Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Ivana Kovačević (Blog o socijalnom uključivanju)

Svaka škola svojim radom obuhvata nastavne i vannastavne aktivnosti i razlikuje obavezne, izborne i fakultativne oblike vaspitno-obrazovnog rada.  Obavezni oblici rada sprovode se svakodnevno po precizno utvrđenom rasporedu časova. Ono što škole razlikuje je raznovrsnost vananstavnih aktivnosti.  Sekcije spadaju u vannastavne aktivnosti i kao fakultativni oblici rada obavezne su za učenike koji se za njih opredele. Sekcije  koje u školama postoje nisu obavezne za sve đake, ali su veoma važne jer su slobodnom voljom đaka izabrane. Ima đaka koji izražavaju sebe pohađajući  sekcije vezane za likovno stvaralaštvo, ima onih kojima je pokret značajan. Neki vole kolektivne aktivnosti, neki individualni rad. Nekima ostaju u sećanju sekcije koje u svojoj suštini sadrže muziku, a neki su srećni jer pohađaju sekcije u čijoj je osnovi živa ili pisana reč. Ima i sekcija u kojima se spajaju slikarstvo, muzika, pokret i reč. Svaka sekcija je lepa na svoj način, svaka je divna jer je odabrana unutrašnjom željom  đaka da oslušne sebe i daruje onaj suvišak energije vođen kreativnošću kojom se  stvara najlepša umetnost.

Nekada učenici odaberu određenu sekciju jer je društvo koje pohađa sekciju odlično, a želja za druženjem i potreba da se pripada određenoj skupini u osnovnoškolskom uzrastu najvažnija.

Pošto radim u školi koja sprovodi vaspitno-obrazovni rad u bolničkim i kućnim uslovima, dugo sam razmišljala koju sekciju da osnujem sa svojim kolegama i đacima i koja je to sekcija koja će moje učenike privući da iz sebe iznedre ono što vole i žele. Sa druge strane, ono što je bio najveći problem to je bilo kako sve učenike skupiti na jednom mestu da bismo radili zajedno. Spontano se dešavalo da se uprkos različitim barijerama neko od mojih učenika izrazi stihom, neko načini lep lirski iskaz, nekada mi izdiktiraju sastav koji umesto njih zabeležim na papiru. Na redovnim časovima pokazali su veliko interesovanje za književna dela različite sadržine i vrste. Neki su voleli da recituju, neki da pišu ili stvaraju usmena dela, neki da glume. Muzika je postala sastavni deo naših časova.

,,Priroda predmeta Srpski jezik i knjižvnost je takva da pruža niz mogućnosti za organizaciju različitih fakultativnih oblika rada (literarna sekcija, dramska sekcija, recitatorska sekcija, novinarska sekcija), koji se nadovezuju na nastavne aktivnosti i podstiču stvaralački razvoj ličnosti.” (Ana Marković, Mesto literarne sekcije u sistemu obrazovanja, ,,Svet reči”, Društvo za srpski jezik i književnost, 41/42, 2016. )

Odlučili smo da osnujemo literarnu sekciju koja će funkcionisati na različitim mestima, individualno. Zatim, u želji da se oseti kolektivni duh sekcije, sa napretkom informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i sa svakodnevnim usavršavanjem znanja nastavnika iz te oblasti, takođe i dobrom voljom veb dizajnera Slaviše Ristića da  mojim učenicima pokloni sajt po našoj zamisli, dobijamo  sajt Dodatni čas i stranicu Sastavi učenika. Iako još nismo ujedinjeni i na jednom mestu, na toj stranici objavljujemo prve radove, uređujemo je, stavljamo slike itd. Prvi plodovi našeg rada postaju vidljivi.

Kasnije, sve učenike koji se nalaze na različitim mestima, spajam pomoću Skajpa (grupni poziv). Ovo rešenje pokazalo se kao delotvorno i konačno je naša sekcija mogla da funkcioniše onako kako smo zamišljali. Družimo se, idemo na virtuelne izložbe, upoznajemo se sa stvaraocima, sređujemo stranicu sajta Dodatni čas, idemo na takmičenja, osvajamo nagrade, odlazimo na dodele nagrada itd.

(…)

Tekst “Literarna sekcija” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.