Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Transkript govora Nataše Lukić na 39. Beogradskom Ignite-u “Uključi se br. 5” (24. oktobar 2017. godine, Impact Hub, Beograd)

Na prvom slajdu u prezentaciji prikazana je mala Nataša, koja živi u Sarajevu i stara je godinu dana. Pred vama stoji Nataša koja ima skoro 70 godina. Između nas dve je razdaljina koju čini ceo žvot i nije baš lako ispričati ga u pet minuta. Ali, Nataša je uvek prihvatala izazove, štaviše – sama ih je i stvarala.

Na prvu radnu akciju sam otišla kada sam imala 14 godina, bila sam vodonoša. Pošto sam imala nedovoljno godina za učešće, u knjižicu su mi upisali da sam dve godine starija. U poslednjoj radnoj akciji sam učestvovala u 41. godini.

Imala sam tri karijere – bila sam ekonomistkinja, zatim sam radila u Službi društvenog pravobranilaštva, a nakon toga sam bila poverenica za izbeglice. Svaki od tih poslova zahtevao je dodatni rad na sebi i usvajanje potpuno novih veština i znanja. Odlaskom u penziju prestao je moj aktivni radni život. Bila sam dosta umorna kad sam otišla u penziju, ali sam bila srećna jer sam znala koliko napolju ima stvari koje jedva čekam s radošću da obavljam.

U životu sam imala jako mnogo hobija – nećete verovati, snimila sam i jedan muzički album! Pevala sam u horu, a u svojoj 65. godini sam naučila note. Ponovo se vraćam i svojoj ljubavi iz detinjstva i otkrivam sebe kroz glumu. Kroz bavljenje umetnošću osvestila sam da sam verovatno promašila karijeru. Uvek me je jako zanimao i privlačio javni nastup, a posebno volim rad u grupi – tu morate raditi na koncentraciji i disciplini, što jača vašu ličnost.

Nisam ni znala da sam feministkinja do svoje 65. godine, kada sam počela da se uključujem i volontiram u ženskim organizacijama! Tada sam osvestila da su ta pitanja uvek bila prisutna u meni, ali su bila tabu u doba kada je moja generacija odrastala. Inače, jako sam osetljiva na svaku vrstu nasilja, a posebno na nasilje nad ženama.

Trenutno, moja najveća pasija je smeh joga, a obuku za liderku te discipline sam završila u svojoj 68. godini. Kroz smeh jogu sam otkrila da mnogi ljudi uopšte nisu u stanju da osveste radost sadašnjeg trenutka. Jako me raduje kada mi, posle radionice, žena sa amputiranom nogom kaže da više ne oseća fantomske bolove, ili kad mi neko kaže da se smeje u snu.

Moja trogodišnja unučica Leda, koju od milošte zovem Bomboleda, letos je prvi put volontirala u udruženju “Evo ruka”, u akciji pravljenja džema od jagoda. Kao što vidite, klica aktivnog starenja se neguje od detinjstva.

Imam mnogo želja za narednih pet godina: da jako glamurozno proslavim svoj 70. rođendan; da igram u monodrami, i to u komediji; da dobijem još jednu unučicu… A volela bih da se malo i odmorim, jer kad imate puno interesovanja – imate potrebu i da napravite neke prioritete.

Smatram da je međugeneracijska saradnja izuzetno važna. Letos mi je jedan dečak u Inkluzivnom letnjem centru udruženja “Evo ruka” iznenađeno rekao: “Nisam znao da i bake rade!” Duboko verujem u to da ljudi imaju pravo da se razlikuju. Takođe, ukoliko se svakog dana radujete – sigurno ćete sporije stariti.

Kada mi je teško – a naravno da nekad dođe “žuta minuta” i meni se “ne da” – ja stavim crveni karmin, nabacim osmeh i krenem.

***

39. Beogradski Ignite pod nazivom “Uključi se br. 5”, posvećen socijalnom uključivanju, održan je u utorak, 24. oktobra 2017. godine, u beogradskom Impact Hub-u. Organizatori događaja – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Udruženje građana “Srbija u pokretu” – na taj način su, već petu godinu zaredom, tradicionalno obeležili Međunarodni dan borbe protiv siromaštva i motivisali učesnike/ce i posetioce da se bore za inkluzivno društvo.

Posetioci Beogradskog Ignite-a su imali priliku da čuju lične priče prezentera i prezenterki o tome kako svojim svakodnevnim zalaganjem grade društvo jednakosti za sve, i dobiju odgovore na pitanja: kako aktivno starenje produžava mladost; na koji način treba razvijati veštine dece bez roditeljskog staranja; kako izgleda dan prodavca časopisa Liceulice; kako žive i školuju se deca migranti; da li devojčice mogu da budu rokerke; ima li slobode posle odslužene zatvorske kazne; ko su osobe koje pružaju podršku ženama sa invaliditetom; koji su problemi svakodnevice trans osobe u Srbiji; kako osnažiti osobe sa invaliditetom kroz programiranje; kako je jedna mlada žena postala uspešna preduzetnica.

Nataša Lukić je diplomirana ekonomistkinja u penziji, volonterka i aktivistkinja. Posetiocima Ignite-a je govorila o aktivnom starenju, jer smatra da je neophodno u svakoj mogućoj prilici skretati pažnju javnosti na postojanje predrasuda vezanih za starenje i starije osobe. Natašina želja je da njena priča stigne do onog dela starije populacije koja se odlaskom u penziju prepustila svakodnevici, ali i do mladih koji ne razmišljaju o tome da će i oni jednog dana ostariti.