Vlada Republike Srbije
Stefan Stevanović, slepi učenik niške gimnazije, maturirao uz pomoć učenika iz odeljenja. Celo odeljenje humano. Svakog dana dovodili ga i odvodili iz škole i pomagali mu da uči.
O njemu su četiri školske godine brinuli kao o svom najrođenijem jer je bio izuzetan, uvek raspoložen, pozitivan i veseo. Za njih je Stefan Stevanović iz sela Šarlinac kod Doljevca, potpuno slepi učenik elitne gimnazije “Svetozar Marković” u Nišu, bio i više od druga, pa su mu svojski pomogli da zajedno maturiraju.
Zbog toga je učenicima odeljenja četvrto tri prilikom uručivanja maturskih diploma, Kolo srpskih sestara dodelilo i nagradu za humanost! Jer, svi ti učenici su još pre četiri godine, kada je Stefan postao gimnazijalac, pokazali da su njegova strahovanja kako će biti prihvaćen u odeljenju bila bez osnova.
A učenici su se još tada dali u “akciju”. Kako je Stefan morao svakog dana da putuje, roditelji su ga vozili od sela do Doljevca, i smestili u autobus za Niš. Na stanici je svog slepog druga, svakog dana, dočekivao po jedan učenik odeljenja četvrto tri i dovodio ga do gimnazije. Kad je zvonilo za kraj nastave, put se ponavljao.
A Stefanu, sjajnom dečaku i velikom drugu, ništa nije bilo teško. U početku mu je bilo žao što je malo usporavao izradu kontrolnih zadataka i testova, jer su morala da mu se čitaju pitanja. Ipak i to se veoma brzo promenilo, jer su njegovi drugovi raznim akcijama sakupili 3.500 evra i kupili mu štampač sa Brajevim pismom!
– Sada će mu biti lakše i učenje na fakultetu – kaže Predrag Pavić, jedan od Stefanovih školskih drugova.
– Išao je sa nama na ekskurzije, a pokušavali smo kad god smo mogli da poštedimo njegove roditelje.
Reči hvale za spelog učenika imala je minulih godina i Olga Dragojlović, direktorka gimnazije “Svetozar Marković”, koja podseća da su za Stefana prilagodili učionicu u prizemlju, organizovali prevoz i maksimalno pripremili decu.
– Pogledajte mu samo dnevnik, sve same petice – likovala je direktorka. – Ispalo je najbolje moguće, iako nam je to prvi slepi gimnazijalac.
Stefan Stevanović, koji je u niškoj gimnaziji stekao prijatelje za ceo život, kaže da ih doživljava kao svoju porodicu.
– Samo zahvaljujući njima, uspešno sam završio gimnaziju – veli Stefan.
Dečak iz Šarlinca je osam godina bio u internatu Specijalne škole “Veljko Ramadanović” u Zemunu. Putovao je ponedeljkom do Beograda, a vraćao se petkom, kako bi makar vikendom bio sa roditeljima. Kada je završio školu, proglašen je za đaka generacije osnovne škole, glumio je u pozorištu “Duško Radović”, recitovao… Uspeo je Stefan da završi nižu muzičku školu, svira klavir, dokazao se u atletici, zna i esperanto!
A pre prijemnog ispita u niškoj gimnaziji, brižni Stefanovi roditelji Gorica i Sava pažljivo su proučili Zakon o osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju da vide da li za želju njihovog sina ima prepreka. Pozvali su i Ministarstvo prosvete, odakle su dobili punu podršku da istraju u želji. A sada, kada je Stefan maturirao, uvideli su da nisu pogrešili. A srce im je puno. Nadaju se da će hrabri Stefan, bez obzira na svoj hendikep, uspešno da završi i Pravni fakultet, koji planira da upiše.
Izvor: Večernje novosti
pdf [3 MB]
Napiši komentar