Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Održana radionica „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“

Objavljeno 25.12.2020.

Održana radionica „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Tim Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uz podršku Kancelarije Visoke komesarke UN za ljudska prava (OHCHR), održali su 21. decembra 2020. godine online radionicu pod nazivom „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“.

Radionica koja je okupila 50 učesnika i učesnica, predstavnika/ca državnih institucija, jedinica lokalne samouprave, međunarodnih organizacija i organizacija civilnog društva, predstavlja nastavak zajedničkog rada u okviru sprovedenog istraživanja „Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji, sa naročitim osvrtom na Kovid-19 epidemiju“, koje je predstavljeno 30. novembra 2020. godine.

Saša Mogić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kazao je da unapređenje kvaliteta života u podstandardnim romskim naseljima širom Srbije predstavljaizuzetno veliki izazov. „Ovo je kompleksan problem i svi imamo zadatak da zajedničkim naporima predvidimo trajni način zbrinjavanja stanovnika ovih naselja na nekim lokacijama koje bi bile uslovne za život“, ocenio je Mogić, ukazavši da Ministarstvo može da bude most između državnih organa i jedinica lokalne samouprave u procesu sistemskog i dugoročnog rešavanja ovog problema.

Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Zoran Lakićević naglasio je da ovaj proces mora da se rešava sistemski, te da je cilj Vlade Republike Srbije da Romi budu potpuno uključeni u društvo. „Srbija je izradila bazu podstandardnih romskih naselja, zahvajujući kojoj imamo uvid u uslove blizu 600 naselja. Međutim, izuzetno je važna uloga jedinica lokalne samouprave, među kojima ima izuzetno uspešnih u sprovođenju inicijativa u okviru programa koji su usmereni na unapređenje položaja romske zajednice, poput Odžaka ili Novog Pazara“, ocenio je Lakićević i istakao da sistemski pristup priključivanju podstandardnih naselja na mrežu električne energije mora da se rešava u partnerstvu sa Elektroprivredom Srbije.

Održana radionica „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“Milan Marković iz Tima za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Srbiji podsetio je da je mapiranje sprovedeno sa idejom da pomogne sistemskom unapređenju standarda života u podstandardnim naseljima, ali i da se stvori održivi dijalog, komunikacija i participacija svih nivoa vlasti, kao i samih žitelja i žiteljki, ne bi li se stvorili kapaciteti za odgovor na neodložne potrebe, kao što su voda i struja. „Istovremeno je važno da se radi na dugoročnim rešenjima, koja će omogućiti da se unapredi standard života u ovim naseljima u skladu sa standardima ljudskih prava na adekvatno stanovanje“, kazao je Marković.

Predsednik Asocijacije koordinatora za romska pitanja Dragan Gračanin ukazao je da radionica predstavlja nastavak zajedničkog rada Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, kao i lokalnih mehanizama i organizacija civilnog društva. „Uloga radionice je da definišemo preporuke za oporavak i prevenciju od budućih rizika na osnovu dobijenih podataka, a cilj je da se nađu načini na koje će podaci biti svima dostupni i korisni za rad, kao i da se uspostavi način kontinuiranog ažuriranja podataka. Potrebno je da zajedno radimo na izradi preporuka, kao i da identifikujemo sve one koji su nadležni za njihovu realizaciju na nacionalnom i lokalnom nivou, finansijsku podršku, kao i za puno uključivanje svih zainteresovanih strana“, objasnio je Gračanin.

Radionica je imala tri tematske celine. Prvi deo je bio posvećen preporukama u pogledu obezbeđivanja dostupnosti podataka prikupljenih mapiranjem i njihovog redovnog ažuriranja. Zatim, u okviru radionice se diskutovavalo o urgentnim i sistemskim preporukama i rešenjima kada je u pitanju pristup pravu na vodu i pristup električnoj energiji.

Kada je u pitanju grupa preporuka koje se tiču čuvanja i ažuriranja baze podataka o podstandardnim romskim naseljima, Siniša Marinković, romski aktivista iz Beograda, predložio je da se podaci objedine i centralizuju pod okriljem neke državne institucije koja se bavi ljudskim pravima i preporučio da to bude Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Kada je u pitanju ažuriranje, kako je ocenio, treba postaviti pouzdanu platformu kojoj bi pristup imali predstavnici/e jedinica lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, kako bi se obezbedila i provera podataka.

Prema mišljenju predstavnika Opštine Raška Srđana Vasiljevića, jedinice lokalne samouprave treba da preuzmu aktivnu ulogu u prikupljanju podataka sa terena. On je istakao da je potrebno uspostaviti ustaljenu metodologiju prikupljanja podataka, te da je važno imati u vidu značaj participacije organizacija civilnog društa u tom procesu.

Marina Simeunović, koja je angažovana na programu Saveta Evrope ROMACTED, takođe je ukazala na važnost objedinjavanja svih baza podataka i podsetila na značaj podataka koje prikupljaju zdravstvene medijatorke, a koji takođe treba da imaju posebno mesto u jedinstvenoj bazi podataka.

Slavica Denić, koordinatorka za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, podsetila je da Tim administrira i redovno ažurira Bazu podataka za praćenje mera za inkluziju Romana nivou gradova i opština. „Tim je na raspolaganju kada je u pitanju čuvanje podataka dobijenih mapiranjem, osim toga, upitnik koji se koristi za ažuriranje postojeće baze može biti revidiran tako da obuhvati i pitanja koja će omogućiti ažuriranje i podataka mapiranja“, kazala je Denić i istakla da kada govorimo o čuvanju podataka, preporuka je da uzmemo u obzir dostupnost podataka predstavnicima/cama državnih organa i civilnog sektora, kako bi podaci mogli da doprinesu unapređenju postojećeg stanja.

U vezi s tim, predstavnik Opštine Kostolac Bajram Morina istakao je da je za jedinice lokalne samouprave posebno važno ko potražuje podatke, jer je očekivan veći stepen ažurnosti kada država, odnosno neko ministarstvo potražuje podatke.

Održana radionica „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“U delu radionice koji je u fokusu imao unapređenje stanja vodosnabdevanja, Safet Sušica, koordinator za romska pitanja Prokuplje, istakao je da bi urgentno trebalo dopremiti cisterne i kanistere za pijaću vodu, a da bi ključna sistemska preporuka bila da svaka jedinica lokalne samouprave pripremi tehničku dokumentaciju i da u saradnji sa donatorima pristupi rešavanju ovog problema.

Kako je ukazao predstavnik NVO „Društvo Rom” iz Zaječara Miljan Rašić, važno je uspostaviti mere stopiranja isključenja vode ljudima u ovim naseljima, kao i da se osmisli način plaćanja računa za vodu na rate, ne bi li se omogućilo održavanje higijene tokom pandemije. Na duži rok, ocenio je, potrebno je pristupiti izradi detaljnog plana rešenja ovog problema.

„Sada može da se radi na tehničkim popravkama, kako bi se rešili problemi vodosnabdevanja, ali dugoročno je potrebno obezbediti subvencije na komunalne delatnosti i izraditi model koji bi bio baziran na primerima dobre prakse, na primer, da svi imaju besplatan priključak koji omogućava pristup vodi“, naveo je Srđan Vasiljević.

Romski aktivista iz Novog Pazara Behrami Muhamed je predložio da je, u područjima gde naselja nije moguće priključiti na javnu vodovodnu mrežu, potrebno izgraditi bazene sa hidroforima, u skladu sa svim propisima, što bi omogućilo svakom domaćinstvu da koristi vodu.

Robert Bu iz nemačke organizacije GIZ upozorio je da kratkoročne mere mogu često da se pretvore u trajno rešenje, kao i da je u formulisanju sistemskih rešenja jako važna uloga organizacija civilnog društva, koje mogu da doprinesu da se ovakva ideja zaista i ostvari na terenu. Prema njegovoj preporuci, jedinice lokalne samouprave treba da se međusobno povežu i razmene iskustva.

Pedagoška asistentkinja Tanja Đorđević predložila je kao urgentnu meru proveru ispravnosti bunarske vode, što bi moglo da bude rešenje problema u određenom roku.

Aleksandra Petrović iz Tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava predložila je izradu platforme za sve  koji učestvuju u procesu. „Zajednička platforma bi omogućila razmenu primera dobre prakse, što bi bila dobra polazna osnova za rad na modelima. Predlog je da se razvije jedinstven model i da se prati u određenim vremenskim intervalima“, kazala je Petrović i naglasila da urgentne mere treba da budu jasno vremenski ograničene, te da je važno uključiti u procese izrade rešenja one kojih se na kraju ta rešenja tiču.

Održana radionica „Izrada preporuka za oporavak i prevenciju od budućih rizika stanovnika i stanovnica najugroženijih podstandardnih romskih naselja u Republici Srbiji“Kada je u pitanju pristup električnoj energiji, Turkijan Redžepi, romski aktivista iz Niša, naveo je da zahvaljujući saradnji na svim nivoima, ukljućujući organizacije civilnog društva, Elektroprivredu Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, niško naselje Crvena zvezda ima električnu energiju. On je posebno istakao da je važno da, u procesu izrade sporazuma sa Elektroprivredom Srbije, romska zajednica bude uključena u ceo proces od početka, jer je važno da sve strane znaju koje su mogućnosti u pogledu prihvatanja i ispunjavanja obaveza.

Prema mišljenju Srđana Vasiljevića, unapređenje intersektorske saradnje je od velikog značaja. „Posebno je važno da je prilikom ostvarivanja prava na novčanu socijalnu pomoć, moguće podneti i račun za struju. Ovi podaci se automatski šalju lokalnim samoupravama, a onda dalje EPS-u. Bilo bi vrlo korisno ukoliko bi se ovo pravo promovisalo u romskim naseljima“, kazao je Srđan.

Učesnici/ce radionice su ocenili da je za proces unapređenja uslova života u podstandardnim romskim naseljima važno obezbediti budžetska sredstva na nacionalnom i lokalnom nivou, ali i da je važna politička volja. Istaknuto je da su ljudski resursi od velikog značaja, a posebno je naglašena uloga mehanizama na lokalnom nivou poput koordinatora za romska pitanja, pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatorki. Zaključeno je da mehanizmi treba da budu održivi u zajednici, te da žitelji i žiteljke podstandardnih romskih naselja treba da učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i da budu obučeni da koriste resurse kojima raspolažu. Naglašeno je da postojeće procedure u tom smislu potrebno pojednostaviti u što većoj meri.

Kako je ocenila Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, važno je da uspostavimo balans kako ne bismo kratkoročnim rešenjima učinili štetu na duži rok. „Sredstva ne znače mnogo ako nemamo volju da sarađujemo, a u celom procesu potrebno je ne samo definisati pravac rešavanja prustupa vodi, struji i kanalizaciji, već i jasno odrediti ko je u tom procesu za šta odgovoran“, zaključila je Jovanović Arijas.

 

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Pozitivna disciplina

SIPRU Blog o socijalnom uključivanju

Piše: Milenka Matić (Blog o socijalnom uključivanju) Roditeljstvo donosi brojne izazove i zadovoljstva. Roditelji su…
Više detalja

 
0 Komentari

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Kalkulator socijalnih davanja

Blog > <

Earlier
Milenka Matić
Roditeljstvo donosi brojne izazove i zadovoljstva. Roditelji su često u svojim odlukama prepušteni isključivo sebi, bez adekvatnih uputa i priručnika [...]
pet, apr 16, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Tema međugeneracijske solidarnosti sasvim retko se pominje u stručnoj i široj javnosti i to obično povodom prigodnih datuma. Kada se [...]
pon, apr 12, 2021
Source: Inkluzija blog
Sara Đurđević
Mnogi misle da je psihoterapija menjanje svog karaktera i onoga što predstavlja suštinu ličnosti koju smo godinama gradili. Zapravo, psihoterapija [...]
pet, apr 09, 2021
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Roditeljstvo predstavlja izazov svakom roditelju koji želi da savesno i odgovorno odgaja svoje dete, pa čak i ako to čini [...]
sri, apr 07, 2021
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Moderna, inovatina nastava otvara vrata škole ka podsticajnim prostorima gde se ostvaruje direktan kontakt sa predmetima učenja i proučavanja. Praksa [...]
uto, mar 30, 2021
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Priručnik za javne službe „Komunikacija sa korisnicima – pristup univerzalnog dizajna”
Mart, 2021 arrow right pdf [5 MB]
E2E: Izveštaj o sprovedenoj analizi postojećeg programa preduzetništva NSZ sa preporukama za unapređenje
Mart, 2021 arrow right pdf [1 MB]
Ex-ante analiza Strategije zapošljavanja Republike Srbije za period 2021-2026. godine
Mart, 2021 arrow right pdf [3 MB]
Ex-post analiza Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine
Februar, 2021 arrow right pdf [3 MB]
Smernice o realizaciji otvorenog učenja i učenja na daljinu za učenike/ce sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dok su škole zatvorene: Unapređivanje inkluzivnog učenja u vreme COVID-19“
Decembar, 2020 arrow right pdf [8 MB]
Indeks društvenog razvoja gradova i opština u Republici Srbiji – Brošura
Decembar, 2020 arrow right pdf [313 KB]
Posledice Kovid-19 na položaj osetljivih grupa i grupa u riziku – uzroci, ishodi i preporuke
Decembar, 2020 arrow right pdf [5 MB]
Mapiranje podstandardnih romskih naselja prema rizicima i pristupu pravima u Republici Srbiji sa naročitim osvrtom na Covid-19 epidemiju
Decembar, 2020 arrow right pdf [12 MB]