Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Srbija je neznatno napredovala po konkurentnosti pošto se u izveštaju Globalni indeks konkurentnosti 2016-2017 popela za četiri pozicije, na 90. mesto među 138 zemalja, objavio je 28. septembra Svetski ekonomski forum. Zemlje regiona, osim BiH, bolje su pozicionirane od Srbije dok su prva tri mesta na listi zadržale Švajcarska, Singapur i SAD a najmanje konkurentan u svetu je Jemen.

Gledano prema kriterijumima za ocenu konkurentnosti, Srbija je po zdravstvu i osnovnom obrazovanju 53. u svetu, po visokom obrazovanju i obukama 69. a po infrastrukturi 74.

Međutim, po pod-indeksu inovacije i faktori sofisticiranosti Srbija je među poslednjima sa 120. mestom u svetu odnosno na 125. mestu po sofisticiranosti biznisa i na 108. po inovacijama.

Srbija se nije dobro pokazala ni po efikasnosti tržišta proizvoda, efikasnosti tržišta rada, razvoju finansijskog tržišta.

Od zemalja iz okruženja, sve osim Bosne i Hercegovine su bolje plasirane od Srbije – Makedonija je na 68. mestu, Hrvatska na 74, Albanija na 80, Crna Gora na 82. a BiH na 107.

Globalni indeks konkurentnosti koji objavljuje Svetski ekonomski forum dobija se kombinacijom podataka od međunarodnih institucija i rezultata ankete privrednika, a pokazuje kakvi su uslovi za poslovanje u rangiranim zemalja i njihova pozicija prema kreditorima i potencijalnim investitorima.

Najveći napredak u makroekonomskom okruženju

Predstavnici Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) istakli su da je Srbija u makroekonomskom okruženju ostvarila najveći napredak na listi SEF o globalnoj konkurentnosti.

Niži nivo budžetskog deficita i veće učešće štednje u bruto domaćem proizvodu (BDP), kao i razvijenost finansijskog tržišta i efikasnost tržišta rada najviše su doprineli da se Srbija nađe na 90. mestu, rekao je na konferenciji za novinare istraživač FREN-a Svetozar Tanasković.

On je naveo da je otpočinjanje reformi pozitivno uticalo na konkurentsku poziciju Srbije na globalnoj lestvici, ali da je potrebno da one budu nastavljene i ubrzane jer je Srbija i dalje među lošije rangiranim zemljama.

Na osnovu podataka o makroekonomskom okruženju Srbija je na listi Globalni indeks konkurentnosti napredovala za 22 mesta, a po razvijenosti finansijskog tržišta za 10 mesta.

Vodeći privrednici u Srbiji su, kako je rekao Tanasković, ocenili da je u odnosu na 2015. jednostavnija procedura za dobijanje kredita i ima više mogućnosti za prikupljanje kapitala za nove preduzetničke projekte.

Direktorka FREN-a Jelena Žarković Rakić je istakla da privrednici u Srbiji ukazuju da su poreske stope i doprinosi na zarade jedna od prepreka za bolje poslovanje, zatim neefikasnost državne birokratije, nestabilni propisi i pristup izvorima finansiranja.

Ona je ocenila da postoje primeri zemalja gde je smanjeno oporezivanje rada, a u tom slučaju umanjeni budžetski prhodu mogu da se nadomeste progresivnim porezima na zarade.

Direktorka USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Dragana Stanojević je ukazala da Srbija treba da nastavi da popravlja kvalitet institucija i menja obrazovni sistem, kako bi privreda mogla da obezbedi što kvalitetnije kadrove.

Navela je da su bolja naplata poreza i efikasnija borba protiv sive ekonomije popravili konkurentnost Srbije i da i u toj oblasti ima protsora za dalje napredovanje.

Srbija je po globalnoj konkurenosti najbolje bila rangirana 2008, kada je zauzimala 85. poziciju, a najgore 2013. jer je bila na 101. mestu.

Inovacije važne koliko i infrastruktura

Najkonkurentnija ekonomija Evropske unije je Holandija, na četvrtom mestu globalne liste, Nemačka je peta a među prvih deset u svetu su i Švedska, Velika Britanija i Finska.

Međutim, razlike u konkurentnosti među članicama EU prilične su pa je Španija na 32. mestu, Italija je 44. a Grčka 86. Pri tome je Španija napredovala a Italija pala za jedno mesto dok je Grčka pala za pet mesta.

Britanija je skočila za tri mesta i sa sedmom pozicijom na listi SEF ima najbolji rezultat za deset godina. Međutim, upozoravaju iz Foruma, to bi moglo da se preokrene zbog Bregzita.

Istovremeno je Francuska, druga po snazi ekonomija zone evra posle Nemačke, napredovala za jedno mesto, na 21.

“Za sve ekonomije u Evropi očuvanje i unapređenje prosperiteta zavisiće u velikoj meri od njihove sposobnosti da iskoriste inovacije i talente svoje radne snage”, ističe se u saopštenju Foruma.

Forum upozorava na necarinske barijere za trgovinu i u razvijenom i u zemljama u razvoju, kao i na iscrpljujuće carinske procedure i propise koji nepovoljno deluju na direktne strane investicije i strano vlasništvo. Kako se ističe, taj trend je najvidljiviji u zemljama sa visokim i višim srednjim prihodima.

“Smanjenje otvorenosti globalne ekonomije narušava konkurentnost i otežava liderima da predvode održiv, inkluzivan rast”, istakao je osnivač i predsedavajući Foruma Klaus Švab (Schwab).

Forum analizira i zašto kvantitativne olakšice i druge mere monetarne politike nisu bile dovoljne da ponovo “potpale” dugoročni rast najrazvijenijih ekonomija sveta. Izveštaj je pokazao da takve intervencije u ekonomijama koje su manje konkurentne nisu imale dobre rezultate kao u konkurentnijim, što ukazuje da je snažna konkurentnost ključni zahtev za uspeh monetarnih stimulansa.

Takođe izveštaj ukazuje šta treba da budu prioriteti zemalja u razvoju. Iako će osnovni pokretači konkurentnosti, kao što su infrastruktura, zdravstvo, obrazovanje i dobro funkcionisanje tržišta, uvek biti značajni, podaci iz indeksa pokazuju da su danas za konkurentnost i rast važne i performanse neke zemlje na polju tehnološke pismenosti, sofisticiranosti biznisa i inovacija.

Izvor: EurActiv.rs, Beta