Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Milan Stojiljković (Blog o socijalnom uključivanju)

Imamo obnovljeni Dom kulture i svi su srećni! Ponudjeni sadržaj u njemu je jako interesantan, ali ga je potrebno i održati i stalno ga inovirati. Bojali smo se da možda neće imati dovoljno interesenata za korišćenje ovih prostorija, međutim bilo je potpuno drugačije. Na vratima velike sale našao se raspored aktivnosti za folklor, karate i stoni tenis, Biblioteka se sve više punila izdanjima iz najrazličitijih oblasti i knjige su čitane. Sala za projektovanje i slika ekrana preko celog zida mamila je sve žitelje, od 5 do 75 godina.

Interesantno je sećanje kada smo podelili flajere da će se tog dana održati premijerno projektovanje slika i video materijala sa akcije iz 2008. godine kada smo radili parkić. Naša greška je što smo podrazumevali, a ništa se ne podrazumeva, da su sve usluge u Domu besplatne, ali na kraju je ispalo interesantno kada se odjedared stvorio red ljudi koji u ruci drže po 100, 200 dinara i čekaju da kupe kartu za „bioskop“.

Ubrzo, tu su se gledale važne utakmice i drugi događaji koji se tiču svih nas. Ne retko, prostor je služio kao igraonica u kojoj su roditelji klincima organizovali proslavu rođendana. 8.marta, lepša polovina Grupe Kobra organizovala je i proslavu za meštanke Donje Toponice i Trnave na kojoj je prisustvovalo 60 žena.

Sve se više ulagalo u sam Dom, kako iznutra, tako i vani. Ispred Doma, koji je inače u centru sela: zasadili smo 6 jelki, travnjak po dogovoru održavaju meštani koji žive odmah iz Doma, postavili smo tri jarbola, kante za odlaganje otpada, tri klupice, a bus stanicu koja je ispred ofarbali u žuto.

Selo je, iako se nije tako činilo pre samo godinu-dve, apsolutno zaživelo. Bake i deke su bili najsrećniji jer su im unuci iz grada češće dolazili, pa tako i videli interes da ulažu u sam Dom. Kampanjom „Od vrata do vrata“ u Donjoj Toponici koja, podsećam ima oko 300 stanovnika, prikupili smo čak 50.000 dinara za dodatne radove u „Domu za sve“.

Od prevelike želje da se zahvalimo svima koji su učestvovali u realizacijama svih dosadašnjih aktivnosti, stvorili smo festival – „Zimski festival“ 2010. godine u Domu kulture, ali u Donjoj Trnavi. Najpre smo očistili plato koji je urastao u žbunje, a staze do spomenika zasadili cvećem. Sav mobilijar oko Doma smo ofarbali, a sam Dom, koliko je to bilo moguće, s obzirom da je ogroman i previše ruiniran, očistili i osposobili za festival.  U svemu ovome imali smo pomoć naših drugara i sa strane, dolazili su nam u pomoć iz Niša, a čak i iz Niševca kod Srvrljiga. Sve za druženje!

Prvi „Zimski festival“ trajajo je tri dana. Prvi dan je bio rezervisan za susretanje mladih ljudi od 15 do 30 godina iz sela i okoline sa predstavnicima lokalne vlasti. Razgovarali su o problemima i mogućnostima za njihovo rešavanje ili eventualno ublažavanje. Drugog dana su talentovani mladi na čelu sa nastavnicom likovnog iz Osnovne škole „Branislav Nušić“ iz Donje Trnave, oslikavali fasadu „Doma za sve“. Trećeg dana je bila završnica festivala na kojoj su nastupila kulturno-umetnička društva iz Donje Toponice, Huma i Niša, a na kojoj su dodeljena priznanja za Naj meštane za 2010. godinu. Ovim smo proglašene „kupili“ da se i dalje jednako dobro uključuju u naše aktivnosti, a s druge strane motivisali ostale da budu još bolji i potrude se da naredne godine budu izabrani, dobiju priznanje i statuu. Ovaj program finansiran je od strane Resurs centra „Proaktiv“ iz Niša i Ministarstva za omladinu i sport.

S obzirom da su sve aktivnosti bile dobro medijski propraćene, kako lokalnim tako i nacionalnim medijima, a dela su govorila sama za sebe, lako je bilo prepoznati da ovako male stvari mnogo znače za lokalnu zajednicu. Ubrzo sam dobio poziv od predstavnika Evropskog pokreta u Srbiji koji su u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta odlučili da baš ja budem nagrađen priznanjem Najbolji omladinski aktivista u Srbiji za 2009. godinu i ponesem titulu „RešivoJE“. Još jedan neiscrpan bunar pozitivne energije, entuzijazma i motivacije da se i dalje angažujem za dobrobit lokalne zajednice.

(…)

Tekst “Aktivizma nikad dosta” Milana Stojiljkovića u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.