Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Aljuša Heljšanija na 32. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 3” (29. oktobar 2015., Impact Hub, Beograd)

Pošto se ovaj Ignite zove „Uključi se br. 3“, svima vama kažem:

Uključi se i ti i reci
stop ratu, stop terorizmu,
stop nasilju i stop rasizmu.

Neki su umislili, dragi bože,
da se razlikujemo zbog religija i zbog boje kože.

Svaka religija nas uči još od pamtiveka
da smo potomci jedne žene i jednoga čoveka.

Zašto smo crni? Mi tu nismo krivi,
i beo čovek bi bio crn da u Africi živi.

I zašto ta razlika između beloga i crnca,
ako oboje imaju bela krvna zrnca?

Ispričaću vam kako sam sagradio svoj dom. Kada sam kao mali gledao vestern filmove, u njima sam mogao da vidim kako Indijanci pružaju svoje vigvame po dolinama i livadama. Tu sam uključio svoju dečju maštu i zaključio: juhu, meni kuća ne treba! Ali, mislim da sam tu malo pogrešio, jer kad sam video Kastera kako sa svojim kaubojima isteruje te Indijance, moja mašta se, naravno, ugasila.

Kako najmlađi sin u porodici, imao sam sreću – prema tradiciji u našoj populaciji – da nasledim kuću svoga oca. Ona je bila ozidana od ćerpiča, a izmalterisana blatom. (…) Bavio sam se sakupljanjem polovnog građevinskog materijala, ne bih li joj dodao još koju prostoriju. Uspeo sam u svojoj nameri, rekonstruisao sam stari deo kuće i dodao joj novi, tako da sam svoju kuću donekle sagradio.

Kao šlag na tortu, posetio me je tim ljudi iz Ekumenske humanitarne organizacije (EHO). Imali su neverovatan pristup, bili su jako ljubazni, grlili su moju decu kao da su njihova. To se ne može opisati, kao kad padobranac ne može da opiše skok sa par hiljada metara. Inače, Ekumenska humanitarna organizacija se bavi poboljšavanjem uslova života Roma, pruža građevinsku i tehničku podršku (mešalica, kolica, kablovi, ostali alat). Zahvaljujući njima, ja sada imam funkcionalno kupatilo u kome uživam sa svoje troje dece i suprugom i svi smo jako srećni zbog toga. Imamo ravne zidove i podove, zbog čega su deca najsrećnija – kod mene ponekad zna da dođe zima usred avgusta, jer se oni kližu po laminatu kao po snegu. Ovom prilikom želim mnogo da pozdravim EHO i da im se zahvalim što su nam sve to omogućili.

Radove smo morali izvoditi sami, što nije teško kad se ima čime raditi i graditi. Posebno meni to nije bilo teško, jer se bavim građevinarstvom od svoje 14. godine. Počeo sam kao fizikalac, a sada sam profesionalni moler i gipsar, a pored toga se pomalo bavim keramičarskim radovima i postavljanjem laminatnih podova. EHO mi je omogućio da dobijem besplatan alat za potrebe moje profesije, pa sada radim malo više nego ranije, zarađujem malo više, i nisam vezan za razne privatne firme, te ne moram da iščekujem da li će neko da mi da platu na kraju nedelje ili neće, već radim za sebe. Sada imam dovoljno vremena da se poigram sa svojom decom; sva deca, kao što znamo, traže pažnju roditelja, a ja smatram da je pažnja roditelja veoma bitna za njihov mentalni razvoj.

Svoju decu sam upisao na karate, ne iz razloga da bi bila neki mangupi i najjači, neki Van Dam ili Brus Li, već da budu zdravog tela i zdravog duha. Takođe se trudim da ih vaspitam da se uklope u društvenu sredinu, da ne bi završili kao deca ulice ili pijandure. Učiću svoju decu tako da jednog dana i oni – možda i na mnogo većoj tribini i mnogo većoj bini – kažu: stop ratu, stop terorizmu, stop nasilju i stop rasizmu.

***

32. Beogradski Ignite “Uključi se 3”, posvećen obeležavanju Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva i temi socijalnog uključivanja, održan je 29. oktobra 2015. godine u prostoru Impact Hub-a (Makedonska 21) u Beogradu, u organizaciji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženja „Srbija u pokretu“.

Deset sjajnih i inspirativnih govornika je i ovog puta, uz prevod na znakovni jezik i u prostoru koji ispunjava standarde pristupačnosti, u petominutnim nastupima predstavilo šta za njih znači socijalno uključivanje. Tako je publika mogla da sazna: kako u Srbiji izgleda život sa HIV/AIDS; da li naše društvo prihvata osobe koje su promenile pol; da li je kretanje pomoću kolica prepreka za aktivan život; kako svojoj porodici izgraditi dom sopstvenim rukama; kako kroz samozaposlenje stići do posla koji se voli; kako muzika može da pomogne u osnaživanju mladih; kako svako od nas može pomoći izbeglicama koje prolaze kroz Srbiju; kako inkluzivnim obrazovanjem podržati profesionalni razvoj osoba s autizmom; da li je moguće voditi aktivan život i nakon 60. godine života.

Aljuš Heljšani je rođen 1976. godine u Novom Sadu. Srećno je oženjen i ima troje dece. Radi kao moler i obavlja različite građevinske poslove. Aljuš je samostalno, uz mnogo truda i volje, uspeo da reši stambeno pitanje. Njegov životni moto je: “Kreni od sebe”.