Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Empatija je revolucija!

Objavljeno 15.05.2020.

42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"Transkript govora Agate Milana Đurića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd)

Moje ime je Agata Milan Đurić i ono dosta govori o mom identitetu, ali i identitetu mnogih drugih osoba s kojima radim, družim se i koje pripadaju mojoj zajednici. Naime, u svom životu radila sam s najrazličitijim marginalizovanim, stigmatizovanim grupama ljudi, onima koji imaju manje moći u društvu. I sa slepom i slabovidom decom, i u Romskom kulturnom centru, takođe i u mirovnim organizacijama, ženskim organizacijama i slično. Ali moj primarni fokus u radu bili su ljudi za koje istraživanja pokazuju da trpe najveći stepen nasilja, socijalne distance i predrasuda u našem društvu, a to su lezbejke, gej muškarci, biseksualne, trans, interseks i kvir osobe. Opet, i u toj grupaciji postoje nivoi, intersekcionalni odnosno preplićući: trans, interseks i kvir osobe su bile, a i dan-danas su, još manje vidljive od ostalih članova naše zajednice. Pokušaću kroz svoju ličnu prizmu da predstavim život ljudi poput mene.

Počeću od sopstvenog rođenja i rođenja mnoge druge dece, od toga šta se dešava kad se dete rodi. Prvo pitanje glasi: plavo ili roze, dečak ili devojčica. Svaka 2000. beba rađa se s anatomskom strukturom polnih organa ili hromozoma koji ne odgovaraju onome što medicina zvanično priznaje kao muško i žensko, i mogu biti njihova kombinacija. U nekim mitološkim i istorijskim spisima možemo pronaći da su takva bića bila tretirana kao božanska – nazivana su, između ostalog, hermafroditima, a da medicina, pa i društvo, prisilino operišu interseks bebe onemogućavajući im da žive svoju jedinstvenost i svoj puni identitet. Isto se dešava i s trans decom. Postoji čitav spektar trans identiteta. Pretpostavljam da ste najbolje upoznati s transpolnim osobama, odnosno, kako bismo to pojasnili, osobama koje su rođene u muškom telu, a zapravo se osećaju kao žene i obratno. Međutim, postoje osobe koje se nalaze negde na sredini ili izvan tog spektra. Ne osećaju se niti kao muškarci, niti kao žene, ili kao kombinacija i jednog i drugog.

To odslikava, na neki način, i moje ime – ja sam od rođenja imala puno problema s roditeljima, jer u procesu socijalizacije i odrastanja nisam pokazivala rodno tipično ponašanje. Bila sam, kako bi se to reklo, dečak koji se družio s devojčicama i osećao se kao devojčica i primala sam sve one razorne poruke iz društva – svejedno da li je to crkva, organizovane religije, škola, doskora nauka, društvo, itd. – da sam nešto potpuno pogrešno i bolesno, što ne treba da postoji na ovoj planeti. Mislila sam da sam jedina takva osoba na svetu, bilo je to u vreme pre interneta i informacija koje su danas dostupne. U toku školovanja trpela sam pakao kao i mnoga druga trans deca, doživljavala sam da su mi odmori između časova, kojima se deca obično raduju, zapravo bili pakao jer sam bila izložena svim oblicima nasilja – i seksualnom i fizičkom i psihičkom. Najgori momenat u svemu tome jeste, naravno, poniženje: pretili su mi klanjem, odsecanjem delova tela i na razne druge načine.

42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"Međutim, kako sva ta patnja koju nakupimo u životu može da se pretoči u nešto konstruktivno i kreativno, puno empatije? Ja zaista smatram, i kao feministkinja, da je empatija revolucija. Još u toku devedesetih godina, ratnih, kada smo doživljavali pretnje bombama, smrću, i privođenje na informativne razgovore od tadašnje vlasti, totalitarnog režima, stvorili smo organizaciju Geten, inspirisanu knjigom čuvene Ursule Legvin i njenim svetom u kome ne postoje ratovi i konflikti i gde ljudi mogu biti rodno fluidnih identiteta, odnosno ono što jesu. Tada smo organizovali prvi Prajd, 2001. godine, koji se završio strahovitim nasiljem, prvu LGBTIQ emisiju, zajedno s mojim kolegom Dušanom Maljkovićem, na Radiju 202, gde su ljudi širom Srbije, a ne samo u Beogradu, mogli konačno da čuju glasove osnaživanja LGBTIQ zajednice, pa preko prve grupe podrške na Balkanu za trans osobe, LGBTIQ SOS telefon, prvi  intersekcionalan program za LGBTIQ Rome i Romkinje i mnoge druge.

Tako smo danas došli do daleko bolje vidljivosti trans, interseks i kvir osoba, pa smo uspeli da stvorimo zakonske i institucionalne promene. Ali ono što nam i dalje nedostaje jeste vidljivost u pravnom sistemu Srbije odnosno Zakon o rodnom identitetu i pravima interseks osoba, koji reguliše sva značajna prava, na primer, kako da promenite dokumenta. Jer, kako da živite, radite, školujete se i zapošljavate se, imajući u vidu i nasilje koje proživljavate, ako vaš identitet ne odgovara ličnim dokumentima koje imate? Kako na taj način uopšte funkcionisati u ovom društvu? Mi radimo na tome i nadamo se da ćemo imati sve više razumevanja opšte populacije, kao i relevantnih institucija po ovom pitanju.

***

42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"42. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 7”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 11. decembra 2019. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Događaj su organizovali Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske Konfederacije. Ovogodišnji Beogradski Ignite o socijalnom uključivanju organizovan je u znaku desetogodišnjice rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, čiji su članovi i članice otvorili veče posvećeno socijalnom uključivanju, istakavši značaj svih pojedinaca i pojedinki i njihovog glasa u procesu izgradnje inkluzivnijeg i pravednijeg društva.

42. Beogradski Ignite obeležile su priče o svakodnevici trans osobe u Srbiji, o slici sveta iz ugla osobe sa autizmom i korisnice kolica, problemima osoba sa HIV-om u Srbiji, mladih Romkinja koje se bore za bolji status svoje zajednice, društvenim isključivanjem osoba koje odsluže zatvorsku kaznu, važnosti sistema psihosocijalne pomoći mladima koji su lečeni od raka, ili imaju probleme sa mentalnim zdravljem, ekonomskom osnaživanju žena koje su bile korisnice sigurnih kuća i važnosti koncepta kolektivnog stanovanja za stare koji uključuje decu i mlade.

Agata Milan Đurić je aktivistkinja iz Beograda koja je započela bavljenje aktivizmom u Arkadiji, prvoj organizaciji za prava lezbejki i gej muškaraca u Srbiji. Osnivačica je organizacije Geten i LGBTIQ SOS telefona, prvih intersekcionalnih programa o višestrukoj diskriminaciji i grupa podrške za trans osobe, Rome i Romkinje, LGBTIQ osobe. Saradnica je različitih lokalnih i međunarodnih organizacija. Osim što je koautorka i voditeljka prve radio emisije o LGBTIQ temama, Gayming, prva je trans queer performerka u Srbiji.

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
čet, sep 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
sri, sep 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
pon, avg 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
pet, avg 28, 2020
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Obrazovanje ne treba da bude mehanički sistem koji funkcioniše po principima naredbi koje daje nastavnik/ca i primene usvojenih naredbi, već [...]
čet, avg 27, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]