Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

HRW: Na Balkanu potrebna bolja zaštita ljudskih prava

Objavljeno 23.01.2014.

HRW World Report 2014Zemlje Zapadnog Balkana su tokom 2013. godine učinile malo na rešavanju dugotrajnih problema u oblasti ljudskih prava, navodi se godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu organizacije Hjuman rajts voč (Human Rigts Watch – HRW). HRW je ustanovio da je u zemljama regiona ostvaren ograničen napredak u utvrđivanju odgovornosti za ratne zločine, suzbijanju diskriminacije i kršenju ljudskih prava pripadnika romske manjine i uznemiravanja i nasilja nad novinarima i pripadnicima LGBT zajednice. To su ujedno i problemi u oblasti ljudskih prava sa kojima se suočava Srbija. U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju ukazuje se i na slab i prepoterećen sistem azila, problem nasilja nad ženama i konstatuje da prošle godine nije bilo pomaka u pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.

HRW je naveo u godišnjem izveštaju da zabrinjava stanje u vezi s ljudskim pravima u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu tokom 2013. godine, a u regionu nedostaju trajna rešenja za izbeglice i interno raseljene osobe.

Zabrinutost u vezi s ljudskim pravima, uključujući utvrđivanje odgovornosti za ratne zločine, postupanje prema manjinama i sistem azila, postoji i kada je reč o najnovijoj članici EU, Hrvatskoj.

“Zemlje Zapadnog Balkana moraju više raditi na usklađivanju stanja ljudskih prava s evropskim i međunarodnim standardima,” izjavila je Lidija Gal (Lydia Gall), istraživač HRW-a za Balkan i istočnu Evropu.

Ona je dodala da će Bosna i Hercegovina, Srbija i Kosovo morati da prekinu s tim teškim kršenjima ljudskih prava ako zaista žele da se približe Evropi.

HRW podseća da su tužioci u Srbiji i Bosni i Hercegovini 2013. potpisali sporazum o saradnji u procesuiranju ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, što stvara uslove da se ostvair napredak u vezi sa postupcima za ratne zločine.

Organizacija dodaje da, uprkos određenom broju osuđujućih presuda, odgovornost za te zločine još uvijek nije utvrđena u mnogim slučajevima, a pred sudovima u obe zemlje se vodi mali broj postupaka.

Procesuiranje ratnih zločina na Kosovu i dalje se, kako navodi HRW, obavlja sporo i otežano je zbog problema zaštite svedoka.

Iz te organizacije navode da je zaštita manjina i dalje nedovoljna širom regiona i da to uključuje i zaštitu Roma koji su suočeni s raširenom diskriminacijom u pogledu pristupa zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i rešavanju stambenog pitanja, a ima i prisilnih deložacija.

Dodaje se da vlasti u Bosni i Hercegovini nisu izmenile ustavne odredbe na osnovu kojih su Romi i druge nacionalne manjine isključeni iz učešća u političkom životu, uprkos pritisku EU i presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju “Sejdić/Finci” iz 2009. godine, kojom je utvrđeno da je ta praksa diskriminatorna.

Kada je reč Kosovu, HRW ukazuje da je diskriminacija Roma, Aškalija i Egipćani pogoršana kontinuiranim prisilnim deportacijama iz Zapadne Evrope bez pružanja adekvatne pomoći za integraciju tih grupa među ostalo stanovništvo.

Novinari, pripadnici LGBT zajednice i aktivisti u regionu suočeni su s neprijateljski nastrojenom sredinom, kao i pretnjama i napadima, ističe HRW i podseća da su vlasti Srbije već treću godinu za redom iz bezbednosnih razloga otkazale Paradu ponosa u Beogradu.

Srbija

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da, i pored napretka na putu ka EU, i dalje zabrinjava stanje u oblasti ljudskih prava. Ocenjuje se da je položaj nacionalih manjina, posebno Roma, nesiguran a da su novinari i dalje izloženi pretnjama i pored pokušaja da se odgovorni za to izvedu pred lice pravde.

Ukazuje se na problem prisilnog iseljavanja i diskriminacije Roma u obrazovanju. U izveštaju se ocenjuje da je i dalje veliki udeo romske dece koja se upisuje u specijalne škole i navodi podatak Evropskog centru za prava Roma da su 22,8% dece upisane u školskoj 2012-2013. u škole za decu sa teškoćama u učenju bila romska deca.

Konstatuje se da i dalje javljaju tenzije između mađarske manjine i srpskog većinskog stanovništva u Vojvodini.

HRW je naveo da su, uprkos sudskim presudama koje predstavljaju prekretnicu i poboljšanju zakonskog okvira za zaštitu prava LGBT zajednice, pripadnici te manjine i dalje suočeni sa netolerancijom i uznemiravanjem. Lokalne grupe za ljudska prava su izvestile o najmanje 30 pretnji koje su na mesečnom nivou upućene na društvenim mrežama pripadnicima LGBT zajednice ukljčenim u organizovanje Parade ponosa 2013, dodaje se u izveštaju.

Problem u Srbiji predstavlja i sistem azila koji je slab i prepoterećen, navodi se u izveštaju i dodaje da je u prvih osam meseci 2013. u Srbiji registrovano 2.232 tražilaca azila, među kojima je najviše Sirijaca (432). Dodaje se da je u istom periodu 2012. bilo 1.454 azilanata.

HRW konstatuje da nije bilo promena kada je reč o pronalaženju trajnog rešenja za izbeglice i intereno raseljene osobe. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u septembru 2013. je u Srbiji bilo 54.000 izbeglica, uglavnom iz Hrvatske, i 210.000 raseljenih osoba, većinom s Kosova.

Prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice, 90.000 interno raseljenih osoba nema rešene osnovne potrebe, pre svega kada je reč o stambenom pitanju.

U izveštaju se konstatuje da, kada je reč o pokušajima građana Srbije da u članicama EU dobiju azil iz ekonomskih razloga, nisu u 2013. zabeleženi slučajevi da je neko sprečen da napusti Srbiju.

Ukazuje se i na nerešeno pitanje sudbine nestalih, kao i nasilja nad ženama.

Izvor: Beta, EurActiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Aktuelnosti

Blog

Earlier
covid-19_mladice_001
Gošća Bloga o socijalnom uključivanju: Milkica Dimitrijević Izolacija, dezinfekcija, pranje ruku, kontakti sa drugima svedeni na minimum – ove preventivne mere [...]
pet, mar 27, 2020
Source: Inkluzija blog
COVID-19 nije teorija zavere
Iako je Kovid-19 prilično dugo prisutan u svetu, čini se da nas je ipak, nekako iznenadio. Naviknuti na različite teške situacije [...]
čet, mar 19, 2020
Source: Inkluzija blog
Stefan Lazarević
Nedavno sam od organizacije Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S dobio poziv za učešće na obuci „Samozastupanje za [...]
uto, mar 03, 2020
Source: Inkluzija blog
Društvene inovacije
Obavezno osnovno obrazovanje danas je uobičajeno širom sveta. Slično je i sa obdaništima, univerzalnom zdravstvenom zaštitom, penzijskim fondovima. Iako su [...]
pet, jan 17, 2020
Source: Inkluzija blog
Milutin Savić
LICEULICE prodavce ste i prošle godine sretali na ulicama, na kojima se svakoga dana trude da zarade za dostojanstven život, [...]
uto, jan 14, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelna dokumenta

E2E: Evaluacija Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“, 2018–2019. godina
Mart, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dizajn za sve na turističkim destinacijama
Januar, 2020 arrow right pdf [32 MB]
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu
Januar, 2020 arrow right pdf [619 KB]
60. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Decembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [1 MB]
Brošura o prvih deset godina rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije – SIPRU
Decembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
E2E: Društvene inovacije – ljudi u centru javnih politika
Novembar, 2019 arrow right pdf [2 MB]
59. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Novembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [251 KB]
Priručnik za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja
Septembar, 2019 arrow right pdf [1 MB]
58. Bilten o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva
Septembar, 2019 arrow right link arrow right pdf [320 KB]
Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine
Juli, 2019 arrow right pdf [657 KB]