Transkript govora Jovane Vinčić na 22. Beogradskom Ignite-u “Uključi se!” (21. oktobar 2013., Mixer House, Beograd)
Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila je organizacija koja od početka azilnog sistema u Srbiji pruža pravnu i psiho-socijalnu pomoć, jedinstvena je po tome što je redovno na terenu i u direktnom kontaktu sa tražiocima azila, a zastupala je sve ljude koji su dobili azilnu zaštitu u Srbiji.
Ko su tražioci azila u Srbiji? To su ljudi koji su bili primorani da napuste svoje zemlje porekla, bilo da beže od progona, od rata, ekstremnog siromaštva, nestašice vode, struje itd. To su ljudi koji beže iz Pakistana, Avganistana, Sirije, Eritreje, Somalije, pokušavajući da spasu svoju glavu i živote svoje dece i pronađu utočište u nekoj drugoj zemlji. Njihov put može da traje i po nekoliko godina i tokom njegovog trajanja izloženi su velikim rizicima, (…) ljudi jednostavno nestaju, neki umiru na brodovima, neki bivaju ubijeni, deportovani, maltretirani… Svi oni beže ka Evropi, smatrajući da će tu biti na sigurnom mestu. Za one koji prežive, Srbija je poslednji korak do Evrope.
Usled velikog priliva ljudi smeštajni kapaciteti u Bogovađi nisu dovoljni i tražioci azila su osuđeni na spavanje pod vedrim nebom (…). Oni čekaju u nadi da će ili biti primljeni u neki od centara ili će nastaviti da putuju. To su ljudi koji su se našli u Srbiji, a ne znaju ništa o njoj; u posebno su osetljivom položaju jer ne govore jezik, ne poznaju zakone, ne znaju kulturu ni običaje i praktično se osećaju kao “slonovi u staklarskoj radnji”.
Naša organizacija nastoji da kroz pravnu pomoć obezbedi da njihova prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu budu poštovana i zastupa ih pred svim državnim organima. U okviru psiho-socijalne podrške, u saradnji sa psiholozima sprovodimo kulturološke, zdravstvene, kreativne i psihološke radionice sa azilantkinjama i tokom tih sesija pokušavamo da saznamo koji su njihovi problemi, čega se plaše, koji su rizici sa kojima se suočavaju, čemu se nadaju. Pomažemo im da bolje razumeju fazu u kojoj se trenutno nalaze, da ojačaju svoju motivaciju i budu istrajne na svom putu.
Osim ova dva bitna aspekta našeg rada, pomenula bih područje aktivizma u lokalnoj zajednici i uspostavljanje i učvršćivanje kontakta između tražilaca azila i lokalnog stanovništva koje takođe ne zna mnogo o azilantima. Kroz niz aktivnosti pokušavamo da te dve grupe ljudi povežemo. Jedan od uspešnih primera je friziranje (tradicionalne afričke pletenice nasuprot našem peglanju kose i puđama, što je posebno interesantno azilantkinjama); ili crtanje kanom, koje je veoma popularno među decom i ženama iz lokalne sredine (…). Ovo je prilika i da lokalno stanovništvo sazna ko su azilantkinje, gde su njihove porodice, čime se bave, zašto su pobegle iz svojih zemalja. (…)
Veoma pozitivan primer saradnje u lokalnoj zajednici bila je organizacija turnira u malom fudbalu, u okviru kojeg su građani, političke partije i azilanti zajednički učestvovali u takmičenju (…). Azilantkinje su bile u navijačkom timu i nosile su majice sa sloganom “Zdravlje na prvom mestu”, koje su bile deo kampanje da se u Bogovađi obezbedi primarna zdravstvena zaštita, da lekar bude dostupan tokom čitavog dana. (…)
Ukoliko želite da se priključite našim aktivnostima, kontaktirajte nas, jer su tražioci azila ljudi koji ne beže bez razloga.
***
U okviru aktivnosti kojima je obeležen Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, organizovao 22. Belgrade Ignite “Uključi se!”, koji je za temu imao socijalno uključivanje. Ovo izuzetno posećeno izdanje beogradskog Ignite-a održano je 21. oktobra 2013. godine u Mixer House-u (Karađorđeva 46), a desetoro sjajnih inspirativnih ljudi je, uz prevod na znakovni jezik, govorilo o inkluzivnom obrazovanju, aktivizmu i preduzetništvu mladih, socijalnom uključivanju marginalizovanih grupa (dece ulice, azilanata i osuđenika), borbi protiv trgovine ljudima, solidarnosti i prevazilaženju teškoća sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju. Posetioci Belgrade Ignite-a su u galeriji Mixer House-a mogli da pogledaju i izložbu plakata koji su pristigli na konkurs “Siromaštvo – re:akcija?”, koji su raspisali magazin LiceUlice i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.
Jovana Vinčić je koordinatorka programa psihosocijalne podrške u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA). Paralelno sa studijama pedagogije, radila je u Centru za interaktivnu umetnost „In Stage Organization” i realizovala radionice sa velikim brojem mladih iz Srbije i drugih evropskih zemalja. Godinu dana je preko EVS-a boravila u Švedskoj, radeći sa mladima i migrantima u inkluzivnom studentskom pozorištu. Trenutno je najangažovanija sa ženama i decom u centrima za azil, zajedno sa timom kolega organizuje aktivnosti u lokalnim zajednicama, promovišući različite kulture i interkulturalni dijalog.
Napiši komentar