Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Jelena Paunović (Blog o socijalnom uključivanju)

Ona i Ona!

Rođena sam davne 1982. godine sa oštećenjem sluha, te tako nosim slušne aparate. Gotovo ceo svoj život sam pokušavala da se poistovetim sa drugima, jer sebe nisam prihvatala, štaviše mrzela sam se zbog toga i tako se krila iza duge kose, pravila se da sam „savršena“, a moja duša je duboko u meni plakala i jecala, jer – bojala sam se. Bojala i plašila od odbacivanja i neprihvatanja od strane drugih i tako radila protiv sebe kako bih bila prihvaćena i voljena. Na tom putu odrastanja, negde sam izgubila sebe, svoj identitet, svoju ličnost, svoju individualnost. Kako je vreme prolazilo, prepoznajem da se nešto unutar mene dešava, intuicija mi govori: “Jelena, nisi to ti, gde si nestala, gde je nestala tvoja ličnost? Zašto pokušavaš kopirati druge, budi ono što jesi, pa makar i sama ostala, ali spoznaćeš sebe i svoju lepotu, svoju snagu.”

Kada sam započela svoje putovanje, kroz razna videa, literaturu… moj život poprima jednu drugu dimenziju koja je meni još uvek nepoznata, koja me poljuljala, izbacila iz ravnoteže i postala sam na neki čudesan način i uplašena i srećna jer… Zapravo, počela sam da se pitam, da li sam na Svet došla da patim i borim se ili da nađem načina da živim život koji sam do sada životarila. Počela sam da istražujem. U svojoj beležnici započela sam sa pisanjem priče. Započela sam sa temom Zahvalnosti, na čemu Sebi zahvaljujem i čestitam.

Čestitam sebi što sam tokom raspusta radila razne poslove, kako bih zarađivala za sebe i svoje potrebe, bila samostalna. Čestitam sebi na tome što sam radila kao farmaceutski tehničar za male prihode, ali sam u svemu tome imala pored sebe divnog farmaceuta od kog sam naučila posao i ovladala veštinama i unapredila znanje. Čestitam sebi na odluci da dođem u Beograd sa 23 godine iz Petrovca na Mlavi, ostavim sve što sam imala, ne znajući nikoga, osamostalim se i nastavim dalje. Započela sam rad u apoteci, gde sam prošla razne izazove i tako stekla nova iskustva i nova znanja. Čestitam sebi na odluci da kupim novi slušni aparat, dva meseca radeći i po 12h kako bih isplatila troškove. Čestitam sebi na odluci da 2014. postanem referent nabavke u istoj firmi gde sam radila kao farmaceutski tehničar. Kako je vreme prolazilo, počela sam da se osećam loše, nezadovoljna poslom kojim radim, jer to nisam bila JA. Razmišljala sam i o tome da dam otkaz, ali razum je upozorio: “NE, kako ćeš plaćati troškove?”, i tako sam nastavila sa radom i postajala sve iscrpljenija i umornija, sve dok jednog dana viša sila, Univerzum nije umešao prste i tako, na neki način, preuzeo stvar u svoje ruke – postala sam tehnološki višak. Donosim odluku da krenem sa radom na sebi bez da sam našla drugi posao, da rastem, da postanem najbolja verzija sebe.

Radom na Sebi, spoznajem neke nove stvari, suočavanje sa sobom nije nimalo lako, te ću podeliti priču koja je u jednom dahu isplivala iz mene dok sam pisala, reči su samo navirale, a ja sam pratila i pisala.

Mala Jeca!

Mala Jeca ima odbrambeni mehanizam, mehanizam da se povuče u sebe, da je bolje da ćuti i ništa ne kaže, jer se plaši da će je drugi ismejavati. Mala Jeca se stidi da kaže da nosi slušne aparate, jer će izgubiti drugare, niko je neće voleti, a to tako silno želi. Mala Jeca je želela da bude bolja od drugih, da pokaže da može, da je snažna i jaka, a kada nešto ne postigne, ona se naljuti i povlači sve više i više u sebe. Zato se mala Jeca zamrzla i zatvorila, jer se plaši da je opet ne povrede. Mala Jeca je sada odrasla žena i shvata da je ti obrasci samo sputavaju da nastavi dalje, da napravi korak, jer se čvrsto drži starih uverenja, a to Velikoj Jeleni, odrasloj ženi, stvara barijeru da krene dalje. Velika Jelena shvata da je odrasla, da ima puno pravo da bude to što jeste, govori šta misli, pa čak i ako se drugi ne slažu. Shvata da je prirodno da svako ima pravo na svoje mišljenje i slobodu da iskaže svoje misli, ideje i stavove. Jer, svi smo mi različiti i na nama je da to poštujemo i otvorimo se za neke nove ideje, priče. Odrasla žena kreće u izazov, izazov ponovnog upoznavanja Jelene i otkrića njenih mogučnosti i potencijala, jer zna da može da postigne mnogo više od pukog sedenja u kancelariji. Da istražuje, da se otvori za sopstvene želje i potrebe, jer Jelena ima hrabrosti i veliku petlju i to treba da pokaže. Velika Jelena je sada odrasla žena koja radi na sebi, da bude najbolja verzija sebe, jer ona to zaslužuje, jer ima dara, ima velikog potencijala da napravi čudo od svog života. Da bude ponosna na sebe i pokaže koliko je pametna, mudra, uspešna.

(…)

Tekst “Feniks” u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.