Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Veliki broj žena sa teritorije Ražnja višestruko je marginalizovan u pogledu mogućnosti zapošljavanja, jer su brojnim obavezama vezane za domaćinstvo i porodicu. Za pokretanje sopstvenog biznisa uglavnom nemaju odgovarajuće obrazovanje i znanje. Međutim, uz malu podršku zajednice, one su pokazale spremnost da se posvete poljoprivrednoj proizvodnji, izradi suvenira, kao i promociji crepuljarstva kako bi od zaborava sačuvale jedinstvenu tehniku izrade crepulje, karakterističnu za ražanjski kraj.

Ana N. jedna je od 22 žene članice ženske poljoprivredno socijalne zadruge „Ražanjke“. Ana dolazi iz Starog Bračina, sela udaljenog 10 km od varošice Ražanj. Ima 35 godina, udata je i ima ćerku. Završila je gimnaziju, a studije je napustila zbog udaje. Poput velikog broja žena iz ruralnih područja, Ana živi u okviru porodičnog gazdinstva koje broji više članova različitih generacija. Zbog pandemije koronavirusa ostala je bez posla u firmi za preradu drveta i suočila se sa velikim egzistencijalnim problemom. Ana je vrlo talentovana osoba, bavi se izradom suvenira od drveta koje oslikava metodom pirografije, izrađuje suvenire tehnikom hladnog porcelana i aktivna je u okviru porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi gajenjem voća, povrća i proizvodnjom kozjeg sira. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, Anina porodica nije u mogućnosti da sama opremi svoje gazdinstvo za ozbiljniju preradu voća i povrća ili proizvodnju sira za tržište. Uglavnom, sve  svoje proizvode prodaju na lokalu, koje je vrlo ograničeno i malo tržište, po značajno nižim cenama.

Usled novih pravnih propisa vezanih za prodaju prehrambenih proizvoda sa kućnog praga, Ana nema mogućnost da prerađuje svoje sirovine u gotove proizvode (džem, slatko, turšija) i ponudi ih radnjama. Nova zakonska regulativa Ani onemogućava da ostvari veće prihode (troškovi usklađivanja objekata na gazdinstvu u skladu sa propisima veliki su za ženu bez stalnih prihoda) kao i sezoničnost poljoprivrednih proizvoda. Ovo je i Anin glavni motiv za ulazak u zadrugu – mogućnost plasmana svojeručno napravljenih suvenira i ostalih poljoprivrednih proizvoda putem sigurnog kanala za prodaju, preradu sirovina u pogonima koji su u skladu sa zahtevima bezbednosti hrane i nesmetanog izlaska na šire tržište sa deklarisanim proizvodima. Ana je takođe jedna od nekoliko zadrugarki koja je zainteresovana da nauči tehniku izrade crepulje, budući da poseduje talenat za ručnu izradu različitih predmeta.

Formiranjem inovativne ženske poljoprivredno-socijalne zadruge, kao organizacionog modela zapošljavanja žena, povećava se privredna aktivnost u Ražnju i poboljšava se poslovna klima u korist lokalnih proizvođača poljoprivrednih proizvoda (olakšan plasman, prerada sirovina u kontrolisanim uslovima bez opasnosti od kontaminacije proizvoda čime se smanjuju troškovi prerade i povećavaju prihodi domaćinstava).

Sprovođenjem teorijskih i praktičnih radionica povećan je stepen znanja i veština 22 žene za upravljanje i rad u novom organizacionom obliku. Polaznice su  prošle niz radionica nakon kojih su potpuno osposobljene da uđu u zadrugu kao osnivačice (menadžment Zadruge), kooperantkinje ili da se sezonski angažuju na poslovima u zadruzi. Žene su se osposobljavale da samostalno vode zadrugu, da budu upoznate sa koracima kako bi se dobio finalni deklarisan proizvod koji je prilagođen za plasman na tržište, kao i da promovišu i plasiraju proizvod na tržište.

„Kod nas su žene prilično ugrožene, iako se na njihovom osnaživanju radi mnogo u našoj opštini kroz razne projekte“, kaže Ana, koja zadrugu vidi kao priliku za sebe i svoju porodicu prvenstveno u domenu ostvarivanja prihoda, što je i zajednički motiv svih žena uključenih u zadrugu. „Dobile smo priliku da kroz zadrugu, radionice i kooperantske ugovore dođemo do znanja, veština, samopouzdanja, nezavisnosti i prihoda. Budući da zadruga još uvek ne poseduje opremu za preradu poljoprivrednih sirovina, gde bih mogla da kao kooperantkinja preradim svoje voće i povrće u gotove proizvode, najviše sam zainteresovana za plasman svojih ručno napravljenih suvenira i imam želju da naučim da izrađujem crepulje (vrsta glinene posude)“, saznajemo u razgovoru sa Anom njene dalje poslove planove.

Ana je posebno zahvalna Mileni Janković iz Turističke organizacije Ražanj i Renati Bajkić, koordinatorki projekta, kao i majstoru Voji. „On se svom snagam trudio da nam prenese svoju tajnu izrade crepulja i istinski se trudio da nas nauči svemu što zna. Zato bih predložila da se ceo proces detaljno zabeleži kamerom kao zaostavština budućim generacijama, ali i kao podsetnik, uputstvo za nas koji time želimo da se bavimo. Mogu vam reći da su sve polaznice uspešno prošle radionicu. Energija među nama je bila divna, žene su bile vedre, vredne i željne da nauče. Sve smo videle šansu u izradi crepulja kao novom zaposlenju“, kaže Ana.

Naša sagovornica nam objašnjava da je postupak izrade crepulja težak, dug i kompleksan. „Iako mislim da sam uspešno savladala sve korake, trebalo bi mi još iskustva da bih ceo proces obavila samostalno. Tajna je u osećaju koji se samo iskustvom i vežbom stiče. Do sada su se ovim poslom bavili samo muškarci, a sada se prvi put žene obučavaju“, otkriva nam naša sagovornica.

Ona kaže da su polaznice tokom radionice saznale gde i kako se nalazi sirovina (zemlja) za izradu crepulja, kako se priprema i u kojoj razmeri meša. „Postupak sjedinjavanja se radi bosim nogama u prethodno pripremljenoj rupi (kalnik). Postoji posebna tehnika vađenja pripremljene smese, koju majstor Voja zove ‘kliskanje’. Kada smesa odstoji, ručno se oblikuje tačno preciziranim sledom pokreta. Tek tada smesa nalikuje na crepulju“, saznajemo od Ane proces izrade. Crepulja je posuda od gline koja se izrađuje isključivo ručno po tradicionalnom receptu, bez pomoći grnčarskog vitla ili drugih mašina i koristi se za pečenje hleba, peciva i kuvanje jela. Crepulja se pravi od prirodnih materijala i nosi oznaku ekološkog proizvoda. Ražanjsko crepuljarstvo je nematerijalno kulturno nasleđe, upisano u Nacionalni registar pod brojem 47.

Kako nam je Ana objasnila, preteče crepulja se suše na vazduhu izvesno vreme u zavisnosti od temperature, a onda se improvizovanim alatom ostruže višak mase, kako bi se crepulja oblikovala. „Zatim se ‘kalaišu’ tj. premazuju vodom i ‘strugankom’, kako bi se crepulja umasnila i rupice i neravnine popunile i uglačale. ‘Zarezojlom’ (još jedna primitivna alatka) se urezuje žljeb, gde će kasnije doći žica koja služi da dodatno učvrsti crepulju. Tako obrađene crepulje se slažu na motke i dime se, a posle toga se slažu u furunu, gde se prekrivaju drvima i pale. Kada se izvade iz pepela, podvezuju se žicom i tek tada je ceo proces gotov. Ali, da li je smesa dobro umešena? Kada su crepulje spremne za struganje? Koliko dugo ih dimiti?“ Kako Ana kaže, to su male tajne zanata koje žene iz zadruge moraju da savladaju kako bi se ražanjsko crepuljarstvo sačuvalo.

Ana se odlučila za obuku prvenstveno da bi stekla nova znanja i veštine, zaradila novac, ali i da svojim primerom ohrabri još žena da se priključe. „Najbitnije, da svojoj ćerki pokažem da i u malim sredinama možeš biti jaka žena, željna znanja, koja čuva tradiciju kraja u kojem živi“, smatra naša sagovornica.

Ona zadrugu vidi kao rešenje problema vezanih za preradu poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstva, otklanjanje neizvesnosti u pogledu zapošljavanja i ostvarivanja sigurnih prihoda. Kaže da je svesna da je pred njom dug put dok svi planovi i želje dođu na svoje mesto, ali naglašava da je sigurna da se trudom i radom, učenjem i zalaganjem može stići do cilja.

Opština Ražanj prepoznala je značaj prve ženske zadruge i iz tog razloga je dodelila prostor za potrebe opremanja budućeg proizvodnog pogona. Poljoprivredno-socijalna zadruga će omogućiti ženama da prevaziđu jaz između nove zakonske regulative koja zahteva pooštovanje propisa vezanih za bezbednost hrane i potrebe žena da prevaziđu sezoničnost svoje sirovinske baze i da preradom u okviru zadruge, u kontrolisanim uslovima, dobiju gotove proizvode (džemove, slatka, turšiju) čijom prodajom na lokalnom i nacionalnom tržištu mogu da ostvare prihode za sebe i svoju porodicu. Ražanjke  se nadaju da će im i država i sponzori pružiti podršku kako bi ostvarile misiju i cilj – ekonomsko i socijalno osnaživanje žena na selu.

Brojna iskustva i mnoga istraživanja ukazuju da je praksa psihosocijalne podrške ženama i njihovo osnaživanje u preuzimanju kontrole nad sopstvenim životom od neprocenjivog značaja. Otvaranjem novih tržišnih i radnih mogućnosti za žene koje žive na selu unapređuje se ekonomski i socijalni život u lokalnoj zajednici i podstiče se ostvarivanje rodnih prava i rodne ravnopravnosti. Sticanje novih veština značajno je za ekonomsko osnaživanje, prevazilaženje teškoća vezanih za siromaštvo i podsticajno je za razvijanje socijalne mreže i komunikacija. U ovim okvirima žene razvijaju svest o svojim potencijalima i kompetencijama i postaju aktivni pokretači i sopstvenog i društvenog života u ruralnim zajednicama.

***

Ova uspešna priča nastala je u okviru projekta „Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje – Jake žene“, koji sprovodi Opština Ražanj u saradnji sa udruženjima građana „Etno konac“ i „Sunčev zrak“, i sa Turističkom organizacijom opštine Ražanj u okviru Programa lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva – Podrška razvoju inovativnih modela za socijalno uključivanje LIP 2, kojim koordinira Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) uz podršku Vladе Švajcarske.

Više o projektu „Jake žene” saznajte na sajtu Ženske poljoprivredno-socijalne zadruge „Ražanjke”.

U cilju promocije Ženske poljoprivredno-socijalne zadruge „Ražanjke”, Opština Ražanj je pripremila kuvar „Jela iz crepulje”, koji možete preuzeti ovde.