Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Bojane Turajlić Vignjević na 41. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 6” (7. novembar 2018. godine, Impact Hub, Beograd)

Verujem da delite sa mnom mišljenje da pomažući drugima u njihovoj transformaciji, mi zapravo transformišemo sebe.

Imam 42 godine i nedavno sam počela nešto sasvim novo. Naime, 13 godina sam radila u jednoj visokoj školi na poslovima administracije i organizacije događaja; posao mi je bio zanimljiv, ali nisam uspela sebi da ispunim želju da počnem da predajem. Od decembra prošle godine dva udruženja su mi pružila tu šansu.

Prvo sam ženama s invaliditetom držala predavanja iz oblasti poslovne administracije, kako bi stekle kvalifikaciju za zaposlenje. To nisu bila klasična predavanja i razgovori o stručnim temama, već razmena životnih priča i dogovor šta raditi dalje kako bismo postigli cilj. Podrška polaznica, organizatora i porodice, kao i samo moje zalaganje tokom tog rada, podstakli su me da idem dalje u svojoj transformaciji.

Drugu šansu sam dobila u maju ove godine, kada sam postala moderator-predavač na informatičkoj radionici za sugrađane i sugrađanke starije od 55 godina, koja se održava jednom nedeljno u Kulturnom centru Majdan. Radimo na računarima, telefonima, tabletima – na svemu što nam je dostupno.

Ljudi u mom okruženju me pitaju: zašto baš rad sa starijima? Jednostavno je: oni nam prenose svoje iskustvo i energiju, a meni je čast kad čujem da u njihovim godinama žele da nauče nešto novo i što odvajaju vreme za dolazak na radionicu.

Što se tiče same informatičke radionice, ona u pravom smislu predstavlja primer saradnje između mladih i starijih. Neke od polaznica su profesorke u penziji ili su još uvek aktivne u nastavi i za moj razvoj je bilo značajno što su zapazile da imam talenat, da jasno i razumljivo prenosim znanje, smireno slušam pitanja i odgovaram na njih, ponavljam komande i korake u radu onoliko dugo koliko je potrebno da se usvoje i razumeju. Informatička radionica podrazumeva personalni pristup – u jednoj prostoriji okuplja polaznike i polaznice sa različitim nivoima znanja i svakome od njih treba posvetiti adekvatnu pažnju. Polaznici i polaznice su i različitih karaktera i mogućnosti, a neki se suočavaju i sa određenim preprekama: nemaju podršku supružnika, porodica ne razume da im mozak nije otišao u penziju, nemaju računar kod kuće, oporavljaju se od teške bolesti ili jednostavno nisu u mogućnosti da stalno dolaze na radionice.

Primetila sam da su novi polaznici i polaznice prilično zatvoreni u sebe, ruke su im hladne dok drže miša, stalno govore kako će teško naučiti reči engleskog jezika i rad na računaru… Svakako, ja ih potpuno razumem i drago mi je što su došli! Tokom radionice ulažem dodatni napor kako bih ublažila tu njihovu „hladnoću“ i nesigurnost, podstičem ih da povežu učenje sa onim što ih već raduje u životu, pratim njihove reakcije i promena se vidi već do kraja časa. Vidi se međusobna podrška, polaznici vole zajedno da rade zadatke. Recimo, neki od zadataka odnose se na kucanje tekstova poput recepata, pesama, opisa detinjstva; sve to čitamo na času, što je jedan od načina na koje sam uspela da ih ujedinim, da osećaju pripadnost grupi, međusobno se upoznaju i raduju svakom dolasku.

Imamo sve više novih polaznika i polaznica, a najstariji među njima imaju 83 godine. Umeju da mi kažu: „Bojana, čovek nije star onoliko koliko ima godina, već kako se oseća.“ Verujte mi, moji polaznici – kako volim da kažem: moje pčelice – pravi su omladinci i omladinke!

Svakako su mi dragi i podsticajni njihovi utisci koje bih volela da podelim sa vama:

• Baš je divno kako bojimo penzionerske dane.
• Danas sam baš bila uspešna, divno prenosiš znanje!
• Mislila sam da će mi biti potrebno tri godine da naučim da koristim mobilni telefon, a u stvari nije tako!
• Bojana, idem u posetu deci na nekoliko nedelja, molim te da ne odustaješ od toga što radiš i da budeš tu kad se budem vratila.

Radujem se svakoj pripremi i dolasku na radionicu, to mi je pravi odmor, uvek sam nasmejana posle tih susreta. Hvala vam što ste mi pružili priliku da sa vama podelim svoja radosna osećanja i otvorim vam srce!

***

41. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 6”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u sredu, 7. novembra 2018. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu”, uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) – na taj način su, već šestu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci i posetiteljke Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: šta podrazumeva aktivno starenje i koje su dobrobiti IT opismenjavanja starijih osoba; kako funkcioniše interaktivna audio-igra posvećena problemima slepih i slabovidih osoba; sa kojim teškoćama se u svakodnevnom životu susreću trans osobe u Srbiji; kako je organska poljoprivreda doprinela zapošljavanju žena u Babušnici; na koji način se organizuje kvalitetna visokoškolska stručna praksa; kako poboljšati zapošljivost mladih Roma i Romkinja; na koji inovativan način se mogu ublažiti teški životni uslovi kojima su izloženi beskućnici.

Bojana Turajlić Vignjević je sa publikom podelila priču o aktivnom starenju i međugeneracijskom pristupu inkluzivnom obrazovanju. Ovu temu smatra važnom jer veruje da su naši stariji sugrađani i sugrađanke bitni članovi/ce zajednice, a da celoživotno učenje svim ljudima donosi pozitivne promene. Nastava informatike za starije od 55 godina za nju još uvek predstavlja najveći izazov, ali podršku pronalazi u svojoj porodici i najbližem okruženju. Kao svoje najizraženije osobine navodi ljubav prema transformaciji i osetljivost za potrebe ljudi, a svojom pričom želi da dopre do svih građana i građanki.