Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropski parlament nedavno je pozvao Evropsku uniju i njene članice da reše problem beskućništva do 2030. godine. U saopštenju EP navodi se da, iako je stanovanje osnovno ljudsko pravo, svake noći više od 700.000 ljudi širom Evrope prespava na ulici, što je 70% više nego pre 10 godina.

U ranije usvojenoj rezoluciji, evroparlamentarci su tražili usvajanje EU okvira za nacionalne strategije i pozvali članice da dekriminalizuju beskućništvo i nastave da sakupljaju sredstva za rešavanje tog problema.

Kriza izazvana pandemijom COVID-19, ističe Parlament, dodatno ugrožava beskućnike, jer oni imaju lošije zdravlje i nemaju pristup higijeni i zdravstvenoj nezi.

„Sa trenutnom ekonomskom recesijom i gubitkom radnih mesta, broj beskućnika bi mogao da se poveća”, navodi se.

Beskućnici su često meta zločina iz mržnje, nasilja i društvene stigmatizacije, navodi EP i dodaje da je na ulicama sve više dece, migranata, pripadnika manjinskih zajednica, žena i porodica.

Parlament je pozvao članice EU da beskućnicima obezbede jednak pristup javnim uslugama kao što su zdravstvo, obrazovanje i socijalne službe.

Zemlje takođe treba da podrže njihovu integraciju u tržište rada preko programa zapošljavanja i obuka, a da se kao poslednje rešenje obezbedi stalan pristup skloništima.

Među merama koje je predložio EP su i dogovor o zajedničkoj definiciji i bolje prikupljanje podataka kako bi se problem bolje razumeo i procenio njegov opseg.

Parlament je pozvao članice EU i da usvoje princip „smeštaj prvo”, koji se već uspešno primenjuje u nekoliko zemalja.

„Nasuprot drugim više ‘tradicionalnim’ pristupima, model ‘smeštaj prvo’ podrazumeva da se beskućnici što je pre moguće presele u trajni smeštaj a da se onda pristupi rešavanju drugih problema”, navodi se u saopštenju.

Nedostatak povoljnog smeštaja sve veći problem

Uprkos znatnim razlikama među članicama EU, nedostatak finansijski pristupačnog smeštaja je rastući problem, navodi EP. Cene nekretnina su u drugom tromesečju 2020. porasle za 5,2% u odnosu na isti period 2019.

Taj problem najviše pogađa vlasnike ili zakupce sa niskim primanjima. Gotovo 38% domaćinstava koji su bili u riziku od siromaštva 2018. godine trošilo je više od 40% primanja na stanovanje, u poređenju sa 10,2% opšte populacije EU.

„Parlament takođe radi na predlozima za pristojni, pristupačni smeštaj i inkluzivna tržišta nekretnina”, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Evropski parlament, preuzeto sa euractiv.rs