Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Evropska unija se, nakon najnovije tragedije u kojoj je, kako se pretpostavlja, stradalo više stotina migranata u Sredozemnom moru, ponovo našla na udaru kritika zbog nemoći i pasivnosti u sprečavanju takvih nesreća. Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je rekla da EU i njene članice nemaju više nikakav “alibi” i da se mora odmah reagovati, istakavši da je u EU potrebno razviti zajedničku politiku o migrantima. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), od početka godine 35.000 migranata je brodovima stiglo na jug Evrope, a 1.600 se vode kao nestali.

Brod na kome je, prema svedočenjima preživelih, bilo najmanje 700 ljudi koji su preko Sredozemnog mora pokušali da dođu do Evrope, prevrnuo se u noći između 18. i 19. aprila 130 kilometara od libijske obale.

Za sada je potvrđeno da su pronađena 24 tela i 28 preživelih, ali se strahuje da je broj stradalih mnogo veći. Na brodu je bilo dosta žena i dece. “Ono što je sigurno jeste da su žrtve u stotinama i da mnogi nikada neće biti nađeni”, rekla je 20. aprila portparolka UNHCR-a u Italiji Karlota Sami za televiziju RAI.

Brod je uputio poziv u pomoć u noći između subote i nedelje. Poziv je registrovala italijanska obalska straža koja je zatražila od portugalskog teretnog broda da krene prema brodu sa migrantima.

Na oko 220 kilometara od italijanskog ostrva Lampeduza posada portuglaskog teretnjaka je videla ribarski brod kako se prevrće. To se verovatno desilo pošto su migranati, kada su ugledali portugalski brod, pohrlili na jednu stranu broda, navode u italijanskoj oblaskoj straži.

Mogerini: EU nema više alibi

Ova tragedija, zajedno sa nestankom 450 ljudi u dva brodoloma prošle nedelje, predstavlja novi “poziv na buđenje” EU koju već danima pozivaju da uloži veće napore u sprečavanju ovakvih nesreća.

Rečima “sramota”, “Evropa mora da reaguje”, “kriva je letargija” evropska štampa se obrušila na EU zbog nemoći koju pokazuje kada je reč o tragedijama migranata. Pojedini listovi, poput konzervativnog francuskog dnevnika Figaro, ukazali su da je problem u haotičnoj situaciji u Libiji odakle migranti kreću ka Evropi.

EU je zbog učestalih nesreća za 20. april popodne sazvala vanredni sastanak ministara unutrašnjih i spoljnih poslova u Luksemburgu, a Italija i Španija su zatražile održavanje samita EU o tom pitanju. Pokrenute su konsultacije o održavanju tog samita.

Evropska unija nema više “alibi” i mora odmah da preduzme mere kako bi sprečila tragedije u Sredozemnom moru, rekla je 20. aprila visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini (Federica Mogherini).

“Mi više nemamo alibi, EU nema više alibi, članice nemaju alibi”, rekla je Mogerini po dolasku na sastanak u Luksemburgu. “Ove tragedije koje su se desile prethodnih dana i meseci, prethodnih godina, to je sve previše”.

Ona je rekla da je potrebno da EU razvije zajedničku migracionu politiku. “Kao što smo nakon napada u Parizu i Tunisu odlučili da pojačamo integracije u borbi protiv terorizma i domenu bezbednosti, potrebna nam je prava migraciona politika”, rekla je šefica evropske diplomatije.

Evropski komesar nadležan za pitanja migracija Dimitris Avramopulos treba da polovinom maja predstavi evropsku strategiju u toj oblasti. Mejdutim, italijanski premijer Mateo Renci želi da se to pitanje razmotri na najvišem političkom nivou pa je zatražio da se organizuje sastanak lidera EU.

Svakog dana italijanska obalska straža i trgovački brodovi spasu između 500 i 1.000 osoba. Prema podacima obalske straže, više od 11.000 migranata je spaseno samo tokom jedne nedelje.

Pojačati operaciju nadzora i spasavanja

Mogerini je rekla da se mora odmah reagovati i navela da treba oznažiti kapacitete evropske operacije nadzora “Triton”, ali i bolje rasporediti migrante u okviru Unije, pošto sada Italija, Grčka, Malta i Španija nose praktično sav teret.

Evropska agencija za kontrolu i nadzor granice Fronteks (Frontex) preuzela je prošle godine od Italije operaciju spasavanja migranata u moru. Humanitarne organizacije i organizacije su kritikovale tu operaciju zbog nedovoljnih nedovoljnih sredstva.

Evropljani su do sada oklevali da izdvoje veću podršku u ljudstvu i opremi operaciji spasavanja i prihvata migranata u moru, strahujući da će ih to samo još više privući.

Zamenik direktora Fronteksa Horhe Hil Arijas (Jorge Gil Arias) rekao je za radio Kadena ser (Cadena Ser) da su “sredstva ograničena, ali da bi, i da su mnogo veća, bilo teško izbeći ovakve tragedije.

“Ne treba zaboraviti da je Mediteran ogroman, dva miliona kvadratnih kilometara. Ne možemo kontrolisati i nadzirati apsolutno sva područja u kojima bi moglo biti migranata i pokušati da sprečimo tragedije”, rekao je on.

On je ocenio da bi otvaranje “novih legalnih puteva imigracije” moglo biti rešenje za osobe koje beže od sukoba. Arijas je rekao da je rešenje i u većoj saradnji sa zemljama porekla i tranzita, kao i rešavanje “nestabilnosti” tih zemljama. “To je posao za diplomatiju”, dodao je on.

Evropljani računaju na saradnju sa zemlja porekla i tranzita i sve nade polažu u to da će dva libijska rivalska parlamenta postići dogovor o formiranju vlade nacionalnog jedinstva kako bi zaustavili haos u zemlji koji koriste krijumčari ljudi.

Migranti koji uglavnom dolaze iz podsaharske Afrike i Bliskog istoka pokušavaju da dođu do Evrope na pretpanim brodovima i splavovima. Često beže iz zemalja u kojima besne ratovi ili krize, poput Somalije, Malija, Gambije. Avganistanci i Sirijci idu i kompnenim putem preko Turske.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs