Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Aleksandra Šćepanovića na 22. Beogradskom Ignite-u “Uključi se!” (21. oktobar 2013., Mixer House, Beograd)

Ispričaću vam jednu preduzetničku priču – priču o tome kako smo moj brat Ninoslav i ja pre četiri i po godine osnovali sopstveno preduzeće koje i dan-danas uspešno radi. U pitanju je hostel “Montana” na Kopaoniku, hostel koji smo sami osmislili, isprojektovali, izgradili i izreklamirali, u kojem smo tokom protekle četiri godine primali goste i upravo se spremamo za petu sezonu.

Ideja za ovaj posao je došla kada se Ninoslav vratio iz Kolorada, gde je u planinskom odmaralištu video velike mogućnosti za planinski turizam koje kod nas nisu bile iskorišćene. Naravno, sama ideja za posao nije dovoljna, već su postojali određeni preduslovi: nas dvojica smo godinama radili u turizmu, takođe smo mnogo putovali i, što je najvažnije, imali smo započetu sopstvenu porodičnu brvnaru na Kopaoniku koju je trebalo proširiti i prilagoditi za goste. Odlučili smo da apliciramo za kredit u Fondu za razvoj i dobili smo 15.000 evra sa rokom otplate od pet godina. Tome smo dodali neku našu ušteđevinu i pozajmice, i mogli smo da krenemo u akciju. Međutim, nije sve bilo baš tako lako kako se nama u početku činilo. Veoma brzo su te pare iscurele, pa smo još ispozajmljivali; i to je iscurelo, tako da je budućnost celog poduhvata dovedena u pitanje; ali, na kraju smo “na mišiće” i uz pomoć dobrih ljudi uspeli sve da završimo.

Početak se činio ružičastim: Nova godina je, svi kapaciteti su rasprodati i mi smo ubeđeni da je naša preduzetnička bajka počela! Međutim, to je upravo ona godina kada je sneg pao tek krajem februara, mi sedimo sami na planini, čekamo goste “dekintirani” i nije baš kul. Onda sneg pada, dolaze gosti, a nama se smrzavaju instalacije i kuća ostaje bez vode! To je bilo baš stresno. Ipak, ušli smo u period stabilnosti, navikli smo se na posao i na goste, ušli smo u rutinu i stres je postao manji.

Gosti su dolazili u “Montanu”, a mi smo ih slušali. Slušali smo njihove predloge i ideje kako da bude bolje i, što je važnije, slušali smo sebe, svoje srce, nešto unutrašnje što nam je govorilo kako dalje, šta treba raditi, a šta ne. Naravno, nismo slušali one koji su nas odvraćali od te ideje (“nemojte da uzimate kredit – skupo je”; “nemojte da pokrećete posao 300 km od Beograda”), jer smo verovali da mi to možemo. Dosta smo čitali – knjige na engleskom, na srpskom, o preduzetništvu, o planinskom turizmu, o marketingu usluga… Jednostavno, više smo voleli da učimo od ljudi koji su iskusniji od nas, nego na svojim greškama.

Preduzetnički život nam je doneo slobodu: da sami gospodarimo svojom energijom i idejama, da nikome ne polažemo račune, da svoje zamisli možemo da izguramo do kraja. Ali, takav život vam i oduzme slobodu: ne birate kada i koliko ćete da spavate, nema vas na žurkama i koncertima, nema vas na proslavama Nove godine, sa prijateljima… To je stil života koji smo prihvatili. Takav životni stil je postao i test za naše prijatelje: dok su se jedni stvarno radovali našim uspesima i gledali kako da nam pomognu, drugi su nam okrenuli leđa i otišli, jer više nismo bili zabavni. Na njihovo mesto su došli neki novi, kvalitetni ljudi koje smo usput upoznali.

Ono što nas gura svih ovih godina jeste neprestani napredak. Svaka sezona je bolja od prošle, usluga je unapređena, kuća izgleda sve bolje, naše pojavljivanje na Internetu je sve kvalitetnije, i to je nešto što te vozi da guraš i kad je teško. Evo nekih brojki kojima možemo da se pohvalimo: do sada smo imali goste iz 16 zemalja, a ove zime će ih biti iz preko 20; na sajtu TripAdvisor smo prvi među svim smeštajima na Kopaoniku; na svim sajtovima za bukiranje imamo ocene preko 90%. Naravno, tu ne stajemo! Imamo planove: cilj nam je da se u prvoj etapi proširimo na 30 kreveta, zatim na 50, i da “Montana” jednog dana može da primi ceo autobus. Posetite sajt hostela (www.montana.rs), a ako planirate skijanje na Kopaoniku, totalno treba da dođete kod nas!

***

U okviru aktivnosti kojima je obeležen Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, organizovao 22. Belgrade Ignite “Uključi se!”, koji je za temu imao socijalno uključivanje. Ovo izuzetno posećeno izdanje beogradskog Ignite-a održano je 21. oktobra 2013. godine u Mixer House-u (Karađorđeva 46), a desetoro sjajnih inspirativnih ljudi je, uz prevod na znakovni jezik, govorilo o inkluzivnom obrazovanju, aktivizmu i preduzetništvu mladih, socijalnom uključivanju marginalizovanih grupa (dece ulice, azilanata i osuđenika), borbi protiv trgovine ljudima, solidarnosti i prevazilaženju teškoća sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju. Posetioci Belgrade Ignite-a su u galeriji Mixer House-a mogli da pogledaju i izložbu plakata koji su pristigli na konkurs “Siromaštvo – re:akcija?”, koji su raspisali magazin LiceUlice i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Aleksandar i Ninoslav Šćepanović su braća i domaćini u hostelu “Montana”, zajedničkom projektu koji su zajedno zamislili i izgradili. Prelomni trenutak je bio kada se Ninoslav 2009. vratio iz Kolorada, US, gde je radio u planinskom odmaralištu, odakle je doneo mnogo „planinskih” ideja za posao i američki stav „Yes, we can!”. Napisali su biznis plan, konkurisali za „start up” kredit i dobili ga, uradili građevinski projekat i krenuli sa izgradnjom. Ubrzo su iz građevniske faze prešli u turistučku i drago im je što mogu da se pohvale da su u njihovom hostelu gostovali brojni gosti iz Rusije, Amerike, Velike Britanije, Francuske, Slovenije, Izraela, Ukrajine, Srbije, Crne Gore i BiH. Montana je mesto za sve one kojima tokom zimovanja odgovara da provode vreme sa ostalim gostima u dnevnom boravku, da zajedno sa njima doručkuju, ručaju, igraju Sony Play Station ili gledaju TV.