica u CSR Kraljevo sa kolegama razmatrala druge mogućnosti za zbrinjavanje Ivanke, kojih zapravo i nije bilo mnogo. Ipak, od rukovodioca službe za stara lica obaveštena je da među dve raspoložive urgent hraniteljske porodice (UHP), jedna u tom trenutku nema korisnika na smeštaju. Maja je stupila u kontakt sa slobodnom urgent hraniteljicom Cmiljanom M. i sa njom porazgovarala o mogućnosti da Ivanka bude privremeno zbrinuta u njenoj porodici, dok se ne pronađe trajno rešenje za zbrinjavanje ove starije osobe. Cmiljana je pristala da u svoj dom na urgent hraniteljstvo primi baka Ivanku.

Cmiljana se, pre nego što je postala urgent hraniteljica, neformalnom brigom o starijim osobama bavila više godina. Do Ivankinog dolaska u njen dom, na urgent smeštaju tokom dve prethodne zime bio je zbrinut Đorđe iz Studenice. On se u proleće vraćao iz UHP svojoj kući, a najhladniji deo zime, kada su njegovu kuću od civilizacije odvajali snežni smetovi i kada nije bilo moguće pristupiti terenu gde se kuća nalazi, živeo je kod Cmiljane u prigradskom naselju Grdica. Cmiljanina kuća i sada ima mogućnost da primi jednu stariju osobu na urgent zbrinjavanje i u više navrata je njena kuća bivala privremeno utočište za nekoliko starijih osoba.

Bavljenje urgent hraniteljstvom za ovu hrabru ženu predstavljalo je izazov i priliku. „Oslonac mi je predstavljalo to što u svakom momentu mogu da se uzdam u podršku lokalnog CSR“, kaže Cmiljana. Iskustvo u radu sa starim osobama je ukazivalo da nije uvek lako biti na visini zadatka, da je potrebno mnogo tolerancije, razumevanja i otvorenosti za prihvatanje različitosti.

Briga o baka Ivanki je u tom trenutku značila brigu o gotovo nepokretnoj osobi u odmakloj životnoj dobi. Cmiljkina marljivost i Ivankina hrabrost za ishod su imale to da je Ivanka već prvih dana po smeštaju počela da hoda sa štakama, a za nepune dve nedelje je prohodala i bez njih. Ivanka se osetila zaštićeno i prihvaćeno u Cmiljkinoj porodici, ne samo od nje već i od njenih ćerki. Nakon dve nedelje smeštaja u formi urgent hraniteljstva, Cmiljka i Ivanka su (uz podršku tima nadležnog CSR) donele odluku da Ivanka u ovoj porodici ostane, pa je ovo urgent hraniteljstvo preraslo u stalno, standardno hraniteljstvo za starije osobe.

Baka Ivanka je zadovoljna i srećna u ovoj hraniteljskoj porodici. Mentalno je očuvana, dobronamerna i draga osoba. Zadovoljna je, iako ne negira da je model života u prigradskom naselju u potpunosti različit od onog koji je nekada živela u ruralnom brdovitom selu. U kontaktu sa Ivankom se lako prepozna toplina, vedrina i optimizam. Usmerena je na pozitivne aspekte života u starosti. Priliku da živi u porodičnom okruženju opaža kao dobit. Dinamika svakodnevice u UHP prilagođena je Ivankinim potrebama i mogućnostima. U dogovoru sa hraniteljicom uključuje se u poslove u domaćinstvu onoliko koliko dopuštaju njeno zdravstveno stanje, mogućnosti i želje. Pomaže u pripremi povrća za kuvanje ručka, učestvuje u prebiranju posuđa nakon obroka, namešta svoj krevet svakog jutra i slično. Rituali koji su joj veoma značajni su jutarnja i popodnevna kafa, TV serije i muzičke emisije koje prati sa hraniteljicom. Zajedničke šetnje su deo svakodnevice uvek kada to dopuštaju vremenske prilike. Ivanka ističe da najviše voli da plete čarape od domaće vune. „Nekada ispletene čarate prodam, pa tako i zaradim novac“, kaže nam. Nesmetano koristi mobilni telefon, raduje se pozivima i povremenim posetama bratanca. Takođe se raduje i posetama socijalne radnice Maje, sa kojom ima izuzetno lep odnos.

Iako su ovakvi primeri prakse u radu sa starijim osobama izuzetno pozitivni, nažalost nema ih mnogo. UHP pokazuje na koji način pozitivno porodično okruženje može doprineti oporavku nakon bolesti, uticati na kvalitet života u starijoj životnoj dobi i doprineti afirmisanju snaga starije osobe, kao i dostojanstvenom starenju u atmosferi prihvatanja i podrške.

Zato je u okviru projekta „Treće doba u porodici“ realizovana ideja promocije i proširenja usluge Urgent hraniteljstva za starije osobe sa ciljem da se poveća broj urgent hraniteljskih porodica kako bi starije osobe, pre svega iz zabačenih ruralnih područja, kojiesu prepoznate kao izuzetno osetljiva grupacija, imale priliku da u urgentnim situacijama dobiju potrebnu podršku i prihvatanje dok se njihovo zdravlje i opšte stanje ne stabilizuju. U okviru projekta regrutovano je ukupno osam UHP. Obučene urgent hraniteljice na budući posao gledaju kao na šansu, ali kao i na izazov.

Jedan od rezultata ovog projekta je i Vodič za urgent hraniteljstvo za starija lica, koji ima formu univerzalnog priručnika za prepoznavanje potreba i stanja starijih osoba u urgent situacijama i sadrži uputstvo kako da se na njih funkcionalno odgovori. Namera autorki Vodiča bila je da se skrene pažnja na ovaj efikasan, ali nedovoljno iskorišćen model zaštite starijih lica i predstavlja smernicu široj, stručnoj i opštoj javnosti kako se lokalni akteri grada Kraljeva bave starima i brigom o starima u kriznim situacijama.

Vodič za urgent hraniteljstvo je produkt združenih aktivnosti nevladinog i vladinog sektora, zajedničkog rada profesionalaca, ljudi koji bez obzira na sektor iz kojeg potiču žele da politikama na svim nivoima skrenu pažnju na postojeći problem u društvu, ali i ukažu na rešenje koje već postoji, a koje je potrebno dodatno urediti podzakonskim aktima.

Kliknite da preuzmete Vodič za urgentno hraniteljstvo starijih osoba (.pdf, 56 MB).

***

Ova uspešna priča nastala je u okviru projekta „Treće doba u porodici“, koji sprovodi Grad Kraljevo u saradnji sa udruženjem građana „Polet“ i Centrom za socijalni rad Kraljevo u okviru Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje LIP 2 kojim koordinira Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) uz podršku Vlada Švajcarske.