Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Dražen Zacero (Blog o socijalnom uključivanju)

Napomena za ljude koji znaju sve o smanjenju siromaštva:

Ipak pročitajte tekst, ima dobrih fora.

Objašnjenje pojmova:

Smanjene mogućnosti ovde koristim u značenju toga da neke kategorije stanovništva imaju smanjene mogućnosti u ostvarivanju svojih prava i razvoju potencijala a da to nije zato što su lenji ili bilo kojim drugim razlogom koji bi implicirao njihovu odgovornost.

Kroz primer potrebe za ruralnim razvojem da duhovito pojasnim:

Živim u selu i sama ta činjenica može biti faktor smanjenih mogućnosti za lični i profesionalni razvoj jer u selu nema bogata biblioteka ili pozorište, dok dođem do obrazovnog i kulturnog centra izgubim 2 sata do tamo i  još 2 natrag tj. 4 sata vremena za koje bih mogao uraditi nešto korisno za sebe i druge.  I sam put me izmori pa i kad dođem kući nemam odmah snage da učim ili radim. U gradu kada ste i siromašni, ima prijateljica komšije klavir pa možete malo da vežbate ako ste proaktivni i pitate ljude za pomoć.  Tada ona čuvena: „Dobro nemaš,  država nešto d’ uradi ali šta si ti aktivno preduzeo da imaš?“  E to je fora sa selom, tamo je manja je verovatnoća da će imati čak i prijatelj komšije klavir.

Direktno u metu: tamo nema klavira i kako ja da znam da sam možda muzički genije.

Dok ja čekajući bus prvi put čujem za reč klavir na oglasu „Prevozim klavire – Ostoja“ pa na reklami za parfem  vidim klavir, pa prvi put odem u „Kolarac“ gde vidim klavir uživo

Znači, da su mi roditelji imali love i bili dovoljno obrazovani da me pošalju na časove klavira, ja bih sada bio pun ko brod, nastupao po svetu i td. Umesto toga ja sam nesrećni apsolvent prava koji savija armaturu na građevini.

Šalim se, ali nije da ne može biti i takav scenario.

Šta činiti, kada i kako a da možemo i sami?

Počnimo od malih stvari, od malih nogu, od pristupa informacijama, postoje mnoge stvari koje su besplatne a koje možemo da iskoristimo da postanemo pametniji, da više putujemo i td. Koliko puta ste čuli taj i taj dobio nešto a vi takođe ispunjavate uslove no niste ni znali da to postoji? Ne misli se ovde samo ne informacije saznate putem interneta nego uopšte uzev.

Evo jedan primer dobre prakse:

Projekat: Omladinski informator u svakoj školi  – Omogućavanje pristupa informacijama za mlade iz svih škola

Šta je to i zašto je dobro?

To je projekat koji je u toku u opštini Palilula i koji će doprineti ličnom razvoju svih učenika, a poseban doprinos će dati učenicima i učenicama  koji dolaze iz siromašnih kategorija stanovništva ili prigradskih sela. Tokom ovog projekta oni će moći da unaprede svoj položaj i kvalitet života time što će im biti dostupne informacije o besplatnim sadržajima, za koje inače ne bi imali priliku da saznaju,  a koji podižu njihove kapacitete u smislu sticanja novih znanja, veština i kontakata.

Neinformisanost mladih i nedovoljna vidljivost mladih volontera i njihovih aktivnosti u lokalnim sredinama su problemi na koje se odnosi projekat. Upotrebom nove tehnologije i metodologije u radu i pristupu mladima projekat teži da utiče na rešavanje ovog problema. Naime, postaviće se monitori – displeji u svim školama na opštini Palilula (za početak) i organizovati grupe od po 5 učenika i jednog profesora iz svake škole koji bi pripremali materijal za emitovanje.

(…)

Tekst “Kako se smanjuje siromaštvo, a ne radi se o milionima iz MMF-a?” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.