Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: MESTO ZA NAS (Blog o socijalnom uključivanju)

Harijet Tabman rođena je u Merilendu između 1820. i 1825. godine, i njeno pravo ime bilo je Araminta Harijet Ros. Njeni roditelji su bili robovi porodice Tompson Brods, kao i ona i njenih devet braće i sestara. Svakog dana bila je izložena fizičkom nasilju, pa je zbog višegodišnjeg ugnjetavanja i jedne ozbiljne povrede imala trajne posledice. Harijet je trpela bolove, napade i glavobolje čitavog života.

Usled smrti svog robovlasnika, 1849. godine Harijet odlučuje da pobegne u Filadelfiju, a zatim u Pensilvaniju. Pobegla je kroz podzemne tunele, dugačke više od 150 kilometara. Ovim putem kasnije je izvlačila ljude iz robovlasničkog plantažnog sistema. Izbegavala je policiju, mafijaše, lovce na ucenjene glave i robove. Zbog toga su tokom pokušaja da dođu do Severa uglavnom spavali u močvarama i kretali se samo noću. Kada bi krenuli, svakome ko pomisli da pobegne zapretila bi da će ga ubiti. Nazivali su je Crni duh, i njena glava bila je ucenjena na visoku sumu. Poznati su mitovi o tome da je jednom morala da drogira bebu da ih ne bi otkrili i da je jednom muškarcu rekla „nastavi dalje ili umri“. Preporučivala je bežanje subotom jer su robovlasnici nedeljom odmarali pa ne bi primetili da neko nedostaje sve do ponedeljka, kao i bežanje tokom zime jer su tada dani kraći. Učestvovala je u 13 misija prevođenja robova sa Juga na Sever. Procenjuje se da je spasla oko 3.000 ljudi.

Udaje se 1844. godine za oslobođenog čoveka Džona Tabmana. U to vreme je i promenila svoje ime, verovatno da bi odala počast majci.

Promena zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je naterao vlasti na Severu da vraćaju ljude u robovlasništvo na Jugu, promenio je podzemne rute. Harijet je organizovala transfer ljudi u Kanadu koja je u to vreme zabranjivala ropstvo. Pomagala je i abolicionisti Džonu Braunu prilikom regrutacije vojnika, bila je prva žena špijun Unionista pod imenom „Mojsije“ i vodila je napad na Kombahi River, kada je sa 150 crnih vojnika prešla na Jug i oslobodila više od 700 robova. Bila je i kuvarica i medicinska sestra koja je lečila vojnike od dizenterije.

Harijet je patila od narkolepsije. Kada je čuvar na jednog roba bacio teg pogodio je nju, i zbog te povrede glave često je dugo spavala.

(…)

Tekst “Pusti narod moj” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.