Vlada Republike Srbije
Projekat Baze dobrih praksi društvenog odgovornog poslovanja (CSR) koji su inicirali Tim potpredsednika Vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza uspešno je nastavljen. Glavni cilj izrade ove baze bio je identifikovanje isistematizacija društveno odgovornih praksi čime se želelo da ovakve prakse postanu vidljivije u javnosti i da se kompanije koje posluju u Srbiji podstaknu i ohrabre na veće angažovanje. U njoj su najednom mestu prikupljene informacije o praksama koje se tiču glavnih tema društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, kao što su: CSR-sistem, dobre prakse na radnom mestu, energetska efikasnost izaštita životne sredine i angažovanje u lokalnoj zajednici i društvu.
U ovoj drugoj fazi istraživanja projektu se priključilo 15 novih kompanija, te sada ukupan brojkompanija čije su aktivnosti obuhvaćene Bazom dobrih praksi društvenog odgovornog poslovanjaiznosi 68, dok je 35 kompanija učestvovalo i u prvom i u drugom istraživanju.
Kod najvećih kompanija u Srbiji postoji visok nivo svesti o važnosti društveno odgovornog poslovanja, kao i strateška opredeljenost za odgovorni i konstruktivni angažman uzajednici. U sprovođenju CSR praksi još uvek prednjače preduzeća u stranom vlasništvu, pre svega
ona koja posluju u sklopu multinacionanih kompanija. Svi pokazatelji govore da je stepen inkorporiranosti CSR u poslovne strategije i organizacionu strukturu preduzeća povećan, mada nemnogo, u odnosu na prethodnu godinu.
Najbolje su prakse u domenu zaštite životne sredine i brige o zaposlenima. U ovim oblastima kompanije se u potpunosti pridržavaju zakonskih propisa, ali i nude svoja originalna rešenjai pokazuju proaktivan pristup u traženju najboljih modela za unapređenje u ovim domenima. Najveći pojedinačni napredak ostvaren je u pogledu programa volontiranja, koji su sada prisutni u mnogovećem broju kompanija.
Kada je reč o angažovanju u lokalnoj zajednici, još uvek preovlađuju humanitarne, odnosno filantropske aktivnosti i spozorstva, dok su programi stipendiranja i projekti usmerenina unapređenje infrastrukture malobrojniji. Upšteno govoreći, na ovom polju nedostaje inicijativa kompanija da samostalno kreiraju projekte i programe koji bi bili istovremeno profitabilni zakompaniju i korisni za zajednicu.
pdf [3 MB]
Napiši komentar