Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Svako deseto dete u svetu prinuđeno da radi

Objavljeno 13.06.2019.

TDH Izveštaj o dečijem radu za 2019. godinu - naslovna stranaSkoro svako deseto dete u svetu, ukupno više od 150 miliona, mora redovno da radi da bi finansijski pomoglo svoju porodicu. Od tog broja, gotovo polovina, 72 miliona devojčica i dečaka rade u ekstremnim i eksploatatorskim uslovima, pokazao je izveštaj o dečjem radu organizacije Ter dez om (Terre des Hommes), koji je objavljen povodom Međunarodnog dana dečjeg rada, 12. juna.

Deca koja rade u ekstremnim uslovima često su tretirana kao roblje, rade u rudnicima, na plantažama pamuka, na pesticidima zagađenim njivama, ili kao sluge i služavke bez radnog vremena. Ta deca često pate od teških telesnih i mentalnih zdravstvenih problema, ne mogu da pohađaju školu i retko kada imaju vremena za igru.

Dobra vest je to što je u protekloj deceniji udeo dečjeg rada u svetu značajno smanjen. Još 2000. godine radilo je 246 miliona dece. Organizacija Ter dez om ipak upozorava da problem i dalje postoji.

U nekim delovima sveta cele privredne grane zavise od rada maloletnika/ca. Tako je na zapadnoafričkim plantažama kafe, prema nekim procenama, zaposleno oko 2,2 miliona dece, koja delom rade i po ceo dan.

Afrika sa ukupno 72 miliona maloletnika/ca koji rade ima najveću stopu dečjeg rada u svetu, a sledi Azija sa 62 miliona. Više od dve trećine dece radi u poljoprivredi.

Takav rad koji je iznuđen siromaštvom mnoge porodice gura u začarani krug – decu sprečava da pohađaju školu i da tako jednog dana poboljšaju sopstvene uslove života.

Prilikom posete Ženevi povodom 100. godišnjice osnivanja Međunarodne organizacije rada (ILO) i nemačka kancelarka Angela Merkel je ukazala i na taj globalni problem, rekavši da je to situacija koja se nipošto ne sme prihvatiti. Ona je rekla da je noćna mora to što gotovo polovina dece koja rade imaju svega od pet do deset godina.

Komisija za decu nemačke vlade pozdravila je rad međunarodnih organizacija kao što je Ter dez om i poručila da svaki pojedinac svesnim odlukama kao potrošač može nešto da uradi protiv eksploatacije dece.

Ulogu privrede u eksploataciji dečje radne snage naglasio je i direktor nemačkog ogranka Fonda UN za decu (UNICEF) Kristijan Šnajder. Prema njegovim rečima, pored vlada, i preduzeća „snose veliku društvenu odgovornost, koja daleko prevazilazi samo strogu zabranu dečjeg rada u njihovom globalnom lancu poslovanja”.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava stoga zahtevaju i sveobuhvatna rešenja. Sve bi države trebalo da uvedu obavezno školovanje, a završetak obaveznog školovanja morao bi da bude zakonski usklađen sa minimalnim uzrastom za zasnivanje radnog odnosa.

Zahteva se i jačanje nadležnih državnih inspekcija i kažnjavanje poslodavaca koji izrabljuju decu. Od odsudnog značaja je i upoznavanje roditelja sa individualnim i društvenim posledicama eksploatacije dečjeg rada, smatraju te organizacije.

U većini država u svetu postoje zakoni koji zabranjuju zasnivanje radnog odnosa ispod određenog uzrasta.

U Srbiji radni odnos prema Zakonu o radu „može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima”.

Takav radni odnos sa licem mlađim od 18 godina zahteva „pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca”, lekarski nalaz i dozvoljen je samo „ako takav rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje maloletnika, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom”.

U okviru Ciljeva održivog razvoja usvojenih u UN 2015. godine gotovo sve države su se obavezale da će do 2025. godine potpuno iskoreniti izrabljivački dečji rad.

Izvor: EURACTIV.de, preuzeto sa www.euractiv.rs

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <

Blog > <

Earlier
Tamara Savović
Kursevi ili realna podrška? Na osnovu Izveštaja o položaju i kapacitetima sigurnih kuća u Srbiji, sprovedenog u saradnji Tima za socijalno [...]
čet, sep 10, 2020
Source: Inkluzija blog
Ana Mirković - Beogradski Ignite
Transkript govora Ane Mirković na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Želela bih s vama da [...]
sri, sep 02, 2020
Source: Inkluzija blog
Suzana Gajić Jovanović
Bila jednom jedna devojčica sa nepunih 13 godina. Voditeljka slučaja u centru za socijalni rad otpočela je rad sa njom [...]
pon, avg 31, 2020
Source: Inkluzija blog
Željko Mitkovski - Beogradski Ignite
Transkript govora Željka Mitkovskog na 43. Beogradskom Ignite-u „UKLJUČI SE online 8” (8. jun 2020. godine) Dolazim iz Fondacije „Ana i [...]
pet, avg 28, 2020
Source: Inkluzija blog
SIPRU_BLog
Obrazovanje ne treba da bude mehanički sistem koji funkcioniše po principima naredbi koje daje nastavnik/ca i primene usvojenih naredbi, već [...]
čet, avg 27, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

Lista digitalnih alata za rad sa decom i učenicima kojima je tokom učenja na daljinu potrebna dodatna podrška
August, 2020 arrow right pdf [485 KB] arrow right docx [38 KB]
Pregled podataka gradova i opština o merama za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u 2019. godini
Jul, 2020 arrow right pdf [200 KB]
Nagrada za doprinos razvoju svih oblika pristupačnosti 2019 – brošura
Jul, 2020 arrow right pdf [13 MB]
Analiza dohotka najsiromašnijih decila stanovništva Srbije: Fokus na poljoprivredu
Jul, 2020 arrow right pdf [2 MB]
E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]