Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Konferencija pod nazivom „Ja sam za socijalno zadrugarstvo“ koja je organizovana sa ciljem razvoja, popularizacije i dijaloga o socijalnom zadrugarstvu u Srbiji održana je 29. oktobra 2020. godine u beogradskom Impact Hub-u. Na konferenciji su predstavljeni rezultati „Analize efekata četvorogodišnje primene čl. 11 Zakona o zadrugama na socijalno preduzetništvo u Srbiji“, koju je sprovelo Udruženje za lokalni razvoj Kamenica iz Niša u okviru projekta koji se realizuje uz podršku Beogradske otvoreme škole (BOŠ) i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Formiranje socijalnih zadruga u Srbiji omogućeno je Zakonom o zadrugama koji je usvojen 2016. godine. Prema ovom Zakonu, socijalne zadruge mogu da obavljaju različite delatnosti u cilju ostvarenja socijalne, ekonomske i radne uključenosti ugroženih društvenih grupa, a pre svega, u ruralnim područjima. Zakonom je predviđena obaveza socijalnih zadruga da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno višak prihoda koje ostvaruju obavljanjem delatnosti, ulažu u unapređenje i ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva.

Socijalno zadrugarstvo je u pojedinim evropskim zemljama izuzetno razvijeno, dok u Srbiji postoji tek sedam socijalnih zadruga. Na konferenciji je pojašnjeno da su razlozi za to nedovoljno definisan pravni okvir, nedovoljno poznat princip socijalnog uduživanja, kao i mogućnosti koje ono donosi.

„U Srbiji trenutno posluje mali broj socijalnih zadruga, dok poređenja radi u Italiji ih ima oko 13.000. Veliki broj građana Srbije živi u ruralnim sredinama, pa formiranje socijalnih zadruga upravo može da doprinese održivom razvoju tih područja i zato je važno njihovo osnivanje. Očekujem da će ih u narednih godinu-dve biti barem 50“, kazao je Dejan Mitić iz Udruženja za lokalni razvoj Kamenica.

Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije kazala je da strateški okvir zadrugarstva u Srbiji treba da bude zasnovan ne samo na potrebama za ekonomskim razvojem, već i na podacima o socijalnoj isključenosti mnogih građana i građanki u Srbiji. „Socijalno zadrugarstvo može da bude veliki potencijal za unapređenje njihovog položaja. Podaci kojima raspolažemo pokazuju da veliki broj naših sugrađana iz osetljivih grupa ne koristi materijalna davanja i za njih je socijalno zadrugarstvo izuzetno značajna prilika, naročito u godini koja je pred nama. Naime, najveći broj građana iz osetljivih grupa iskazao je zabrinutost da li će u narednim mesecima moći da sebi obezbede minimalnu materijalnu sigurnost“, kazala je Jovanović Arijas i zaključila da pored adekvatnog strateškog okvira, važno je uspostaviti efikasnu međusektorsku saradnju svih partnera, posebno na lokalnom nivou.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije nastoji da kroz program Znanjem do posla (E2E), kao i program Lokalnih inicijativa za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (LIP 2) razvije modele za radno angažovanje osetljivih grupa. Opština Ražanj koja je u velikoj meri usmerena na razvoj poljoprivrede, jedna je od partnerskih lokalnih samouprava programa LIP 2, čiji je projekat usmeren na uspostavljanje lokalnih mehanizama za ekonomsko osnaživanje žena iz ruralnih i siromašnih područja. Naime, projektom se uspostavlja ženska poljoprivredno-socijalna zadruga, čiji je cilj povećanje zapošljavanja i zapošljivosti žena, i to posebno žena sa niskim stepenom kvalifikacija, Romkinja, samohranih majki, žena sa invaliditetom. „Zbog činjenice da ne ostvaruju dovoljno prihoda, žene u našoj lokalnoj zajednici su prve na liniji ugroženosti“, kazala je Renata Nestor Bajkić, predstavnica Opštine Ražanj, koja je kao lokalna samouprava koja pripada četvrtoj grupi razvijenosti pionir u razvoju socijalnog zadrugarstva.

„Međutim, žene su zainteresovane za udruživanje, jer time smatraju da mogu da unaprede organizaciju, poslovanje i plasman na tržištu. Položaj, uloga i prava žena u zadruzi biće jasno definisani, a zadruga će imaće svoju osnivačku i upravljačku strukturu“, objasnila je Nestor Bajkić.

Ceneći važnost multisektorske saradnje na osnaživanju socijalnog zadrugarstva u Srbiji na kraju konferencije potpisan je „Memorandum za razvoj socijalnog zadrugarstva“. Potpisnici memoranduma su Udruženje za lokalni razvoj Kamenica iz Niša, Zadružni savez Srbije – Asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije iz Beograda, „Dnevnik –Poljoprivrednik“ AD izdavač lista “Poljoprivrednik” iz Novog Sada, Opšti zadružni savez za poljoprivredu i ruralni razvoj iz Beograda, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, OCD SMART kolektiv iz Beograda, OCD ENECA iz Niša, Koalicija za razvoj solidarne ekonomije (KorSP) iz Beograda,  Fondacija „Ana i Vlade Divac” iz Beograda, Fondacija Katalist iz Beograd, Protecta Group DD iz Beograda, Udruženje novinara za poljoprivredu Agropress i Agro Jug Media.