Vlada Republike Srbije
Istraživanje „Zastupljenost žena na mestima odlučivanja i pozicija i aktivnosti lokalnih mehanizama za rodnu ravnopravnost u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji“, koje je Zaštitnik građana uz podršku Misije OEBS u Srbiji sproveo tokom 2017. godine, predstavljeno je 18. oktobra u beogradskom Medija centru. Rezultati istraživanja pokazuju da je zastupljenost žena u upravama lokalnih sredina na veoma niskom nivou, što ukazuje na nedostatak rodnih politika i nedovoljno sprovođenje mehanizama za rodnu ravnopravnost.
Kada je reč o zastupljenosti žena na mestima odlučivanja i u jedinicama lokalne samouprave, primetno je da stepen zastupljenosti žena pada kako pozicija u donošenju odluka raste.
Predmet istraživanja bio je merenje stepena učešća žena na izabranim i postavljenim mestima, kao i odnos broja zaposlenih žena na mestima odlučivanja i onih na izvršilačkim radnim mestima. Takođe, jedan od postavljenih zadataka je bio i da se ispita postojanje i primena postojećih propisa i odluka jedinica lokalne samouprave koji obezbeđuju adekvatno učešće žena u odlučivanju, rad mehanizama za rodnu ravnopravnost (što je zakonska obaveza) i odluka kojima se unapređuje rodna ravnopravnost.
Komentarišući nalaze istraživanja, zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da njih najbolje oslikavaju gotovo svakodnevne situacije iz republičkog Parlamenta.
Ako u Parlamentu Srbije često čujemo uvrede na račun žena, možemo da zamislimo kakva je tek situacija u lokalnim samoupravama gde ne postoji kontrola, niti sankcije za nesprovođenje rodne ravnopravnosti, rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić.
Prema njegovim rečima, rezultati istraživanja u 143 lokalne samouprave pokazali su da su žene predsednice u svega 14,4 odsto opština. Poražavajući rezultati, dodao je, ukazuju i na potpuno odsustvo žena sa invaliditetom i Romkinja u procesu odlučivanja.
U Srbiji su žene više zastupljene na izvršilačkim funkcijama, što znači da one rade, a neko drugi odlučuje, i to treba izmeniti korekcijom postojećih i donošenjem novih propisa, ocenio je Pašalić.
On je istakao da nije problem samo u zakonima, koji su dobri, već u njihovoj primeni. Imamo problem, konstatovao je, kada neko može da bira da li će nešto primeniti ili ne, zbog čega su u ovoj fazi razvoja društva neophodne sankcije da bi neko bio primoran da sprovede ono što mu zakon nalaže, istakao je zaštitnik građana. Prema njegovom mišljenju, najvažnije je da se tačno utvrdi šta je neophodno uraditi da bismo imali veću zastupljenost žena na lokalu.
Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović je rekla da istraživanje prati vidljivost žena u jedinicama lokalne samouprave kroz stopu učešća na mestima gde se donose odluke i funkcionisanje mehanizama za rodnu ravnopravnost.
Nalazi istraživanja govore o nedostatku rodnih politika i nedovoljnoj funkcionalnosti mehanizama za rodnu ravnopravnost koji se u velikom broju ne bave onim poslovima zbog čega su osnovani, istakla je Stevanović. Takođe, kvote koje propisuju da najmanje 30 odsto žena bude u organima primenjuje se samo tamo gde je to zakonska obaveza, dok na drugim mestima to nije slučaj.
Pomoćnica generalnog sekretara Nataša Jović ocenila je kao alarmantno odsustvo žena u odlučivanju u lokalnim sredinama. Žene su predsednice mesnih zajednica u manje od pet odsto slučajeva. Učešće žena sa invaliditetom i Romkinja u lokalnoj vlasti je minimalno. U 137 lokalnih samouprava među odbornicima je sedam žena sa invaliditetom, a dve su Romkinje, naglasila je Jović.
Izvor: www.ombudsman.rs
pdf [3 MB]
Napiši komentar