Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Novi UN Women izveštaj predlaže političku agendu kojom bi se okončala rodna neravnopravnost u okviru porodica. Izveštaj „Napredak žena u svetu 2019–2020: porodice u svetu koji se menja“ ispituje kako promene u porodici utiču na prava žena i otkriva da većina zemalja može da priušti politiku prilagođenu porodici.

Kako su prava žena napredovala tokom proteklih decenija, porodice širom sveta su postale okruženja u kojima vladaju ljubav i solidarnost, ali i ona u kojima se i dalje narušavaju osnovna ljudska prava i u kojima opstaje rodna neravnopravnost, navodi se u nedavno objavljenom UN Women izveštaju „Napredak žena u svetu 2019 – 2020: porodice u svetu koji se menja“.

„Širom sveta, svedoci smo usklađenih napora da se onemogući žensko delovanje, kao i ospore njihova prava da same donose odluke koje imaju za cilj da zaštite ’porodične vrednosti’. Ipak, pomoću istraživanja i dokaza spoznali smo da ne postoji ’standardni’ oblik porodice i da nikad nije ni postojao“, izjavila je izvršna direktorka UN Women, Fumzile Mlambo-Ngcuka. „Ovaj izveštaj se suprotstavlja tom otporu tako što pokazuje da porodice, u svoj svojoj raznolikosti, mogu biti ključni pokretači rodne ravnopravnosti, pod uslovom da donosioci odluka razvijaju politike koje se zasnivaju na tome kako ljudi danas zaista žive, sa pravima žena u njihovoj srži.“

Zasnovan na podacima sa globalnog nivoa, inovativnim analizama i studijama slučaja, izveštaj pokazuje raznolikost porodica širom sveta i pruža snažne preporuke koje osiguravaju da zakoni i politike podržavaju današnje porodice i zadovoljavaju potrebe svih njihovih članova, posebno žena i devojčica, uz analizu koliko bi koštalo njihovo sprovođenje.

Neki od uočenih trendova su:

• starosna granica za stupanje u brak je povećana u svim regionima, dok su stope nataliteta opale, a ekonomska autonomija žena se povećala;
• globalno gledano, nešto više od jedne trećine (38%) domaćinstava čine parovi koji žive sa decom; proširene porodice (koje uključuju i druge rođake) su skoro podjednako česte (27%);
• na čelu većine porodica samohranih roditelja, koje čine 8% domaćinstava, jesu žene, koje često moraju da usklade posao, brigu o deci i neplaćene kućne poslove. Istopolne porodice postaju sve vidljivije u svim regionima.

Kao što izveštaj pokazuje, porodice mogu biti zajednice u kojima članovi brinu jedni o drugima, ali mogu i dovoditi do konflikta, neravnopravnosti, a veoma često i nasilja. Danas, tri milijarde žena i devojčica  živi u zemljama u kojima silovanje u braku nije eksplicitno kriminalizovano. Međutim, nepravde i uznemiravanja preuzimaju i druge oblike. U jednoj od pet zemalja devojčice nemaju ista prava kao dečaci kada je u pitanju nasleđivanje, dok u ostalim (u ukupno 19 zemalja) po zakonu žene moraju biti poslušne svojim muževima. Otprilike jedna trećina žena iz zemalja u razvoju navodi da ima delimičnu ili nikakvu kontrolu nad sopstvenom zdravstvenom zaštitom.

Žene nastavljaju da ulaze na tržište rada u velikom broju, ali brak i majčinstvo smanjuju stopu njihovog učešća u radnoj snazi, kao i prihode i beneficije koje dolaze sa njim. Novi podaci u izveštaju pokazuju da na globalnom nivou nešto više od polovine udatih žena starosti od 25 do 54 godine učestvuje u radnoj snazi, u poređenju sa dve trećine neudatih žena i 96% oženjenih muškaraca. Glavni pokretač ovih nejednakosti je činjenica da žene i dalje tri puta više nego muškarci rade neplaćene poslove koji se odnose na negu i rad u domaćinstvu i to zbog nedostatka finansijski pristupačnih usluga ove vrste.

Izveštaj baca određeno pozitivno svetlo na roditeljsko odsustvo, budući da je povećana stopa u kojoj ovu meru koriste očevi, posebno u zemljama u kojima postoje posebni podsticaji, kao što su „kvote za očeve“, koje rezervišu neprenosivi deo njihovog odsustva po principu „iskoristi ili izgubi“.

Pored toga, izveštaj naglašava izazove sa kojima se suočavaju žene i njihove porodice kada migriraju. Nepravedni propisi podrazumevaju da nemaju sve porodice pravo na ponovno okupljanje nakon razdvajanja njihovih članova/ica, a često nemaju ni pristup javnim uslugama. Kada je migracioni status žena vezan za njihove partnere, može im biti teško ili nemoguće da izađu iz nasilnih veza.

Izveštaj poziva kreatore politika, aktiviste/kinje i ljude iz svih oblasti života da transformišu porodice u mesta jednakosti i pravde – gde žene imaju izbor i glas i gde im je osigurana fizička i ekonomska bezbednost.

Neke od preporuka iznesenih u izveštaju, čiji je cilj da se postigne navedena težnja, uključuju:

• izmenu i reformu porodičnih zakona kako bi se osiguralo da žene mogu da biraju da li će se, kada i za koga udati; koje bi obezbedile mogućnost razvoda; kao i kojima bi se omogućilo ženama da pristupe porodičnim resursima;
• priznavanje različitih oblika partnerstva, kako bi se zaštitila prava žena koje žive u vanbračnim i istopolnim zajednicama;
• ulaganje u javne usluge, posebno u obrazovanje i reproduktivnu zdravstvenu zaštitu, kako bi se proširili životni izbori žena i devojaka i kako bi im se omogućilo da donose informisane odluke kada su u pitanju seksualni odnosi i trudnoća;
• plaćeno roditeljsko odsustvo i državna podrška brizi o deci i starijim osobama moraju se uzeti u obzir u izradi sveobuhvatnih sistema socijalne zaštite koji mogu pomoći izdržavanju porodica;
• osiguravanje fizičke bezbednosti žena kroz primenu zakona i politika za eliminaciju svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama, kao i obezbeđivanje pristupa pravnim uslugama i uslugama podrške onim ženama koje su preživele nasilje.

Analiza izrađena za ovaj izveštaj pokazala je da većina zemalja može da implementira paket politika, uključujući podršku prihodima tokom čitavog života, zdravstvenu zaštitu, usluge brige o deci i starijim osobama, za manje od 5% BDP-a.

Staranje o tome da porodice služe kao okruženje u kojima vlada ravnopravnost i pravda ne predstavlja samo moralni imperativ, već je i od presudnog značaja za dostizanje Ciljeva održivog razvoja (SDGs), najsveobuhvatnije agende kojom se osigurava ljudski napredak.

Kontekst

Serija izveštaja „Napredak žena u svetu”, periodično tematsko istraživanje prava žena koje se sprovodi od 2000. godine, nastoji da podstakne promene u okviru zakona, politika i programa, stvarajući okruženje koje ženama i devojčicama omogućava da ostvare svoja prava.

Napredak žena u svetu 2019-2020 se podudara sa kampanjom organizacije UN Women pod nazivom „Generacijska jednakost: Ostvarivanje ženskih prava za jednaku budućnost“ u predstojećem obeležavanju 25. godišnjice Pekinške deklaracije i Platforme za akciju iz 1995. godine, koja se smatra jednom od najvažnijih vizionarskih agendi za osnaživanje žena i devojčica na celom svetu. Uprkos određenom napretku, ostvarenje prava žena se i dalje suočava sa brojnim izazovima.

Preuzmite korisna dokumenta:

• Izveštaj „Napredak žena u svetu 2019–2020: porodice u svetu koji se menja“ (.pdf, engleski jezik)
• Rezime Izveštaja (.pdf, engleski jezik)
• Koliko će koštati da se otključa moć porodice – publikacija o finansiranju paketa mera usmerenih na zaštitu porodice, sa ciljem unapređenja rodne ravnopravnosti i osnaživanja žena (.pdf, engleski jezik)
• Najvažnije činjenice i brojke – nalazi Izveštaja na globalnom i regionalnom nivou

Izvor: www.unwomen.org