Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Nataša Todorović (Blog o socijalnom uključivanju)

Često u medijima, na sportskim takmičenjima, na akcijama koje organizuju humanitarne organizacije, kao i na različitim skupovima čujemo „uključili su se volonteri“ ili „volonteri su pomogli“. Postoje i slučajevi kada imamo volontere koji rade, iako nisu zaposleni. Ovde se otvara nekoliko pitanja na koja treba da damo odgovor. Šta je to zapravo volontiranje? Mogu li starije osobe da budu volonteri? Da li volontiranjem samo pomažemo osobi u nevolji ili pomažemo i sebi?

Pre svega volontiranje i volonterski rad predstavljaju jedan od najefikasnijih oblika učestvovanja građana u procesima razvoja društva. Volontiranje afirmiše ono najplemenitije u ljudima – slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude. Volontiranje u praksi razvija međusobnu solidarnost i toleranciju, menja svest i stavove građana i doprinosi poboljšavanju kvaliteta života u zajednici

Šta je volontiranje?

Volonterski rad predstavlja svesno poklanjanje vremena, veština, znanja i energije za dobrobit drugih ljudi i zajednice bez materijalne nadoknade. Volontiranje je mobilizacija i angažovanje pojedinaca i grupa koji dobrovoljno pristaju da pružaju usluge određenoj populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu. Volontiranje je zasnovano na idejama samopomoći, uzajamne pomoći i filantropije. (Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada (2006.)). Volontiranje je rad u korist drugih ili konkretne svrhe za koji se ne dobija plata za uloženo vreme i pružene usluge. Volontiranje se smatra altruističkom aktivnošću i u osnovi je namera da se promovišu viši ciljevi i poboljša kvalitet života ljudi.

Ko su volonteri?

Volonteri mogu biti osobe iz svih društvenih grupa, svih uzrasta i imovinskih stanja, a aktivnosti na kojima se angažuju takođe variraju od učestvovanja u periodičnim akcijama do stalnih programa. Volonteri mogu da rade jednostavne fizičke poslove, ali i da ispunjavaju složene, stručne zadatke. Volonter može bez ograničenja da bude svako – volonteri su osobe poput nas samih, to su osobe koje dobrovoljno pružaju direktnu neplaćenu uslugu jednoj ili većem broju osoba sa kojima nisu u srodstvu. Volonterski rad je proširivanje i produbljivanje dobrih komšijskih odnosa i ulaganja vremena i truda u svoju zajednicu i okruženje. Volonteri rade na unapređenju svoje zajednice i istovremeno kroz rad, brigu i učenje menjaju svoje živote i živote svojih sugrađana.

Volonteri su nezamenljiv resurs svakog društva koje teži razvoju i njihov učinak je višestruk. Volontiranje osim što rešava probleme ugroženih kategorija stanovništva takođe izgrađuje i ličnost onih koji volontiraju i pomaže društvu da se stupa humanijim smerom razvoja i solidarnosti.

Volontiranje i zdravlje

Volontiranje poboljšava opšte zdravstveno stanje.

Kanadska studija (objavljena na Univerzitetu Britanske Kolumbije) bavila se uzorkom od pedesttroje kanadskih srednjoškolaca koji su se bavili volonterskim radom tako što su jedan čas nedeljno vodili vanškolske aktivnosti osnovaca iz svog kraja i kontrolnom grupom od još pedesetroje srednjoškolaca bez volonterskog angažmana. Na početku istraživanja izmereni su indeks telesne mase, nivo zapaljenskih procesa u organizmu i nivo holesterola, što su sve faktori od značaja za kardiovaskularno zdravlje. Nakon 10 nedelja eksperimentalna grupa imala je niži nivo holesterola, niži nivo zapaljenskih procesa i niži nivo masti u ukupnoj telesnoj masi.

Volontiranje poboljšava mentalno zdravlje osobe i pomože joj da živi duže.

Analiza podataka iz 40 objavljenih stručnih radova pokazuje: kod volontera je manja učestalost depresije nego kod osoba istih godina koje ne volontiraju, a nivo zadovoljstva životom im je viši, osećaju se srećno.

(…)

Tekst “Stariji i volontiranje” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.