Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Rajke i Anđele Čeh na 39. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 5” (24. oktobar 2017. godine, Impact Hub, Beograd)

Ja sam Rajka. U ličnoj karti sam Mija Popović, zato što mi ne dozvoljavaju da imam potpuno žensko ime. Nije zakonski uređeno da meni, kao trans* osobi, u ličnoj karti bude naveden ženski pol, što mi stvara ogromne probleme.

Moram da vam se izvinim – pošto sam prehlađena i ne mogu da govorim, molim moju drugaricu Anđelu da nastavi moju prezentaciju.

Anđela:

Kako izgleda jedan dan pripadnika trans* zajednice u Srbiji i sa čime se sve trans* osobe susreću? Za početak, važno je da se kaže da su trans* osobe one kod kojih pol predodređen rođenjem nije u skladu sa njihovim rodnim identitetom. Tako, recimo, postoje osobe koje su rođene kao muškarci, ali se osećaju kao žene i žive kao žene 24 sata dnevno, i obrnuto.

Za trans* osobu, nemogućnost dobijanja lične karte koja odgovara rodnom identitetu predstavlja izvor problema svaki put kad ode u poštu ili banku, kad želi da podigne novac ili se zaposli – rečju, kad god treba da priloži svoj lični dokument. Sve je u redu dok službenici ne vide da njen JMBG označava pogrešan pol, pa odmah pretpostavljaju da trans* osoba falsifikuje lična dokumenta, odnosno da to nije ona. A kad nemate lični dokument koji potvrđuje vaš identitet – vi pred zakonom ne postojite i ne možete da potražujete niti da ostvarujete bilo koje pravo koje je garantovano Ustavom i zakonima ove zemlje.

Mi iz organizacije „Egal” borimo se za to da trans* osobe budu zakonski prepoznate, što, između ostalog, podrazumeva i usvajanje izmena i dopuna Zakona o matičnim knjigama, koje bi omogućile da se trans* osobama izdaju lična dokumenta koja su usklađena sa njihovim rodnim identitetom. Time bi se sprečilo da one budu diskriminisane na apsolutno svakom koraku i obezbedilo bi se da ne moraju stalno iznova da pravdaju svoj identitet, zbog čega ne mogu ni da se školuju, ni da se zaposle, ni da zarađuju za život, a samim tim ni da žive kao svi građani i građanke ovog društva.

Cela LGBT zajednica je izložena velikom nasilju, a to posebno važi za trans* osobe, pre svega iz razloga što su jako vidljive. Možda vam je poznat slučaj iz maja ove godine, kada je našu sestru Leonu u centru Beograda napala grupa nekih momaka i na nju bacila betonski blok – što se može smatrati maltene pokušajem ubistva – i to samo iz razloga što je Leona trans* i što se takva različitost ne prihvata. Trans* osobe odišu voljom za životom, vole da nastupaju i jako se trude da se njihov glas čuje, ali ta vidljivost ih istovremeno čini i beskrajno izloženima, pa su, samim tim, u većoj opasnosti da trpe nasilje i diskriminaciju, da budu na neki način neprestano obeležene.

Ono što mi možemo da uradimo jeste da iz prvog lica – iz svog roda – govorimo o svojim problemima. Pozivamo vas da se pridružite „Egalu” i Festivalu kulture, aktivizma, zdravlja i politika trans* zajednice „Trans*Frontall”, koji u punom sjaju predstavlja trans* zajednicu. Dođite da vidite ko smo mi, da čujete za šta se borimo i da nam pomognete, zato što mi predstavljamo sastavni deo ovog društva i podjednako smo važni kao svi građani i građanke.

***

39. Beogradski Ignite pod nazivom „Uključi se br. 5”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 24. oktobra 2017. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana „Srbija u pokretu” – na taj način su, već petu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: kako aktivno starenje produžava mladost; na koji način treba razvijati veštine dece bez roditeljskog staranja; kako izgleda dan prodavca časopisa Liceulice; kako žive i školuju se deca migranti; da li devojčice mogu da budu rokerke; ima li slobode posle odslužene zatvorske kazne; ko su osobe koje pružaju podršku ženama sa invaliditetom; koji su problemi svakodnevice trans* osobe u Srbiji; kako osnažiti osobe sa invaliditetom kroz programiranje; kako je jedna mlada žena postala uspešna preduzetnica.

U Rajkinoj ličnoj karti stoji ime i prezime Mija Popović. Rajka je frizerka i aktivistkinja organizacije „Egal” koja se bori za prava transrodnih osoba i čiji je moto „Jednaki svi, svuda”. Rajka na sopstvenoj koži oseća nedostatke sistemske podrške i diskriminaciju, a od drugih je izdvaja hrabrost da jasno i glasno bude ono što jeste u društvu koje je sporo i loše prihvata različitosti. Rajku pokreće njena zajednica i želja da pomogne drugima. Zbog lošeg zdravstvenog stanja usled prehlade, Rajki je u Ignite nastupu pomogla njena prijateljica, aktivistkinja Anđela Čeh, inače jedna od autorki Bloga o socijalnom uključivanju.