Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Aleksandre Jelić na 22. Beogradskom Ignite-u “Uključi se!” (21. oktobar 2013., Mixer House, Beograd)

U Centru za pozorišna istraživanja bavimo se primenjenim pozorištem, tj. jednostavnije rečeno, pokušavamo da pozorište približimo određenim društvenim grupama koje su najčešće na margini našeg društva, kako bismo im pružili mogućnost da koriste pozorište za lični razvoj, ali i za komunikaciju sa zajednicom i za promenu u toj svojoj društvenoj zajednici. Želim da vam govorim u ime ljudi koji nemaju svoj glas – verovatno ćete reći: s pravom nemaju – a to su ljudi iza rešetaka. (…)

O katastrofalnoj situaciji u srpskim zatvorima govore brojke: sredinom 2012. godine u zatvorima je bilo 12.000 ljudi, što je negde oko dvostruko više u odnosu na 2004. i 2005. godinu. Mi smo svoje aktivnosti započeli 2006. godine u Specijalnoj zatvorskoj bolnici i tokom šest godina je kroz dramske radionice prošlo oko 1.000 osuđenika i osuđenica. Realizovane su tri predstave: “Čarobnjaci iz O.Z.-a”, “Čiji si ti, Petre?”, “Pinokio 4-0-D”, a neke su bile i na zvaničnom programu BITEF Polifonije. (…)

Sistem radi obrnuto od onoga čemu treba da služi, a to je prevaspitavanje. U zavodskom sistemu osnovna stvar je bezbednost, to je broj jedan, a tek treba da se radi na prilazu čoveku i prevaspitanju. Mi u ApsArtu polazimo od potpuno suprotne premise: od toga da verujemo da svuda postoji čovek, ali mu treba prići na pravi način. Naravno, to je ponekad veoma teško, zato što većina tih ljudi ni sama ne veruje da može nešto da učini sa sobom, niti da nešto vredi. Mi smo šest godina radili u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, a onda nas je sistem “nagradio” time što su nam uvedeni komandiri na radionice. Ja sam tada odlučila da se povučem, jer je čitav rad postao obesmišljen. Sebi i drugima sam dala obećanje da ću se vratiti, ali ću sledeći put malo prodrmati taj sistem.

I evo: ove godine smo počeli projekat koji se zove “Od kršenja do stvaranja zakona”, jedan zaista ambiciozan i neobičan poduhvat, jer pokušavamo da od samih osuđenika – ljudi sa samog dna društvene lestvice – dobijemo informaciju o tome šta je to što ne valja, šta je to što im je potrebno da se promene, da učine jedan korak unapred i integrišu se u društvo. Želimo da sve te ideje naši pravnici formulišu u konkretne predloge i da ih kroz lobiranje vratimo u sam sistem. Jedno od sredstava koje koristimo jeste predstava “Banja robija”, koja je nastala kroz radionice sa osuđenicima u dva kazneno-popravna zavoda. Izvedena je 25. septembra u Novom Sadu i 2. oktobra u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica i odziv osuđenika je bio neverovatan, do sada je 300-400 ljudi videlo predstavu! Ali, sistem se uzdrmao. Predstava u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici je prekinuta, morali smo ranije da napustimo prostorije – uzbuna, prekid, da li će biti nastavka? Čega se sistem boji – pozorišta, istine? Da li je ijedno pozorište ikada izazvalo revoluciju ili pobunu? Zapravo smo negde optuženi da može da nastane pobuna u celom zatvorskom sistemu zbog naše predstave koja govori šta su problemi osuđenih lica. Međutim, mi se nadamo da će sve izaći na dobro. (…) Promena je ipak moguća, o tome mogu da svedočim kroz svoj višegodišnji rad sa osuđenicima, a dokaz tome je i činjenica da oko polovine našeg tima u ApsArtu čine bivši oduđenici. Predstavu planiramo da izvedemo u još nekoliko kazneno-popravnih zavoda i na javnim mestima u Novom Sadu i u Beogradu, 20. i 21. decembra u Domu omladine. Pozivam vas da nam se pridružite, a nadam se da nas sistem neće potpuno opstruirati da završimo ovu važnu stvar.

Znam da niko ne voli prekršajce, zločince, znam da niko ne voli pedofile, silovatelje i sve ostale, ali verujte: zatvor nije negde tamo i nije da vas se ne tiče! Zatvor počinje od nas, od naših srca koja su puna predrasuda i u kojima nema mesta da pružimo ruku drugima i drugačijima.

***

U okviru aktivnosti kojima je obeležen Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije je, u saradnji sa udruženjem “Srbija u pokretu”, organizovao 22. Belgrade Ignite “Uključi se!”, koji je za temu imao socijalno uključivanje. Ovo izuzetno posećeno izdanje beogradskog Ignite-a održano je 21. oktobra 2013. godine u Mixer House-u (Karađorđeva 46), a desetoro sjajnih inspirativnih ljudi je, uz prevod na znakovni jezik, govorilo o inkluzivnom obrazovanju, aktivizmu i preduzetništvu mladih, socijalnom uključivanju marginalizovanih grupa (dece ulice, azilanata i osuđenika), borbi protiv trgovine ljudima, solidarnosti i prevazilaženju teškoća sa kojima se suočavaju osobe s invaliditetom i deca sa smetnjama u razvoju. Posetioci Belgrade Ignite-a su u galeriji Mixer House-a mogli da pogledaju i izložbu plakata koji su pristigli na konkurs “Siromaštvo – re:akcija?”, koji su raspisali magazin LiceUlice i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Aleksandra Jelić je pozorišni i filmski reditelj. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je nekoliko nagrada za dokumentarne filmove. Osniva 2004. godine ApsArt Centar za pozorišna istraživanja i fokusira se na oblast primenjenog pozorišta tj. upotrebe dramskih tehnika i formi u radu za različitim društvenim grupama, za lični razvoj i društveni angažman. Veliki deo aktivnosti posvećuje radu sa osuđenicima u srpskim zatvorima. Formira promenljivu trupu u Specijalnoj zatvorskoj bolnici pod nazivom “Čarobnjaci iz O.Z-a” (O.Z. je skraćenica za Okružni zatvor). Sa osuđenicima, baveći se njihovim pričama, pravi predstave koje se izvode na beogradskim scenama ali za publiku koja dolazi u zatvor. Predstava “Čiji si ti, Petre?” bila je deo programa BITEF Polifonije 2009. godine. Za rad u zatvoru ApsArt 2009. godine dobija nagradu ERSTE Fondacije za socijalnu integraciju između 1.300 projekata iz regiona. Godine 2011. na Novom Begradu osniva ApsArt Pozorište zajednice, prvi community theatre u Srbiji, mesto koje je za građane Novog Beograda platforma za kreativni razvoj ali i društveni angažman u zajednici. Veruje u celoživotni razvoj i moć promene – najpre lične, a zatim i društvene, ako postoji posvećenost i ljubav. Aleksandra Jelić piše za Blog o socijalnom uključivanju.