Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Sara Đurđević (Blog o socijalnom uključivanju)

Mnogi misle da je psihoterapija menjanje svog karaktera i onoga što predstavlja suštinu ličnosti koju smo godinama gradili. Zapravo, psihoterapija nam pomaže da bolje upoznamo tu suštinu, da osvestimo i živimo ono što zaista jesmo.

U mnoge procese ulazimo puni očekivanja, bez preteranog osećaja za to da li je nešto realno ili ne. Ja sam na psihoterapiju krenula jer sam želela da prestanem da osećam, a naučila sam kako da stvarno osećam. Želela sam da se bolje povezujem sa drugima, a zapravo sam se povezala sa sobom – učeći da volim sebe u najboljim, a posebno u najgorim izdanjima.

Najvažnija saznanja koja mi je psihoterapija donela su:

• „Dobro“ nije emocija, tako da nije ni adekvatan odgovor na pitanje „Kako si?“

Osim, naravno, kada vam nije do priče i želite nekoga da skinete sa dnevnog reda.

Emocije su sreća, tuga, radost, ljutnja, ljubomora, zavist, uznemirenost, nesigurnost, strah, zbunjenost, itd.

Nema dobrih i loših emocija, jer svaka od njih ima svoju svrhu i značaj u različitim fazama preživljavanja. Zato je okej da osećate – šta god da osećate.

• Imate pravo da kažete „NE“.

Svakim „da“ koje kažete zbog straha da nekoga ne povredite, a mislite „ne“ – povređujete sebe.

• Ne morate nikoga da „ispoštujete“. Niste dužni da ispunjavate tuđa očekivanja, ali pred svojim očekivanjima snosite punu krivičnu odgovornost.

• Ništa se ne podrazumeva. Sve što želite od drugih – treba to jasno i da kažete. Niko ne čita misli, niti treba da pretpostavlja o čemu razmišljate.

• Svako će vam dati ono što tražite u skladu sa tim koliko može, hoće i želi. Isto važi i u kontra smeru.

Ukoliko učinite nešto dobro za nekoga, to ne znači da će ta osoba uraditi isto za vas. Niti ste vi dužni da vraćate uslugu koju vam je neko učinio, a niste je ni tražili.

• Iako se nekad tako osećate, nikada niste bespomoćni. Uvek imate više izbora. Možda vam se ti izbori neće dopasti, ali to ne znači da postoji samo jedna opcija.

• Ne možete da menjate svoje roditelje, prijatelje, niti bilo koga drugog sa kim ste u svakodnevnom ili povremenom kontaktu. Jedino možete da menjate sebe i svoje reakcije na tuđe postupke. I to što ćete nekoga moliti da vas ne povređuje ne znači da će osoba prestati to da radi. Zato možete da stavite do znanja da svaka akcija ima reakciju. Da svako delovanje ima svoju posledicu.

Na primer, ako vam bivši partner uporno piše protiv vaše volje, možete da mu kažete da ćete ga, ako vam sledeći put bude pisao, blokirati na društvenim mrežama. I ako se ponašanje ponovi – onda treba uraditi obećano. U ovom slučaju, blokirati bivšeg partnera.

• Ne postoji univerzalni način reagovanja na životne probleme. Svi smo drugačiji i različito reagujemo u izazovnim situacijama. Moj način nije jedini ispravan, kao što ni vaš nije pogrešan. Ja volim sama da obrađujem stresne životne faze i tek nakon toga podelim sa prijateljima svoja osećanja i razmišljanja, dok vi možda volite da imate podršku u trenutku kada vam se dešavaju stvari. I moj način je okej i vaš način je okej.

• Sva iskustva se ponavljaju u istom ili sličnom obliku dok ne naučite lekciju koja vam je potrebna da biste „prešli na sledeći nivo“. Ne možete ponavljati isto ponašanje i očekivati drugačiji rezultat.

Ako ne znate kako da dođete do promene, u redu je da potražite podršku – prijatelja, porodice, i na kraju (ili početku) psihoterapeuta.

Organizacije i centri čiji kontakti vam mogu biti korisni:

– Pričajmo o tome – besplatno psihološko savetovalište za studente
– Autonomni ženski centar – SOS telefon za žene u situaciji nasilja
– Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva
– Centar Srce – pružanje emotivne podrške osobama u krizi i prevencija samoubistva
– MladiCe Srbije – mladi lečeni od raka pružaju vršnjačku i parnjačku podršku
– Centar za devojke – SOS telefon za devojke i žene: da se čuje njihov glas, da se osnaže i informišu o svojim pravima i nasilju nad devojkama i ženama i trgovini ljudi

———-

Tekst „Najvažnije stvari koje sam naučila na psihoterapiji” izvorno je objavljen na Blogu o socijalnom uključivanju. Ostale blogove Sare Đurđević možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da pročitate i tekstove drugih autora/ki Bloga o socijalnom uključivanju, kliknite na link.